Венчања која су часна пред Богом и људима

„Била је свадба у Кани... На свадбу су били позвани и Исус и његови ученици“ (ЈОВАН 2:1, 2).

1. Шта се види из извештаја о Исусовом боравку у Кани?

ИСУС, његова мајка и неки његови ученици знали су какву радост доносе часна венчања у Божјем народу. Христ је једно такво венчање чак учинио посебним тиме што је том приликом извршио своје прво забележено чудо и тако допринео радости тог догађаја (Јован 2:1-11). Можда си присуствовао неком венчању хришћана који желе да служе Јехови као срећан брачни пар, и можда си уживао у тој прилици. Или ћеш се можда ускоро и сам венчати. А можда помажеш неком пријатељу у припремама да његово венчање протекне у најбољем реду. Шта може допринети томе?

2. Шта Библија говори о венчањима?

² Хришћани знају да су савети из Божје надахнуте Речи од велике користи за пар који планира да ступи у брак (2. Тимотеју 3:16, 17). Истина, у Библији се не описује тачно како треба да изгледа једно хришћанско венчање. То је сасвим разумљиво, пошто се обичаји и закони разликују од земље до земље и мењају се како време пролази. На пример, у древном Израелу није постојао неки званичан чин венчања. На дан венчања младожења би довео младу у свој дом или дом свог оца (Постанак 24:67; Исаија 61:10; Матеј 1:24). Тај јавни чин сматрао се венчањем и није било неке званичне процедуре као што је то углавном случај у данашње време.

3. Каквом је догађају у Кани Исус присуствовао?

³ Израелци су тај чин признавали као склапање брака, то јест венчање. Након тога би уследило славље, као оно у Кани о ком се говори у Јовану 2:1 (Матеј 22:2-10; 25:10; Лука 14:8). Из извештаја је јасно да је Исус био на гозби поводом тог јеврејског венчања, и да је чак допринео радости тог догађаја. Међутим, важно је разумети да су се тадашња венчања и свадбе веома разликовале од онога што је данас уобичајено.

4. За какво се венчање неки хришћани одлучују и зашто?

⁴ Данас у многим земљама хришћани који желе да ступе у брак морају да испуне одређене законске захтеве. Затим могу да се венчају на законит начин. Можда ће то бити један кратак, једноставан свечани чин који ће, у зависности од закона земље, обавити судија, председник општине, матичар или неки брат у својству верског службеника ког је држава овластила. Неки одлучују да се венчају на такав начин, и можда позивају неколико рођака и суверника с којима су блиски да присуствују венчању — као законски сведоци или само да би с њима поделили радост тог важног догађаја (Јеремија 33:11; Јован 3:29). Слично томе, неки хришћани можда одлуче да не праве велику свадбу или весеље, будући да то захтева доста планирања и трошкова. Уместо тога, можда се одлуче само за један оброк с неколико блиских пријатеља. Шта год да се нама више свиђа, морамо задржати на уму да други зрели хришћани могу имати другачије гледиште од нашег (Римљанима 14:3, 4).

5. Зашто многи хришћани желе да имају говор за венчање, и шта је све укључено у то?

⁵ Већина парова међу Сведоцима жели да се приликом њиховог венчања одржи библијски говор.a Они знају да је Јехова основао брак и да у својој Речи пружа савете како би брак био успешан и срећан (Постанак 2:22-24; Марко 10:6-9; Ефешанима 5:22-33). И већина парова жели да том приликом буду присутни њихови суверници и рођаци. Међутим, како треба да гледамо на велику разноликост законских захтева, процедура и општеприхваћених локалних обичаја? У овом чланку ће бити осмотрене ситуације карактеристичне за разна подручја. Неке од њих се можда прилично разликују од онога што је теби познато и што је уобичајено у твом крају. Па ипак, можеш уочити нека заједничка начела која су важна за све Божје слуге.

Частан брак — законит брак

6, 7. Зашто треба да будемо заинтересовани за законске захтеве који се тичу склапања брака, и како то можемо показати?

⁶ Премда је Јехова основао брак, људске владавине донекле имају утицај на то како ће поступити пар који жели да се венча. То је на месту. Исус је рекао: „Дајте цару царево, а Богу Божје“ (Марко 12:17). Слично томе, апостол Павле је дао следеће упутство: „Нека сваки човек буде подложан властима над собом, јер нема власти која није од Бога. Сваку власт која постоји Бог је поставио на њен положај“ (Римљанима 13:1; Титу 3:1).

⁷ У већини земаља ’цар‘, то јест локалне власти одлучују ко испуњава услове за ступање у брак. Зато када двоје хришћана који су по Библији слободни за брак одлуче да се венчају, они се савесно подлажу локалним законима. То може укључивати добијање дозволе, венчање пред матичарем, као и регистровање склопљеног брака. Када је цар Август захтевао да се становништво „попише“, то јест региструје, Марија и Јосиф су се повиновали томе и отпутовали у Витлејем ’да се упишу‘ (Лука 2:1-5).

