Нада — колико је значајна у животу?

ИАКО је имао само десет година, Данијел се већ годину дана борио с раком. Његови лекари, као и они који су му били блиски, изгубили су сваку наду. Али, Данијел се није предавао. Он је веровао да ће одрасти, постати истраживач и помоћи да се једног дана пронађе лек против рака. Посебно му је уливала наду предстојећа посета лекара специјалисте за лечење посебне врсте рака од које је он боловао. Међутим, када је тај дан дошао, специјалиста је био приморан да откаже посету због невремена. Данијел је клонуо духом. Први пут, осећао се безнадежно. Умро је два дана након тога.

Ово искуство је испричао један здравствени радник који је истраживао како нада односно безнађе утичу на здравље човека. Можда сте већ чули сличне приче. На пример, нека старија особа се налази на ивици смрти, али жарко жели да дочека неки значајан, дуго очекивани догађај — било да је у питању посета вољене особе или прослава неке годишњице. Убрзо након што тај догађај дође и прође, особа умире. Шта то људе одржава на животу у оваквим ситуацијама? Да ли нада заиста може бити тако моћна као што неки верују?

Све више истраживача на пољу медицине указује на то да оптимизам, нада и друге позитивне емоције заиста имају снажан утицај на живот и здравље људи. Али не мисле сви тако. Неки истраживачи одбацују све такве тврдње сматрајући их мноштвом ненаучних веровања. Они радије подупиру гледиште да физичка обољења имају искључиво физичке узроке.

Наравно, није ништа ново што многи сумњају да је нада значајна. Када су пре више хиљада година упитали грчког филозофа Аристотела шта је нада, он је одговорио: „Нада је сан будних.“ У новије време, амерички државник Бенџамин Френклин заједљиво је рекао: „Онај ко се храни надом, умреће гладан.“

Шта је, онда, истина о нади? Да ли је то увек само чежњиво маштање, начин да људи пронађу утеху у пустим сновима? Или постоји ваљан разлог да се нада сматра нечим далеко значајнијим — нечим што је свима нама потребно да бисмо били здрави и радосни, нечим што има чврст темељ и што је корисно?

Зашто нам је потребна нада?

ШТА би се десило да је Данијел, дечак који је умро од рака, о коме смо говорили на почетку претходног чланка, успео да сачува своју снажну наду? Да ли би добио битку против те тешке болести? Да ли би данас био жив? Вероватно се чак ни најватренији заговорници наде не би усудили да са сигурношћу тврде тако нешто. Овим се истиче једна важна чињеница. Не треба прецењивати моћ наде. Она није лек за све.

У једном интервјуу који је дао на CBS News-у, др Натан Черни је упозорио на опасност у вези са прецењивањем моћи наде када су у питању пацијенти чије је стање веома тешко. Он је рекао: „Неки мужеви су грдили своје болесне жене, тврдећи да нису довољно медитирале, да се нису довољно трудиле да размишљају позитивно. Такав начин размишљања створио је погрешно мишљење да се може спречити даљњи развој болести. Због тога, када се нечије здравље погорша, неки могу помислити како се та особа није довољно трудила да контролише свој тумор, а такав закључак није оправдан.“

У ствари, они који пате од неке неизлечиве болести воде једну мучну, исцрпљујућу борбу. Сигурно је да њихови вољени не желе да им на то ионако тешко бреме додају још и осећање кривице. Треба ли онда да закључимо како нада нема никакву вредност?

Нипошто. На пример, лекар специјалиста кога смо цитирали, бави се посебном врстом лечења чији циљ није директна борба с болешћу или продужење живота, већ настојање да се пацијенту живот учини удобнијим и пријатнијим докле год траје његова борба с болешћу. Лекари који се баве овом врстом лечења чврсто верују у вредност терапије која ће чак и тешко оболелим пацијентима помоћи да буду радоснији. Постоје бројни докази да управо нада може учинити особу срећнијом — чак и више од тога.

Вредност наде

„Нада је делотворан лек“, тврди др В. Гифорд-Џоунс, који пише чланке за медицинске часописе. Он је анализирао различита испитивања која су спроведена да би се установило колико емоционална подршка значи пацијентима оболелим од неке неизлечиве болести. Претпоставља се да таква подршка даје људима више наде и помаже им да сачувају оптимизам. Једно испитивање спроведено 1989. године показало је да су пацијенти којима је пружена емоционална подршка живели дуже, док је пак једно недавно истраживање пружило мање доказа у прилог томе. Међутим, нека друга испитивања су потврдила да пацијенти који имају емоционалну подршку мање пате од депресије и имају мање болова од оних који су лишени такве подршке.

