Губитак екстремитета — може ли се то и вама догодити?

Док је Бењамин напољу уживао у пролећном сунцу које је обасјавало Сарајево, стао је на мину. Она му је разнела леву ногу. „Покушао сам да устанем“, присећа се Бењамин. „Нисам могао.“ Бењамин је само један од 20 000 људи који сваке године погину или буду осакаћени од нагазних мина.

У АНГОЛИ је постављено чак 15 милиона нагазних мина — више од четири на сваког мушкарца, жену и дете у тој земљи. Ангола сада има 70 000 осакаћених људи. Са осам до десет милиона постављених нагазних мина, Камбоџа има највећи проценат осакаћених на свету — процењује се да је однос 1 према 236. У Босни и Херцеговини наводно има преко три милиона мина — 59 комада по квадратном километру.

Међутим, не губе људи удове само у ратом разореним земљама. На пример, у Сједињеним Државама има отприлике 400 000 особа које су изгубиле неки део тела. Међу већином одраслих од овог броја, губитак ногу последица је једног хроничног обољења, погрешно названог „периферно васкуларно обољење“, или PVD. То је заједнички назив неколико поремећаја. Taber’s Cyclopedic Medical Dictionary дефинише PVD као недовољно прецизан назив за „обољења артерија и вена у екстремитетима, поготово када се ради о тешкоћама које ремете одговарајући проток крви у њима“. Главни узрочник PVD–а је дијабетес. Према публикацији The World Health Report 1998, „раширеност дијабетеса код одраслих особа у целом свету постаће више него двострука, са 143 милиона случајева у 1997, на 300 милиона до 2025“.

У Сједињеним Државама, повреде — које укључују и несреће настале у саобраћају, за машинама, од електричних уређаја и ватреног оружја — по броју случајева представљају други узрок губитка неког дела тела, и одговорне су за 20 до 30 посто целокупног броја ампутација. Остали узроци губитка неког дела тела су и тумори (око 6 посто) и урођене мане (око 4 посто).

Благо речено, узнемиравајућа је и сама помисао на губитак неког дела тела. Постоји ли икакав начин да се умањи ризик од опасности те врсте? И ако сте већ изгубили неки део тела, како бисте могли да имате квалитетан живот? Наредни чланци осматрају ова и друга питања.

Губитак екстремитета — како можете да умањите ризик

УВЕЋИНИ случајева може се спречити губитак неког дела тела! А то важи чак и за људе који болују од обољења периферног васкуларног система (PVD). Као што је споменуто у претходном чланку, PVD често настаје услед дијабетеса.a На сву срећу, дијабетес се може држати под контролом.

„Исхрана је основна ствар у лечењу дијабетеса било да је инсулин потребан или није“, каже The Encyclopædia Britannica. Др Марсел Бајол, из Кинг Каунти болнице у Њујорку, рекла је за Пробудите се!: „Ако дијабетичари озбиљно схвате своје стање, пазе на своју исхрану и одлазе на лекарске прегледе, смањиће се опасност од губитка доњих екстремитета.“ Дијабетичари типа II, који следе овај савет с временом чак могу приметити да им се стање побољшава.b

Вежбе су веома битне

Вежбе су такође важне. Оне помажу телу да одржи нормалан ниво глукозе, то јест шећера. Када је сигурно у питању PVD, тада вежбе помажу да се очува неопходна снага, гипкост и доток крви у оштећене делове тела. Вежбе такође помажу да се умањи појава повременог храмања — боли коју оболели од PVD–а осећају у листовима ногу док ходају или вежбају. Међутим, такве особе треба да избегавају вежбе које оптерећују ноге или вежбе с наглим покретима ногу. У погодније вежбе спадају шетња, вожња бицикла, веслање, пливање и вежбање у води. Особа треба увек да се консултује с лекаром пре него што започне неки специјални програм вежби или исхране.

Пушење, наравно, и даље је забрањено онима који желе добро здравље. PVD је само један у низу дугог списка здравствених проблема које пушење или проузрокује или отежава. „Пушење је велики кривац за ампутације, поготово када пушач болује од дијабетеса и PVD–a“, рекла је др Бајол. Колико велики кривац? Приручник за рехабилитацију особа којима је ампутиран део тела каже да су случајеви ампутације „10 пута већи код пушача него код непушача“.

Нега оболелих ногу

PVD може да отежа циркулацију у ногама, што може довести до обољења које се зове неуропатија — изумирање или утрнуће живаца. Тада ноге постају осетљиве на повреде, чак и док се особа само одмара у кревету. На пример, пошто оболели не осећа никакву бол, могао би озбиљно да се опече уколико електрично ћебе или јастук претерано греје! Због тога, произвођачи опомињу дијабетичаре да буду пажљиви приликом употребе тих производа.