8. Шта Јеховини сведоци не практикују и зашто?

⁸ Када се двоје хришћана венча на начин који је законит и признат у друштву, они су пред Богом везани једно за друго. Из тог разлога Јеховини сведоци не обављају чин венчања више пута, нити обнављају брачне завете, као што то неки раде за 25-годишњицу или 50-годишњицу брака (Матеј 5:37). (Неке цркве не признају законски одобрена венчања у општини, тврдећи да брак није пуноважан све док свештено лице не обави церемонију и не прогласи дотични пар мужем и женом.) У многим земљама власти могу опуномоћити неког Јеховиног сведока који је старешина да венчава. Ако је то могуће, брат који служи као матичар вероватно ће желети да се чин склапања брака обави у оквиру говора за венчање у Дворани Краљевства. То је место правог обожавања и стога је прикладно за говор о брачном уређењу, које је основао Јехова Бог.

9. (а) Ако се венчање обавља у општини, шта ће можда хришћански пар желети? (б) Како старешине могу бити укључене у планове за венчање?

⁹ У другим земљама, закон захтева да се пар венча у државним просторијама, као што је зграда општине, то јест да се венчање обави пред матичарем. Хришћани обично желе да се након венчања у општини одржи говор у Дворани Краљевства, истог или пак наредног дана. (Не би требало да прође више дана од венчања у општини до библијског говора, јер је брак већ склопљен и пред Богом и пред људима, а то значи и пред хришћанском скупштином.) Ако пар који ће се венчати у општини жели да има говор у Дворани Краљевства, треба унапред да тражи дозволу од старешина из службеног одбора скупштине. Осим што ће утврдити да ли је тај пар на добром гласу, надгледници ће се побринути да се време венчања не поклапа с редовним састанцима и другим активностима у дворани (1. Коринћанима 14:33, 40). Такође ће размотрити да ли треба извршити неке припреме у дворани уколико је пар то затражио и одлучиће да ли ће се дати обавештење о говору за венчање.

10. Ако венчање мора да се одржи у општини, како ће то утицати на говор за венчање?

¹⁰ Старешина који држи говор за венчање треба да се труди да то учини на срдачан, духовно изграђујућ и достојанствен начин. Ако је пар најпре био венчан у општини, старешина ће ставити до знања да су венчани у складу са законом. Ако пред матичарем нису изговорени завети, пар ће то можда желети да учини у току говора за венчање.b Ако су завети већ изговорени пред матичарем, али нововенчани пар жели да их понови и пред Јеховом и скупштином, треба то да учине говорећи у прошлом времену показујући тако да су већ ’састављени у јарам‘ (Матеј 19:6; 22:21).

11. Како се у неким подручјима склапа брак и како то утиче на говор за венчање?

¹¹ У неким подручјима, закон можда уопште не захтева да се приликом венчања обави неки свечани чин, чак ни пред представницима закона. Брак је склопљен када се потпише формулар за регистрацију брака и преда службенику. Након тога се издаје венчани лист. Од тог тренутка се на пар гледа као на мужа и жену и тај дан се сматра датумом њиховог венчања. Као што је већ речено, пар који је венчан на тај начин можда жели да се одмах након те регистрације одржи библијски говор у Дворани Краљевства. Духовно зрео брат који је изабран да одржи говор рећи ће свим присутнима да је управо извршена регистрација брака. Ако се изговарају завети, они треба да буду у складу са оним што је речено у 10. одломку и фусноти. Присутни у Дворани Краљевства радоваће се заједно с тим паром и извући ће корист из савета који се налазе у Божјој Речи (Песма над песмама 3:11).

Венчања у складу с локалним обичајима и венчања у општини

12. Како се на неким местима склапају бракови и шта је препоручљиво да се уради након таквог венчања?

¹² У неким земљама, венчање се обавља у складу са локалним или племенским обичајима. То се не односи на парове који живе невенчано нити на парове који живе у заједници која се донекле и у неким подручјима признаје као брак, мада није у потпуности законит.c Ради се о браку који се склапа путем једног обичаја који је јавно признат у неком племену или на неком подручју. У то можда спада плаћање цене за невесту, након чега се пар сматра венчаним, и по закону и по Светом писму. Власти на такво венчање гледају као на нешто што је пуноважно и законито, и везује тај пар. Након тога је обично могуће регистровати брак и затим се може добити венчани лист. Регистрација може пружити заштиту брачном пару, односно жени ако постане удовица, као и будућој деци. Зато ће скупштина подстицати нови брачни пар да свој брак региструје што је пре могуће. Занимљиво је да су се под Мојсијевим законом бракови и рођења бележили у званична документа (Матеј 1:1-16).

13. Како треба поступити када се говор за венчање држи након што се пар венчао у складу с локалним обичајем?

