Фуснота

a Кула стражара је једном дала овај коментар пун увида: ’Не треба да траћимо овај живот на испразности... Уколико је овај живот све што постоји, ништа није важно. Овај живот је као лопта бачена у ваздух која ускоро опет пада на земљу. Он је сенка која пролази, цвет који вене, травка која ће се посећи и ускоро осушити... На ваги вечности, наш животни век је занемарљива трунка. У струји времена, он није чак ни ваљана кап. Сигурно је [Соломон] у праву када прави преглед многих људских брига и активности у животу и када их назива таштином. Ми тако брзо одемо као да никада нисмо ни дошли, један од милијарди које долазе и одлазе, с тако мало оних који знају да смо уопште били овде. Ово гледиште није цинично, или мрачно или морбидно. То је истина, чињеница с којом се треба суочити, практично гледиште, уколико је овај живот све што постоји‘ (1. фебруар 1958, страна 10).