Размотримо још једну студију која се бавила утицајем оптимизма и песимизма на појаву коронарног срчаног обољења. Група од преко 1 300 мушкараца пажљиво је испитана да би се утврдило имају ли позитиван или негативан став према животу. Резултати наредне студије која је уследила након десет година, показали су да више од 12 посто њих пати од неког облика коронарног срчаног обољења. У тој групи, број песимиста је био скоро дупло већи од броја оптимиста. Лора Кубзански, доцент на катедри за здравље и друштвено понашање на Факултету за здравствену заштиту при Универзитету Харвард, коментарише: „Већина доказа који иду у прилог веровању да је ’позитивно размишљање‘ добро за здравље, темељила се на искуствима појединаца — ово истраживање пружа прве чврсте медицинске доказе који потврђују то гледиште када се ради о срчаним обољењима.“

Нека истраживања су показала да се они који сматрају да су слабог здравља, након операције опорављају спорије од оних који мисле да им је здравље релативно добро. Чак се и дуговечност повезује са оптимизмом. Циљ једне студије био је да се испита како на старије особе утичу позитивна односно негативна гледишта о старости. Старијим људима који су седели за компјутером пуштане су поруке које су се изузетно брзо смењивале тако да су их могли регистровати само у подсвести, а које су повезивале старење с повећаном мудрошћу и искуством. Након тога, они су се кретали с много више енергије и полета. У ствари, постигнуто побољшање било је једнако резултатима 12-недељног вежбања!

Изгледа да нада, оптимизам и позитиван став доприносе бољем здрављу. Зашто? Научници и лекари можда још увек не разумеју људски ум и тело у толикој мери да би пружили потпуне и тачне одговоре. Па ипак, стручњаци који се баве овом темом могу доћи до извесних открића на основу искуства, сазнања или одређених информација. На пример, један професор неурологије каже: „Лепо је бити срећан и пун наде. То је једно пријатно стање које ствара врло мало стреса, што веома повољно утиче на организам. Ето још једне ствари коју људи могу учинити за себе како би сачували добро здравље.“

Ово гледиште може изгледати као новина неким лекарима, психолозима и научницима, али не и онима који проучавају Библију. Пре скоро 3 000 година, мудри краљ Соломон био је надахнут да запише следећу мисао: „Весело је срце добар лек, а клонуо дух и кости суши“ (Пословице 17:22). Запазите уравнотежен став који се огледа у овим речима. Овај библијски стих не каже да ће весело срце излечити сваку болест, већ само да је оно „добар лек“.

У ствари, неко би с правом могао да пита: ’Ако би нада била лек, који је лекар онда не би преписао?‘ Осим тога, нада доноси користи које укључују много више од поседовања доброг здравља.

Оптимизам, песимизам и ваш живот

Истраживачи су установили да позитиван став доноси оптимистима вишеструке користи. Они су обично успешнији у школи, на радном месту, чак и у спортским активностима. Као пример за то може послужити истраживање које је обухватало један женски атлетски тим. Тренери су дали детаљну процену искључиво атлетских способности сваке чланице тима. Истовремено, оне су биле анкетиране и пажљиво је процењено у којој мери су оптимисти. Резултати су показали да је позитиван став био далеко тачнији показатељ њихових способности него сви подаци које су навели њихови тренери. Због чега нада има тако моћан утицај?

До многих сазнања дошло се проучавањем песимизма који је супротан оптимизму. Током 1960-их, експерименти на животињама дали су неочекиване резултате у вези с њиховим понашањем, након чега су истраживачи сковали израз „стечена беспомоћност“. Они су установили да се и код људи може развити сличан синдром. На пример, када су вршени тестови на људима, испитаници су били изложени непријатној буци и речено им је да се она може прекинути притискањем низа тастера. Они су то учинили и бука је престала.

Другој групи испитаника речено је исто — али у овом случају притискање тастера није имало никакав ефекат. Као што можете претпоставити, код многих из друге групе развио се осећај беспомоћности. Приликом каснијих тестова, они су оклевали да било шта учине. Били су убеђени да било шта што би урадили неће дати резултате. Међутим, чак и у тој другој групи, било је оптимиста који нису дозволили да их савлада осећај беспомоћности.