Болесне ноге су и подложније инфекцији. Само једна малена огреботина може довести до чирева, па чак и гангрене. Дакле, важна је нега стопала, а то укључује и ношење удобне, комотне обуће и битно је да ноге и стопала буду чиста и сува. Многе болнице имају саветовалиште за негу ногу у циљу информисања пацијената.

Када је PVD узнапредовао до тачке када је неопходан хируршки захват, хирурзи ће обично покушавати да избегну ампутацију. Једно решење је балонска ангиопластика. Васкуларни хирург увлачи катетер који има на врху један балон. Затим, тај балон се надувава, што доводи до растезања сужене артерије. Једна друга опција је уградња бајпаса — замена тешко оболелих крвних судова судовима из других делова тела.

Барбара, која има 54 године, још од своје четврте године болује од дијабетеса типа I. Након што је родила своје прво дете, добила је PVD у стопалу. Неки лекари су јој саветовали ампутацију стопала. Међутим, Барбара је нашла једног уваженог васкуларног хирурга који је користио ангиопластику да би поспешио циркулацију крви у њеним ногама. Ангиопластика је послужила неко време, али на крају је ипак морала да угради бајпас, што је успело. Барбара сада пажљиво негује своја стопала.

Избегавати повреде

Повреде су други од водећих губитака екстремитета. Пошто не праве никакву разлику, повреде могу уништити било који део тела. Ипак, божанско гледиште о животу може много учинити да се ублажи опасност од повреда. Било да раде, возе или уживају у рекреацији, хришћани треба да поступају према свом телу као према дару од Бога. Стога, они поштују све захтеве за предузимање мера безбедности и не играју се са опасним стварима (Римљанима 12:1; 2. Коринћанима 7:1).

Шта се чини да би се смањиле опасности од повреда у земљама које су већ посуте минама? У многим земљама под владиним покровитељством на снази су програми који информишу о опасностима од мина. Према извештају генералног секретара Уједињених нација, ови програми поучавају „угрожено становништво... како да умање шансу да постану жртве док живе и раде на минираним подручјима“.

Нажалост, „људи се навикну на присутност мина и постају немарни“, каже извештај Уједињених нација. „Понекад религиозни фактори охрабрују [људе] да усвоје фаталистичан став према таквим опасностима.“ Међутим, фаталистичан став не наилази на подршку Библије. Напротив, Библија охрабрује на опрез и безбедност (Поновљени закони 22:8; Проповедник 10:9).

Дакле, ако сте опрезни и предузимате разумне кораке да бисте заштитили своје здравље, у великој мери можете смањити опасност губитка екстремитета. Али шта је са онима који су већ изгубили део тела? Могу ли они још увек имати квалитетан живот?

[Фусноте]

[Слика на 4. страни]

Пушење у великој мери повећава опасност од губитка екстремитета, поготово код оних с васкуларним обољењима

[Слика на 5. страни]

Одговарајуће вежбе и добра исхрана јесу темељ да имате здрав васкуларни систем

Квалитетан живот без екстремитета

„ПЛАНИНАР је поново на врху.“ Овако су изјавиле једне новине када је Том Витакер дошао до врха Маунт Евереста. Многи су се и раније пењали на тај узвишени врх, али Том Витакер је био први који је то учинио са ампутираном ногом! Витакер је изгубио своје стопало у саобраћајној несрећи. Међутим, једно вештачко стопало, то јест протеза, омогућило му је да настави са својим спортом. Сличне справе омогућују хиљадама инвалида да имају висококвалитетан живот. У ствари, више и није необично видети особе са ампутираном ногом како трче, играју кошарку или возе бицикл.

Прве верзије вештачких ногу и руку, биле су једноставни дрвени клинови и гвоздене куке. Али, уследила су побољшања након што су ратови осакатили на хиљаде људи. Не изненађује што је баш један војни хирург — један Француз из 16. века, Амброаз Паре — заслужан за настанак прве генерације правих протеза. Данашње протезе користе хидраулику, сложене зглобове колена, стопала од савитљивих угљених влакана, силикон, пластику и друге високотехнолошке производе који многим људима омогућују да се природније и удобније крећу и ходају него што се икада и сањало да ће бити могуће. Напредак у микроелектроници омогућује вештачким рукама и шакама да се још природније користе. Протезе су добиле и на изгледу. Савремени вештачки екстремитети имају и прсте и палчеве, а на некима се чак и вене виде. У ствари, једна манекенка која је изгубила ногу због рака, добила је протезу која је тако природно изгледала да је могла да настави са својом манекенском каријером.