¹³ Када се пар законски венча у складу са обичајем краја у ком живи, они постају муж и жена. Као што је већ речено, хришћани који су ступили у такав законит брак можда желе да имају говор за венчање у Дворани Краљевства, који ће укључивати и брачни завет. У том случају, говорник треба да објави да су се они венчали у складу са законом. Одржаће се само један библијски говор, пошто се одржава само једно венчање, у овом случају оно које је у складу с локалним или племенским обичајем и законом је признато. Ако се венчање и говор одрже у што краћем року, по могућству истог дана, то ће допринети томе да хришћански брак буде сматран часним у тој средини.

14. Шта могу учинити хришћани уколико је могуће и венчање у општини и венчање у складу с локалним обичајем?

¹⁴ У неким земљама где закон признаје такав брак, такође постоји могућност да се обави венчање у општини. Оно се обично обавља пред матичарем и може да обухвата и давање брачног завета и уписивање у књигу венчаних. Неки хришћански парови се одлучују за такво венчање пре него за оно које се обавља у складу с локалним обичајем. Закон не захтева да се обави и једно и друго; оба поступка су законита. Оно што је у 9. и 10. одломку речено о говору за венчање и заветима примењује се и ту. Битно је да се пар венча на начин који је частан пред Богом и пред људима (Лука 20:25; 1. Петрова 2:13, 14).

Сачувај частан брак

15, 16. На који начин су част и поштовање саставни део брака?

¹⁵ Када се у браку персијског краља појавио проблем, његов главни саветник Мемукан дао му је савет чији је циљ био ’да све жене показују поштовање према својим мужевима‘ (Јестира 1:20). У хришћанском браку то не мора да нареди ниједан владар. Жена својевољно одаје поштовање и част свом мужу. Слично томе, хришћански муж указује част жени и хвали је (Пословице 31:11, 30; 1. Петрова 3:7). Част и поштовање не треба да буду заступљени у нашем браку тек после много година, већ од самог почетка, од дана венчања.

¹⁶ Муж и жена нису једини који треба да показују поштовање на дан венчања. Говор који ће одржати хришћански старешина такође треба да буде проткан поштовањем и достојанством. Он треба да буде упућен младенцима. Уважавајући њихово достојанство, говорник неће причати шале или народне изреке. Неће превише говорити о личним стварима како ни младенцима а ни присутнима не би било непријатно. Трудиће се да буде срдачан и изграђујућ, скрећући пажњу на Оснивача брака и његове изванредне савете. Заиста, достојанствен начин на који ће старешина одржати говор допринеће томе да брак донесе част Јехови Богу.

17. Зашто је важно да се хришћанска венчања обављају у складу са законским захтевима?

¹⁷ Вероватно си запазио да се у овом чланку наводи много детаља о законским захтевима на које треба обратити пажњу приликом склапања брака. Неки од њих можда нису уобичајени у твојој средини. Међутим, сви ми треба да будемо свесни колико је важно да венчања међу Јеховиним сведоцима одражавају поштовање према закону, то јест захтевима ’цара‘ (Лука 20:25). Павле нас је подстакао: „Свакоме дајте што му припада: ономе ко тражи порез — порез, ко тражи данак — данак... ко тражи част — част“ (Римљанима 13:7). Заиста, прикладно је да хришћани већ од самог дана венчања поштују уређење које је Бог поставио.

18. На шта још треба обратити пажњу и где можемо наћи информације о томе?

¹⁸ Након многих хришћанских венчања следи друштвени скуп, то јест свадба, вечера или славље. Присети се да је Исус присуствовао једној таквој свадби. Који ће нам савети из Библије помоћи да будемо сигурни да ће тај скуп донети част Богу и да ће позитивно утицати на нови брачни пар, као и на хришћанску скупштину? Наредни чланак ће се бавити баш тим питањем.d

Покажимо своју веру начином живота

„Тако је и с вером — ако нема дела, мртва је по себи“ (ЈАКОВ 2:17).

1. Зашто су рани хришћани поклањали пажњу како вери тако и делима?

РАНИ хришћани су као група показивали веру својим начином живота. Ученик Јаков је подстакао све хришћане: „Немојте само слушати реч, већ је и извршавајте.“ Додао је: „Као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела мртва“ (Јаков 1:22; 2:26). Око 35 година након што је он то написао, многи хришћани су и даље својим делима показивали веру. Нажалост, неки то нису чинили. Исус је похвалио скупштину у Смирни, али је многима у скупштини у Сарду рекао: „Знам твоја дела — имаш име да си жив, а мртав си“ (Откривење 2:8-11; 3:1).

2. Шта хришћани треба да се питају када се ради о њиховој вери?

² Зато је Исус подстакао чланове сардске скупштине — а самим тим и све оне који ће касније читати његове речи — да показују прву љубав према хришћанској истини и да буду духовно будни (Откривење 3:2, 3). Свако од нас треба да се пита: ’Каква су моја дела? Да ли она јасно показују да дајем све од себе како бих у свему што радим показао да имам веру, чак и на подручјима живота која нису директно повезана с делом проповедања и скупштинским састанцима?‘ (Лука 16:10). Могли би се размотрити многи аспекти живота, али позабавићемо се само једним: хришћанским скуповима, укључујући и свадбе.

