Зашто је католички свештеник напустио своју цркву

Испричајте нам нешто о свом детињству.

Рођен сам у Италији 1943. Одрастао сам у малом селу, где је мој отац био пољопривредник и столар. Родитељи су мене, моју браћу и сестре одгајали да будемо добри католици.

Зашто сте желели да постанете свештеник?

Као дечак сам волео да слушам свештенике у цркви. Био сам очаран њиховим гласом и импресивним обредима. Зато сам силно желео да и ја постанем свештеник. Када сам имао 13 година, мајка ме је одвела у интернат, где су се дечаци спремали за даљње школовање како би постали свештеници.

Да ли је ваше школовање обухватало и проучавање Библије?

Не баш. Када сам имао 15 година, један наставник ми је дао јеванђеља, то јест историјски извештај о Исусовом животу и његовој служби. Прочитао сам их неколико пута. Са 18 година, отишао сам у Рим да бих студирао на три понтификална универзитета, која су под папиним директним надзором. Учио сам латински, грчки, историју, филозофију, психологију и теологију. Иако смо рецитовали стихове из Библије и слушали читање Библије на недељним проповедима, нисмо је заиста проучавали.

Постали сте управник семеништа. Да ли је то укључивало и подучавање?

Мој посао је углавном био административног карактера. Али сам и предавао о декретима Другог ватиканског сабора.

Зашто сте почели да сумњате у своју цркву?

Три ствари су ме мучиле. Црква је била умешана у политику. Толерисала је непристојно понашање међу свештеницима и верницима. Надаље, нека католичка учења су ми била нелогична. На пример, како би Бог љубави могао да заувек кажњава људе који су умрли? Затим, да ли Бог заиста жели да уз бројаницу понављамо молитве на стотине пута?a

Шта сте урадили?

Очију пуних суза, молио сам се за вођство. Такође сам купио и католичку Јерузалемску Библију, која је тада тек објављена на италијанском, и почео сам да је читам. Затим, једног недељног јутра, док сам одлагао своју одору након мисе, два човека су дошла у семениште. Представили су ми се као Јеховини сведоци. Разговарали смо дуже од сат времена о Библији и о томе шта она каже о обележјима праве религије.

Какав су утисак ти посетиоци оставили на вас?

Дивио сам се њиховом уверењу и лакоћи с којом су проналазили стихове у једном католичком издању Библије. Касније ме је посећивао један други Сведок, који се зове Марио. Био је стрпљив и веран — сваке суботе у девет ујутру, по сунцу и киши, звонио би на врата семеништа.

Шта су други свештеници мислили о тим посетама?

Позвао сам их да се придруже нашим разговорима, али нико од њих није озбиљно пришао проучавању Библије. Међутим, ја сам уживао. Учио сам предивне ствари, на пример, зашто Бог допушта зло и патњу, што ме је годинама мучило.

Да ли су ваши претпостављени покушали да вас одврате од проучавања Библије?

Током 1975, неколико пута сам ишао у Рим да бих објаснио своје ставове. Моји претпостављени су покушали да промене моја размишљања, али нико од њих није користио Библију. На крају сам 9. јануара 1976. написао Риму да више не желим да будем католик. Два дана касније сам напустио семениште и кренуо возом да први пут присуствујем састанку Јеховиних сведока, за који се испоставило да је био већи скуп на ком је било неколико скупштина. Тамо је све било толико другачије од онога на шта сам био навикао. Сваки Сведок је имао Библију и у њој пратио шта су говорници износили о различитим темама.

Шта је ваша породица мислила о свему томе?

Већина ми се жестоко противила. Међутим, сазнао сам да је један од моје браће проучавао Библију са Сведоцима у Ломбардији, северном делу Италије. Отишао сам код њега и тамошњи Сведоци су ми помогли да пронађем посао и стан. Касније те године, крстио сам се као Јеховин сведок.

Да ли жалите за нечим?

Ни за чим! Коначно осећам блискост с Богом, јер се оно што знам о њему темељи на Библији, а не на филозофији или црквеној традицији. Осим тога, могу да поучавам друге ономе у шта искрено верујем.