Важан је исправан ментални став

Међутим, стручњак за ментално здравље, Елен Винчел упозорава: „Кад претрпите личну кризу као што је ампутација, дубоко сте изазвани на сваком подручју вашег бића — на физичком, емоционалном, менталном и духовном.“ Осмотрите Вилијама, који је изгубио ногу због гангрене која је настала након једне повреде. Он каже: „Једна од кључних ствари у савладавању било каквих изазова у животу јесте наш ментални став. На своју инвалидност никада нисам гледао као на неку сметњу. Уместо тога, задржао сам позитивно гледиште према било ком неуспеху који сам имао још од саме несреће.“ Елен Винчел, и сама инвалид, слаже се да је већа вероватноћа да ће се људи с позитивним гледиштем боље прилагодити губитку екстремитета него што ће то поћи за руком песимистима. Као што и Библија каже: „Весело је срце добар лек“ (Пословице 17:22).

Пробудите се! је разговарао с многим хришћанима који су се добро прилагодили на губитак екстремитета. Већина њих је саветовала да особе са ампутираним екстремитетом не треба да буду превише збуњене нити тајанствене када се ради о њиховом инвалидитету. „Био бих још узнемиренији када би други стекли утисак да се ради о забрањеној теми“, рекао је Дел, који је изгубио леву ногу од колена наниже. „По мени, због тога се сви само нелагодно осећају.“ Неки стручњаци предлажу да, ако немате десну руку и треба да се упознате с неким, ви треба први да започнете руковање својом левом руком. Ако вас неко пита за вашу протезу, реците му. Ако сте опуштени то ће и другој особи помоћи да се опусти. Обично ће разговор убрзо прећи на неку другу тему.

Постоји и „време смеха“ (Проповедник 3:4б). Једна жена која је изгубила своју шаку каже: ’Најважније је да одржите живим смисао за хумор! Морамо увек имати на уму да наш став о нама самима у великој мери одређује став света према нама.‘

„Време кад се кука“

Након што је изгубио ногу, Дел је одмах рекао себи: „Ето, то би било све. Готово је с мојим животом.“ Флориндо и Флоријано су изгубили ноге од нагазних мина у Анголи. Флориндо каже да је плакао три дана и три ноћи. Флоријано се на сличан начин борио са својим емоцијама. „Имао сам само 25 година“, пише он. „Једнога дана могао сам да учиним било шта, а следећег нисам могао ни да устанем. Био сам депресиван и обесхрабрен.“

Постоји „време кад се кука“ (Проповедник 3:4а). Сасвим је природно да прођете кроз период жаљења када претрпите велики губитак. (Упоредите са Судијама 11:37 и с Проповедником 7:1–3.) „Ако желите да престанете са жаљењем, онда морате проћи кроз њега“, пише Елен Винчел. Често помаже ако своја осећања изразите слушачу који уме да се уживи у вашу ситуацију (Пословице 12:25). Међутим, жалост не траје вечно. Неки после трауме губитка неког дела тела могу постати привремено емоционално нестабилни, критички настројени, забринути или повучени. Међутим, ова осећања обично ишчезну. Уколико не ишчезну, може наступити клиничка депресија — обољење које углавном захтева медицинску интервенцију. Чланови породице и пријатељи треба да буду будни уколико се појави било који знак који показује да је њиховој вољеној особи потребна таква помоћ.a

В. Мичел, парализован у обе ноге, пише: „Свима су нам потребни људи који се брину. Може скоро све да се поднесе када је човек окружен пријатељима и породицом, док чак и један мали неуспех може избацити из колосека оне који се сами лактају кроз живот. И пријатељства не настају сама од себе, треба их склапати и неговати, иначе увену.“ (Упоредите с Пословицама 18:24.)

Квалитетан живот, без руке или ноге

Упркос инвалидитету, многе особе које немају неки део тела могу да воде квалитетан живот. На пример, Расел је био рођен само с горњим делом своје леве ноге. У 78. години старости он још увек редовно вежба и живи испуњен живот, иако сада хода помоћу штапа. Веселе нарави, Расел је признао да његов надимак већ одавно гласи „срећни“.

Даглас, који је изгубио ногу за време Другог светског рата, хода помоћу савремене протезе. Као Јеховин сведок, служи као општи пионир, пуновремени јеванђелизатор, већ шест година. И, да ли се још сећате Дела који је мислио да му је живот завршен када је изгубио ногу? Он такође живи задовољавајућим животом као пионир, и може сам да се издржава.