Мањи скупови

3. Какво је библијско гледиште о скуповима?

³ Већина нас цени када добије позив за неки скуп на ком ће владати радосна хришћанска атмосфера. Јехова је ’срећан Бог‘ и жели да и његове слуге буду срећне (1. Тимотеју 1:11). Он се постарао да у Библији буде забележен Соломонов реалан опис: „Ја хвалим весеље, јер човеку нема ништа боље под сунцем него да једе и пије и весели се, и да га то прати у труду његовом све дане живота његовог“ (Проповедник 3:1, 4, 13; 8:15). У питању може бити весеље на једном породичном оброку или пак на неком другом мањем скупу правих обожавалаца Јехове (Јов 1:4, 5, 18; Лука 10:38-42; 14:12-14).

4. За шта треба да буде заинтересована особа која организује скуп?

⁴ Ако организујеш такав скуп и одговоран си за њега, треба пажљиво да га испланираш, чак и ако позиваш свега неколико суверника на оброк и пријатељски разговор (Римљанима 12:13). Сигурно ћеш желети да ’све буде пристојно‘ и вођено ’мудрошћу одозго‘ (1. Коринћанима 14:40; Јаков 3:17). Апостол Павле је написао: „Било да једете, било да пијете, било да нешто друго чините, све на Божју славу чините. Не будите на спотицање“ (1. Коринћанима 10:31, 32). На шта треба да обратимо посебну пажњу приликом организовања скупа? Ако на време размишљамо о томе, моћи ћемо да се постарамо да и ми и наши гости својим поступцима покажемо веру (Римљанима 12:2).

Како ће скуп изгледати?

5. Зашто би требало да домаћин обрати пажњу на то да ли ће се служити алкохол и да ли ће бити музике?

⁵ Многи домаћини су се већ нашли у ситуацији када је требало да одлуче да ли ће се служити алкохолна пића. Алкохолна пића нису неопходна да би атмосфера била добра. Присети се да је Исус обезбедио оброк за велику групу људи која се окупила око њега — умножио је хлеб и рибе. Међутим, у том извештају се не каже да је чудом створио вино, премда знамо да је и то могао да уради (Матеј 14:14-21). Ако одлучиш да служиш алкохолна пића на скупу, побрини се да она буду на располагању у умереним количинама и да буде безалкохолних пића за оне који не желе алкохол (1. Тимотеју 3:2, 3, 8; 5:23; 1. Петрова 4:3). Немој апсолутно никога присиљавати да пије нешто за шта се каже да би могло ујести „као змија“ (Пословице 23:29-32). А како је с музиком или певањем? Ако ће на скупу бити музике, сигурно ћеш желети да пажљиво одабереш које ће се песме слушати или певати, обраћајући пажњу и на ритам и на текст (Колошанима 3:8; Јаков 1:21). Многи хришћани су увидели да свирање Мелодија Краљевства или пак заједничко певање тих песама доприноси доброј атмосфери (Ефешанима 5:19, 20). И наравно, треба редовно проверавати да ли је јачина звука одговарајућа, како музика не би ометала пријатан разговор нити сметала комшијама (Матеј 7:12).

6. Како ће домаћин показати да има живу веру када се ради о разговору и другим активностима?

⁶ На скупу хришћани могу разговарати о разним темама, читати нешто наглас или причати занимљива искуства. Ако разговор крене у погрешном правцу, домаћин ће га тактично преусмерити. Он такође треба да пази на то да нико не доминира разговором. Ако запази да се то дешава, он ће се разборито убацити у разговор и укључити и друге, можда тако што ће навести младе да нешто кажу или тако што ће повести разговор о некој теми која ће измамити разне коментаре. Тако ће и млади и старији уживати у разговору. Ако као организатор владаш ситуацијом на мудар и тактичан начин, твоја ’разумност ће бити позната‘ свим присутнима (Филипљанима 4:5). Они ће видети да имаш живу веру која утиче на сва подручја твог живота.

Венчања и свадбе

7. Зашто планирање венчања и свадбе заслужује пажњу?

⁷ Једна посебна прилика за весеље јесте хришћанско венчање. Божје древне слуге, укључујући и Исуса и његове ученике, радо су присуствовали венчањима, као и гозбама приређеним тим поводом (Постанак 29:21, 22; Јован 2:1, 2). Међутим, искуство је у скорије време показало да је приликом планирања свадбе потребно уложити посебан труд како би атмосфера одражавала разумност и хришћанску равнотежу. Свакако, венчања и свадбе су нормалан део живота, прилике које хришћанину омогућавају да покаже да има веру.

8, 9. Како многа венчања и свадбе одражавају оно што је записано у 1. Јовановој 2:16, 17?

