1. Мојсијева 1:1: „У почетку створи Бог небо и земљу“

„У почетку створи Бог небеса и земљу“ (Постанак 1:1, превод Нови свет).a

„У почетку створи Бог небо и земљу“ (1. Мојсијева 1:1, Даничић–Караџић).

Значење Постанка 1:1

Ово су прве речи записане у Библији и оне нам откривају две важне чињенице. Прва је да небо и земља, па и свемир, имају почетак. Друга чињеница је то да их је створио Бог (Откривење 4:11).

Библија нам не открива време када је Бог створио свемир нити нам објашњава како је он то урадио. Али открива нам да је то учинио помоћу своје „огромне моћи и велике силе“ (Исаија 40:26).

Хебрејски глагол који је у овом стиху преведен глаголом „створити“ користи се искључиво када се жели рећи да је нешто створио Бог.b У Библији се једино за Јеховуc Бога каже да је Створитељ (Исаија 42:5; 45:18).

Контекст Постанка 1:1

Овај стих нас уводи у запис о стварању, који се налази у првом и другом поглављу библијске књиге Постанак. Од Постанка 1:1 до 2:4, Библија у кратким цртама наводи шта је Бог све урадио док је стварао земљу и сав живи свет, укључујући и први људски пар. Након тога, мало детаљније говори о стварању првог мушкарца и прве жене (Постанак 2:7-25).

У књизи Постанак је описано како је Бог стварао свет у периоду од шест „дана“. То нису били дословни дани од 24 часа, већ временски периоди неодређене дужине. Реч „дан“ не представља увек временски период од 24 часа. Такав пример видимо у Постанку 2:4, где се читаво стваралачко раздобље, то јест свих шест дана стварања сажимају у један „дан“ – дан „када је Јехова Бог начинио земљу и небо“.

Заблуде о Постанку 1:1

Заблуда: Постанак 1:1 указује на то да је Бог Тројство зато што је хебрејска реч преведена са „Бог“ у овом стиху у множини.

Чињеница: Титула „Бог“ је превод хебрејске речи елохим, која је у множини ради наглашавања величанства и моћи, а не као назнака да се ради о више особа или богова. У једном делу пише да уз множину именице елохим, која је употребљена у Постанку 1:1, „увек стоји глагол у једнини, што показује да се овом множином, попут персирања, изражава поштовање и истиче величанство, а не број особа“ (New Catholic Encyclopedia, друго издање, 6. том, страна 272).