Међутим, како пролазе они који изгубе руку или ногу у сиромашним или ратом разореним земљама? Светска здравствена организација каже: „Данашња стварност показује да само мали број инвалида добија помоћ.“ Да би се кретали, многи морају да се ослањају на штапове и грубе штаке. Ипак, понекад се нађе нека помоћ. И Флоријано и Флориндо, жртве нагазних мина из Анголе, добили су протезе преко Међународног црвеног крста и Швајцарске владе. Флоријано радосно служи као слуга помоћник у локалној скупштини Јеховиних сведока, а Флориндо служи као старешина и пуновремени јеванђелизатор.

Једно удружење које се брине о инвалидима у праву је када каже: „Обесхрабрени људи су једини хендикепирани људи!“ Занимљиво, али Библија игра важну улогу у пружању охрабрења инвалидима. „Док сам се опорављао, у огромној мери ми је помогло учење библијских истина“, каже Дел. На сличан начин Расел каже: „Моја на Библији темељена нада увек ми је помагала у време потешкоћа.“ Али, какву наду Библија садржи за инвалиде?

[Фуснота]

[Оквир на 8. страни]

Фантомски бол

Фантомски осећај у удима односи се на заиста стваран осећај да ампутирани екстремитет још увек постоји. То је сасвим нормалан осећај који имају особе након ампутације, и толико је стваран да једна брошура за особе које су ампутирале део тела, каже: „Будите свесни фантомских осећаја када без протезе будете устајали из кревета или са столице. Увек погледајте на доле да бисте се подсетили да немате ногу.“ Једна пацијенткиња која је изгубила обе ноге устала је да се рукује с лекаром, али уместо да се рукује она је пала!

Још један проблем представља фантомски бол екстремитета. То је прави бол који се осећа као да долази од одстрањеног екстремитета. Јачина, врста и трајање фантомског бола разликује се од особе до особе. На сву срећу, и фантомски осећај и фантомски бол с временом обично јењавају.

[Слика на 6. страни]

Савремене протезе олакшавају живот многим инвалидима

[Извор]

Photo courtesy of RGP Prosthetics

[Слика на 7. страни]

Жалост је нормална реакција код озбиљног губитка дела тела

[Слика на 8. страни]

Многи инвалиди живе квалитетним животом

Кад сва инвалидност нестане

ЈЕДНА квадриплегичарка је једном рекла да већина људи има само „привремено здраво тело“. Колико ли је то само тачно, јер пре или касније, физички недостаци избијају на површину код свију нас! Из тог разлога, све је већа потражња за наочарима, контактним сочивима, зубним протезама, слушним апаратима, електронским пејсмејкерима и имплантатима за колено. Као што у Римљанима 8:22 стоји, „сва твар уздише и тужи с нама до сад“ (Римљанима 8:22, ДК).

Стога, сви ми можемо бити утешени Божјим обећањем да ће послушним људима до савршенства бити обновљено физичко здравље, и то на праведној ’новој земљи‘ (2. Петрова 3:13; Откривење 21:3, 4). У Исаији 35:5, 6 пише: „Тада ће се слепима очи отворити, уши ће се глухима отворити; тада ће и хромац као јелен скакати, и језик немога радосно клицати.“

Библија предсказује да ће једно „мноштво велико“ преживети уништење овог садашњег злог система (Откривење 7:9, 14; Псалам 37:10, 11, 29). Нема сумње да ће убрзо након тог уништења, особе с тешком инвалидношћу и озбиљним здравственим потешкоћама доживети тренутно обновљење својих недостатака! (Исаија 33:24). Као предслика излечења које ће се одиграти на Божјој новој земљи, Исус је извршавао слична лечења док је био на земљи. (Упоредите с Марком 5:25-29; 7:3-35.) Не може се ни описати одушевљење које ће људи осећати, ни сузе радоснице које ће потећи када инвалиди буду одбацили своје протезе, штаке и инвалидска колица! Телесно здрави, тада ће и они моћи да прихвате од Бога дат задатак да помажу у претварању земље у рајски дом (Лука 23:43).

До тада, инвалиди још увек треба да се боре са својим ограничењима. Нелсон, инвалид из Канаде, каже: „Када почнем самога себе да сажаљевам, помислим на Исусове речи из Матеја 24:13: ’Али који устраје до краја, тај ће бити блажен.‘“ Упркос ограничењима, инвалиди могу на најбитнији начин бити потпуни и здрави — духовно — тако што истрају у хришћанској вери (Јаков 1:3, 4).

Јеховини сведоци помогли су већ милионима да прихвате хришћанску веру. Дел, инвалид који је цитиран у претходном чланку, каже: „Не могу ни описати како сам се осећао када сам сазнао да су физички проблеми попут мојих заиста само привремени.“ Да, оснажен таквом надом, Дел — а и многи други попут њега — тешко да се и могу називати хендикепиранима.