⁸ Многи људи који нити знају за Божја начела нити маре за њих гледају на свадбе као на прилике за претеривање, или можда као на прилике када се претеривање толерише. У једном часопису је објављено шта је једна млада из једне европске земље рекла о свом „краљевском“ венчању: ’Возили смо се у парадним кочијама које су вукла четири коња, а за нама су ишли фијакери са 12 упрегнутих коња, као и кочије у којима су се налазили музичари који су нам свирали. Затим смо имали ексклузивну вечеру уз пратњу изванредне музике; било је величанствено. Баш као што сам и желела, тог дана сам се осећала као краљица.‘

⁹ Премда се обичаји разликују од земље до земље, такви ставови само одражавају оно што је написао апостол Јован: „Ништа што је у свету — жеља тела и жеља очију и истицање свог иметка — не потиче од Оца, већ потиче од света.“ Можеш ли замислити зреле хришћане као младенце који желе да имају „краљевско“ венчање и свадбу као из бајке? Баш супротно, њихово гледиште о венчању заснива се на сазнању да „онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:16, 17).

10. (а) Да би се приликом организовања свадбе показала разумност, зашто је неопходно добро планирање? (б) Како треба направити избор што се тиче званица?

¹⁰ Хришћански парови желе да буду и реалистични и разумни, а Библија им у томе може помоћи. Дан венчања је свакако веома значајан дан, али они знају да је то само почетак брачног живота и да као хришћани пред собом имају вечност. Они не морају правити велику свадбу. Ако се одлуче за неки скуп, најпре ће прорачунати трошак и испланираће како ће тај скуп изгледати (Лука 14:28). У њиховом заједничком хришћанском животу, муж ће бити поглавар, у складу са Светим писмом (1. Коринћанима 11:3; Ефешанима 5:22, 23). Према томе, првенствено је младожења одговоран за оно што ће се дешавати на свадби. Наравно, он ће показати љубав тако што ће се договорити са својом будућом супругом о томе кога желе и кога могу позвати. Није могуће нити практично позвати све пријатеље и рођаке. Зато треба бити скроман и направити избор. Младенци треба да имају разлога да верују да ће хришћани који нису позвани имати разумевања и да се неће увредити (Проповедник 7:9).

„Домаћин свадбе“

11. Какву улогу има „домаћин свадбе“?

¹¹ Ако младенци одлуче да своје венчање обележе једним скупом, како се могу побринути да тај догађај буде достојанствен? Већ неколико деценија, Јеховини сведоци сматрају да је мудро применити оно што је поменуто у вези са свадбом у Кани на којој је Исус присуствовао. Тамо је постојао „домаћин свадбе“, а то је највероватније био одговоран суверник (Јован 2:9, 10). Слично томе, мудар младожења ће за ову важну улогу одабрати једног духовно зрелог брата. Након што му младожења објасни које су његове жеље и шта му се свиђа а шта не, домаћин свадбе ће бити задужен за то да се све те појединости спроводе у дело, како пре свадбе тако и током ње.

12. На шта младожења треба да обрати пажњу када је у питању употреба алкохолних пића?

¹² У складу с оним што је речено у 5. одломку, неки парови одлучују да се на свадби не служе алкохолна пића, како њихова злоупотреба не би нарушила радост и успех тог догађаја (Римљанима 13:13; 1. Коринћанима 5:11). Међутим, уколико ће се служити алкохолна пића, младожења треба да се побрине да буду доступна у умереним количинама и да се тако и послужују. На свадби у Кани на којој је Исус био служило се вино, и чак је он сам обезбедио веома квалитетно вино. Занимљиво је да је домаћин свадбе прокоментарисао: „Сваки човек износи најпре добро вино, а кад се људи опију, лошије. А ти си чувао добро вино све до сада“ (Јован 2:10). Сигурно да Исус није подупирао опијање, с обзиром на то да је он сам то осудио (Лука 12:45, 46). Чудећи се квалитету вина, домаћин је очигледно само рекао да зна за случајеве када су се гости опијали (Дела апостолска 2:15; 1. Солуњанима 5:7). Стога, и младожења и поуздани хришћанин кога он одреди за домаћина свадбе треба да се побрину да сви присутни следе јасан савет: „Не опијајте се вином, у коме је разузданост“ (Ефешанима 5:18; Пословице 20:1; Осија 4:11).

13. Ако ће се на свадби слушати музика, шта младенци треба да узму у обзир и зашто?

¹³ Као и на другим скуповима, ако ће на свадби бити музике, треба обратити пажњу на јачину звука како би сви присутни могли нормално да разговарају. Један хришћански старешина је запазио: „Док вече одмиче, разговор постаје живљи и гости почињу да плешу, а понекад је и музика све гласнија. Музика која се у почетку чула у позадини може постати гласна и надјачати разговор. Свадбе представљају прилику за пријатно дружење. Како би било жалосно да гласна музика поквари ту прилику!“ Младожења и домаћин свадбе треба и у томе да поступају одговорно, не препуштајући избор музике и јачину звука музичарима, било да су плаћени или не. Павле је написао: „Што год да чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса“ (Колошанима 3:17). Када гости оду кући, да ли ће музику која се слушала памтити као нешто што показује да нови брачни пар све чини у Исусово име? Требало би да буде тако.