Др Мартин Селигман, који је учествовао у припреми неких од тих раних експеримената, био је подстакнут да се посвети проучавању оптимизма и песимизма. Он је пажљиво испитивао начин размишљања особа које су биле склоне томе да себе сматрају беспомоћнима. Закључио је да такво песимистичко гледиште спутава људе у многим животним настојањима или их чак паралише до те мере да постају пасивни. Селигман укратко описује песимистичко размишљање и његов утицај на следећи начин: „Након двадесет пет година истраживања, уверен сам да ако, попут песимисте, имамо обичај да верујемо како смо ми сами одговорни за све наше неприлике, да ће нас оне увек пратити и ометати у свему што радимо, тада ће нам се дешавати више лоших ствари него када не бисмо размишљали на тај начин.“

Као што смо већ споменули, данас овакви закључци могу некима изгледати као новина, али они звуче познато онима који проучавају Библију. Запазите шта каже једна пословица: „Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила“ (Пословице 24:10, ДК). Да, Библија јасно показује да ће нам обесхрабрење и негативне мисли одузети снагу. Онда, шта можемо учинити како бисмо савладали песимизам и унели више оптимизма и наде у свој живот?

[Слика на странама 4, 5]

Нада може имати веома позитиван утицај

Песимизам је могуће савладати

КАКО гледате на неуспехе које доживљавате? Многи стручњаци сматрају да је одговор на ово питање значајан показатељ да ли сте оптимиста или песимиста. Сви се ми, у већој или мањој мери, суочавамо с тешким животним изазовима. Међутим, зашто неки људи упркос потешкоћама задрже позитиван став, спремни да иду даље, док други одустају чим се суоче с релативно малим препрекама?

Примера ради, претпоставимо да тражите запослење. Идете на разговор али не добијате посао. Како ћете касније гледати на тај догађај? Могли бисте то схватити веома лично и сматрати да имате нерешив проблем, говорећи себи: ’Нико не би запослио некога као што сам ја. Никада нећу добити посао‘. Или, још горе, могли бисте дозволити да тај један неуспех утиче на ваше гледиште о сваком аспекту вашег живота, закључујући: ’Нисам способан ни за шта. Никоме нисам ни од какве користи‘. У сваком случају, овакво размишљање је типично за особе склоне песимизму.

Савладати песимизам

Како се можете изборити с песимизмом? Први веома важан корак јесте да научите како да препознате негативне мисли. Следећи корак укључује борбу против тих мисли. Покушајте да пронађете друга, разумна објашњења за то што вам се десило. На пример, да ли је стварно истина да нисте добили посао због тога што нико не би хтео баш вас за радника? Или је могуће да је послодавац једноставно тражио особу с другачијим квалификацијама?

Ако се будете концентрисали на чињенице, схватићете да су таква песимистичка размишљања у ствари претеривање. Да ли то што сте једном одбијени заиста значи да нисте способни ни за шта, или постоје друга подручја у вашем животу — као што су духовни циљеви, породични односи или пријатељства — где сте успешнији? Научите да одбаците своја суморна предвиђања која су једноставно последица негативног става. Уосталом, можете ли заиста бити сигурни у то да никада нећете наћи посао? Постоје још неке ствари које можете учинити како бисте одбацили негативно размишљање.

Позитивно размишљање усмерено ка циљевима

Последњих година истраживачи су развили једну занимљиву, мада помало сужену дефиницију наде. Они тврде да нада укључује уверење да ћете успети да остварите своје циљеве. Као што ће бити истакнуто у наредном чланку, нада заправо укључује много више од тога, али ова дефиниција може бити корисна на више начина. Такво уверење може нам помоћи да развијемо позитивније размишљање, усмерено ка циљевима.

Да бисмо веровали у то да можемо остварити своје циљеве, потребно нам је искуство у постављању и испуњавању циљева. Ако сматрате да до сада нисте учинили много у том погледу, било би корисно да озбиљно размислите о својим циљевима. Као прво, да ли уопште имате неки циљ? Врло лако се може десити да постанемо толико заокупљени свакодневном рутином и толико журимо да немамо времена да размислимо о томе шта заиста желимо у животу то јест шта нам је најважније. С обзиром на ово практично начело о постављању јасних приоритета, поново откривамо да је у давној прошлости Библија то прикладно изразила следећим речима: ’Уверите се шта су важније ствари‘ (Филипљанима 1:10).

Када једном поставимо приоритете, лакше нам је да одредимо неке кључне циљеве у различитим подручјима, као што су наша духовност, породични живот, школовање и запослење. Ипак, од суштинске је важности да у почетку не постављамо превише циљева, као и да изаберемо циљеве који су достижни. Ако је неки циљ превише тешко остварити, могли бисмо се обесхрабрити и одустати. Стога, најбоље је поделити веће, дугорочне циљеве, на мање циљеве који се могу остварити за краће време.

„Кад се хоће, све се може.“ Тако гласи једна стара изрека и у њој има истине. Након што смо одредили кључне циљеве, потребна нам је снага воље — жеља и одлучност — како бисмо настојали да их остваримо. Своју одлучност можемо ојачати размишљањем о вредности наших циљева и користима које ћемо имати ако их остваримо. Наравно, наилазићемо на препреке, али њих треба да сматрамо изазовима, а не нечим што се не може савладати.

