Фуснота

a Занимљиво је запазити редослед којим је Исус испричао поређења која се односе на знак његове присутности. Прво је говорио о „верном и разборитом робу“, то јест малој групи помазане браће која ће предводити Божји народ (Мат. 24:45-47). Затим је испричао поређења која се првенствено односе на све оне који имају небеску наду (Мат. 25:1-30). На крају је говорио и о онима са земаљском надом, који ће пружати подршку Христовој браћи (Мат. 25:31-46). Слично томе, када је у данашње време Језекиљево пророчанство почело да се испуњава, оно се првенствено тицало оних који имају небеску наду. Премда десетоплеменско краљевство обично не предочава оне које имају земаљску наду, уједињење које је описано у овом пророчанству заиста нас подсећа на јединство које постоји између оних који имају земаљску наду и оних који се надају животу на небу.