14. Када је у питању венчање, шта хришћанима треба да остане у лепој успомени?

¹⁴ Заиста, добро организована свадба може остати у лепој успомени. Адам и Едита, који су у браку 30 година, рекли су о једној свадби: „Стварно се могла осетити хришћанска атмосфера. Певали су се хвалоспеви Јехови, али је такође било и друге прикладне забаве. Плес и музика нису истицани у први план. Било је пријатно и изграђујуће, и све је било у складу с хришћанским начелима.“ Заиста, млада и младожења могу учинити пуно како би своју веру показали делима.

Свадбени поклони

15. Који се библијски савети могу применити када се ради о свадбеним поклонима?

¹⁵ У многим земљама је уобичајено да пријатељи и рођаци дају поклон младенцима. Ако одлучиш да то учиниш, шта треба да задржиш на уму? Сети се шта је апостол Јован рекао о ’истицању свог иметка‘. Такво истицање он није повезао са хришћанима који своју веру показују делима већ са ’светом који пролази‘ (1. Јованова 2:16, 17). С обзиром на овај Јованов надахнути савет, да ли младенци треба пред свима да објаве ко је шта дао? Хришћани из Македоније и Ахаје дали су прилог за браћу у Јерусалиму, али немамо основа да закључимо да су њихова имена била разглашена (Римљанима 15:26). Многи хришћани који дају свадбени поклон желе да остану анонимни уместо да привлаче неприкладну пажњу на себе. Што се тога тиче, осмотри и Исусов савет забележен у Матеју 6:1-4.

16. Како младенци могу избећи да повреде туђа осећања када су у питању свадбени поклони?

¹⁶ Објављивање имена оних који су дали поклоне могло би водити до ’надметања‘ око тога ко је дао бољи или скупљи поклон. Дакле, мудри хришћански младенци неће обзнањивати имена оних који су дали поклоне, јер би тиме могли довести у непријатну ситуацију оне који можда нису били у могућности да дају (Галатима 5:26; 6:10). Наравно, није погрешно да млада и младожења знају од кога су добили неки поклон. Можда то могу сазнати из честитке која ће се ставити уз поклон, али се неће читати у јавности. Када купујемо, дајемо и примамо свадбене поклоне, сви имамо прилику да покажемо да чак и у таквим приватним стварима наша вера утиче на оно што радимо.a

17. Који циљ треба да имају хришћани када су у питању њихова вера и дела?

¹⁷ Нашу веру не показујемо само тиме што живимо морално, присуствујемо хришћанским састанцима и учествујемо у делу проповедања. Свако од нас треба да има живу веру која ће утицати на све што радимо. Дакле, своју веру можемо показати делима која су „до краја извршена“ и на подручјима живота о којима смо говорили у овом чланку (Откривење 3:2).

18. Како се речи из Јована 13:17 могу применити на хришћанске свадбе и скупове?

¹⁸ Након што је Исус пружио својим верним апостолима добар пример када им је понизно опрао ноге, рекао је: „Ако то знате, срећни сте ако тако и чините“ (Јован 13:4-17). У окружењу у ком ми данас живимо, можда није неопходно или уобичајено да оперемо некоме ноге, као на пример нашем госту. Међутим, након што смо проучили овај чланак, видели смо да постоје и друга подручја живота на којима можемо своју веру показати делима која су одраз љубави и обзирности, у шта су укључени и скупови и хришћанске свадбе. То можемо чинити било да ми ступамо у брак било да смо гости на венчању или свадби хришћанског пара који жели да своју веру покаже делима.

[Фуснота]

Како би одговорио?

Како можеш показати да имаш веру

• када организујеш скуп?

• када организујеш свадбу?

• када дајеш или примаш свадбене поклоне?

[Слика на 24. страни]

Чак и када позиваш само неколико гостију, нека те води „мудрост одозго“

Венчања која су радосна и достојанствена

„ЈЕДАН од најзначајнијих и најрадоснијих дана у мом животу био је дан венчања“, каже Гордон који је у браку скоро 60 година. Зашто је за праве хришћане тај дан толико значајан? Тог дана они дају свечано обећање онима које пуно воле — свом супружнику и Јехови Богу (Матеј 22:37; Ефешанима 5:22-29). Да, парови који планирају да ступе у брак желе да се радују свом венчању, али такође желе да искажу част Оснивачу брака (Постанак 2:18-24; Матеј 19:5, 6).

Како младожења може допринети достојанству тог срећног догађаја? Шта млада може да уради да би показала поштовање према свом мужу и према Јехови? Како присутни на венчању могу тај дан учинити радоснијим? Одговори на ова питања могу се добити осматрањем неких библијских начела, а њиховом применом умањиће се могућност да дође до проблема̂ који би могли нарушити ту посебну прилику.

Ко је одговоран?

У многим земљама неке старешине међу Јеховиним сведоцима могу законски да венчају друге. Чак и тамо где је неопходно да брак склопи матичар, будући брачни пар можда жели да има библијски говор за венчање. Обично се у таквом говору младожења подстакне да размисли о улози коју му је Бог доделио као поглавару породице (1. Коринћанима 11:3). Према томе, првенствено је младожења одговоран за оно што се дешава на венчању. Наравно, венчање и славље које ће можда уследити обично се припреме довољно унапред. Зашто би то младожењи могло да представља посебан изазов?

Један разлог је што би рођаци с младожењине или младине стране могли настојати да воде главну реч у погледу планова за венчање. Родолфо, који је венчао многе парове, каже: „Рођаци понекад врше огроман притисак на младожењу, посебно ако финансијски подупиру венчање. Они могу снажно заступати своје мишљење о томе како би требало да изгледају венчање и свадба. То би могло поткопати библијску улогу младожење као онога ко је одговоран за ту прилику.“

Макс већ више од 35 година служи као матичар. Он је приметио: „Запазио сам тенденцију да млада предводи у одлукама о томе како ће изгледати венчање и свадба, док младожења нема пуно прилика да изнесе своје гледиште.“ Дејвид је такође венчао многе парове. Он каже: „Младожење нису навикле да предводе и обично нису довољно укључене у припреме око венчања.“ Како младожења може делотворно да преузме своје одговорности?

Размена мисли повећава радост

Да би младожења успешно испунио своје одговорности око припреме венчања, он мора да има добру комуникацију с другима. Библија отворено каже: „Намере пропадају где нема поверљивог разговора“ (Пословице 15:22). Међутим, може се избећи много стреса ако младожења о припремама за венчање најпре разговара с младом, члановима породице и другима који могу пружити разуман савет на темељу Библије.

У ствари, веома је важно да вереници најпре међусобно разговарају о својим плановима и о томе колико су они изводљиви. Зашто? Размотри, на пример, оно што су рекли Иван и његова жена, Делвин. Они су већ много година у срећном браку, иако су различитог порекла. Присећајући се њихових планова за венчање, Иван каже: „Имао сам јасну представу о томе како ће изгледати моје венчање, што је подразумевало свадбу на којој би били сви моји пријатељи, свадбену торту и младу у белој венчаници. С друге стране, Делвин је желела скромно, једноставно венчање без свадбене торте. Размишљала је чак о томе да уместо венчанице обуче нешто друго.“

Како је овај пар успео да усагласи међусобне разлике? Љубазним, искреним разговором (Пословице 12:18). Иван додаје: „Проучавали смо на Библији темељене чланке који говоре о венчањима, као што су чланци објављени у Кули стражари од 15. априла 1984. (на српском је то издање од 1. августа 1984).a Тај материјал нам је помогао да имамо Божје гледиште о тој прилици. С обзиром на наше различито порекло, морали смо да направимо уступке на неколико подручја која су питање личног избора. Нашли смо се негде на средини.“

Слично су поступили и Арет и Пени. О дану њиховог венчања Арет каже: „Пени и ја смо разговарали о нашим различитим жељама у вези с венчањем и успели смо да се договоримо. Молили смо Јехову да благослови тај дан. Ја сам такође тражио савет наших родитеља и других зрелих брачних парова у скупштини. Њихови предлози су били веома корисни. Као резултат тога, наше венчање је било предивно.“

Задржати достојанство у одевању и дотеривању

Разумљиво је што младенци желе да буду лепо обучени на венчању (Псалам 45:8-15). Они могу уложити време, труд и новац да би нашли одговарајућу одећу. Која им библијска начела могу помоћи да изаберу одећу која је лепа, али и достојанствена?

Шта би се могло рећи о младиној одећи за ту прилику? Иако се укуси разликују од особе до особе и од земље до земље, библијски савети су свуда примењиви. Жене треба да се ’пристојно одевају са скромношћу и разборитошћу‘. То се на хришћанке односи у свим приликама, у које свакако спада и венчање. Чињеница је да за радосно венчање није потребна ’скупоцена одећа‘ (1. Тимотеју 2:9; 1. Петрова 3:3, 4). Заиста је лепо када се примењује овај савет!

Горе споменути Дејвид каже: „Већина парова настоји да следи библијска начела и они заслужују сваку похвалу. Међутим, у неким случајевима су млада и деверуша носиле непристојну одећу која је имала дубок деколте или је била прозирна.“ Када се зрели хришћански старешина састане пре венчања с будућим брачним паром, он им помаже да задрже духовно гледиште. Како? Тако што их пита да ли је одећа коју планирају да носе довољно пристојна да би је обукли за хришћански састанак. Тачно је да се свадбена одећа може разликовати од уобичајене одеће за састанке и да може одражавати локалне обичаје, али степен пристојности треба да одговара достојанственим хришћанским мерилима. Чак и ако неки који не служе Јехови сматрају да је библијски морални кодекс ограничавајућ, прави хришћани су спремни да се одупру покушајима овог света да их утисне у свој калуп (Римљанима 12:2; 1. Петрова 4:4).

„Уместо да смо највећи значај придавали одећи и свадбеној свечаности“, каже Пени, „Арет и ја смо се концентрисали на библијски говор за венчање, духовни део те прилике. То је био најважнији део тог дана. Оно чега се посебно сећам није одећа коју сам носила нити храна коју сам јела, већ особе с којима сам провела тај дан и срећа што сам се удала за човека кога волим.“ Док хришћански пар прави планове за венчање, добро је да размишља о тим стварима.

Дворана Краљевства — достојанствено место

Ако је то могуће, многи хришћански парови желе да се њихово венчање одржи у Дворани Краљевства. Зашто? Један пар је објаснио своје гледиште: „Разумели смо да је брак Јеховино свето уређење. То што бисмо се венчали у Дворани Краљевства, нашем месту за обожавање, на самом почетку би утиснуло у нас потребу да Јехова буде у нашем браку. Још једна корист од венчања у Дворани Краљевства уместо на неком другом месту била је та што су наши рођаци који нису Сведоци тако могли видети колико нам је важно обожавање Јехове.“

Ако скупштинске старешине које су одговорне за Дворану Краљевства дозволе да се у њој одржи венчање, требало би да их младенци унапред обавесте о својим плановима везано за ту прилику. Један начин на који млада и младожења могу показати прикладно поштовање према званицама јесте тај да савесно воде рачуна о томе да стигну на време за венчање. Сигурно је потребно да се увере да ће све бити обављено на достојанствен начинb (1. Коринћанима 14:40). Тако ће избећи непристојно и неукусно разметање које је својствено за већину венчања оних који не служе Јехови (1. Јованова 2:15, 16).

Гости на венчању такође могу показати да имају Јеховино гледиште о браку. На пример, они неће очекивати да венчање надмаши претходна хришћанска венчања, као да постоји надметање у томе које је венчање раскошније. Зрели хришћани такође разумеју да је присуствовање библијском говору за венчање у Дворани Краљевства далеко важније и корисније од присуствовања свадбеном ручку или весељу које можда следи. Уколико је због времена или околности хришћанину могуће да буде само на венчању или само на ручку, предност би свакако требало дати библијском говору у Дворани Краљевства. Старешина по имену Вилијам каже: „Ако гости без оправданог разлога не присуствују говору у Дворани Краљевства, али касније дођу на свадбено весеље, то показује да не схватају колико је то свет догађај. Чак и ако нисмо позвани на свадбено весеље, можемо показати да подупиремо младенце и дати одлично сведочанство њиховим рођацима који нису у истини тако што ћемо доћи да чујемо библијски говор у Дворани Краљевства.“

Радост која траје након венчања

Трговачки свет је од свадбених весеља направио огромну индустрију. Према једном недавном извештају, трошкови просечне свадбе у Сједињеним Државама „износе 22 000 долара, то јест половину просечног [годишњег] прихода једног америчког домаћинства“. Под утицајем трговачке пропаганде, многи парови или њихове породице су због тог једног дана наметнули себи велики дуг који враћају годинама. Да ли је то мудар начин да се започне брак? Они који не познају библијска начела или не маре за њих могли би се одлучити за такво расипање, али прави хришћани су сасвим другачији!

Ограничивши величину свог венчања на оно што је разумно и што могу себи да приуште и усредсредивши се на духовну ноту тог догађаја, многи хришћански парови успели су да време и средства којима располажу употребе у складу са својим предањем Богу (Матеј 6:33). Осмотри пример Лојда и Александре који су 17 година након венчања још увек у пуновременој служби. Лојд каже: „Неки су можда сматрали да је наше венчање било прилично скромно, али Александра и ја смо били веома задовољни. Мислили смо да оно не треба да буде финансијско бреме које ће нас пратити, већ прослава Јеховиног уређења које ће у великој мери усрећити двоје људи.“

Александра додаје: „Пре него што смо се венчали, била сам у пионирској служби и нисам желела да напустим ту предност само зато да бих имала раскошно венчање. Дан нашег венчања је био веома посебан. Међутим, то је био само први дан нашег заједничког живота. Применили смо савет да се не концентришемо сувише на сам чин венчања и тражили смо Јеховино вођство за наш живот након венчања. То нам је сасвим сигурно донело Јеховин благослов.“c

Да, твоје венчање је посебна прилика. Ставови и поступци који се јасно покажу тог дана могу одредити твој брачни живот у будућности. Због тога се ослони на Јеховино вођство (Пословице 3:5, 6). Првенствено задржи на уму духовно значење тог дана. Подупирите једно друго у улогама које вам је Бог доделио. Тако можете положити чврст темељ за ваш брак и, уз Јеховин благослов, имаћете радост која ће трајати дуго након вашег венчања (Пословице 18:22).