Међутим, треба да размислимо и о томе како да на практичан начин остваримо своје циљеве. Писац Рик Шнајдер, који је спровео обимно истраживање о вредности наде, препоручује да се имају у виду различити начини за постизање одређеног циља. Онда, ако један начин није делотворан, можемо покушати други, трећи и тако даље.

Осим тога, Шнајдер саветује да препознамо када један циљ треба заменити другим. Ако нам никако не полази за руком да остваримо неки циљ, претерана забринутост ће нас само обесхрабрити. С друге стране, ако тај циљ заменимо неким реалнијим, имаћемо нешто друго чему се можемо надати.

Библија садржи један поучан пример у том погледу. Краљ Давид је желео да изгради храм за свог Бога, Јехову. Али Бог му је рекао да ће ту предност имати његов син Соломон. Иако је постало јасно да се његова очекивања неће остварити, Давид није био зловољан нити је упорно покушавао да оствари своју намеру, већ је променио своје циљеве. Посветио се сакупљању средстава и материјала који ће његовом сину бити потребни за изградњу храма (1. Краљевима 8:17-19; 1. Летописа 29:3-7).

Чак и ако успемо да унесемо мало више оптимизма у живот тако што ћемо се борити против песимизма и развијати позитиван став усмерен ка циљевима, и даље можемо осећати да нам недостаје нада. Како је то могуће? Па, безнадежност с којом се суочавамо у овом свету углавном је проузрокована факторима на које ми не можемо утицати. Човечанство погађају огромни проблеми — беда, ратови, неправде, стална претња болести и смрти. Како упркос томе можемо са оптимизмом гледати у будућност?

[Слика на 7. страни]

Ако не добијете посао који сте желели, да ли унапред закључујете да се никада нећете запослити?

[Слика на 8. страни]

Краљ Давид је био спреман да своје циљеве прилагоди новим околностима

Где можемо пронаћи истинску наду?

САТ вам је стао; изгледа да је покварен. Док покушавате да пронађете неког ко би могао да га поправи, пред вама је мноштво могућности. Ту је велики број реклама за поправку сатова које звуче уверљиво, мада неке садрже противречне тврдње. Али шта ако сазнате да је један ваш комшија геније који је пре више година дизајнирао баш такав сат какав ви имате? Штавише, сазнајете да је он спреман да га поправи, и то бесплатно. Не би вам било тешко да одлучите шта ћете урадити, зар не?

Упоредите сада тај сат с вашом способношћу да гајите наду. Ако установите да сте почели да губите наду — што се у овим тешким временима многима дешава — где ћете потражити помоћ? Многи тврде да имају решење за овај проблем, али безбројни савети могу бити збуњујући и противречни. Зашто се пре свега не бисте обратили Ономе ко је створио људе са способношћу да се надају? Библија каже да „он није далеко ни од једног од нас“ и да је више него спреман да нам помогне (Дела апостолска 17:27; 1. Петрова 5:7).

Једна садржајнија дефиниција наде

Библијски концепт наде је обухватнији и дубљи од оног који је данас уобичајен међу лекарима, научницима и психолозима. Речи које су у Библији преведене са „нада“ на изворним језицима значе жељно чекање и очекивање добра. У основи, нада се састоји од два елемента. Она укључује жељу за нечим добрим, као и темељ за веровање да ће очекивано добро доћи. Нада о којој се говори у Библији није само пусто маштање. Она је чврсто утемељена на чињеницама и доказима.

У том погледу, нада је слична вери, која се мора темељити на доказима — не само на религиозној лаковерности (Јеврејима 11:1). Међутим, Библија прави разлику између вере и наде (1. Коринћанима 13:13).

Да то илуструјемо: Када замолите доброг пријатеља за услугу, ви се надате да ће вам он помоћи. Ваша нада није без основа, јер ви верујете свом пријатељу — добро га познајете и већ сте више пута осетили колико је љубазан и великодушан. Ваша вера и ваша нада блиско су повезане, чак нераздвојне, али ипак постоји разлика међу њима. Како онда можете имати такво поуздање у Бога?

Темељ за наду

Бог је извор истинске наде. У библијска времена за Јехову се говорило да је ’нада Израелова‘ (Јеремија 14:8). Свака поуздана нада коју је његов народ имао потицала је од њега; стога, он је био њихова нада. Таква поуздана нада није представљала само жељу за нечим. Бог им је пружио чврст темељ за наду. Начином на који је поступао с њима током векова, Јехова је много пута доказао да увек испуњава своја обећања. Када је предводио Израелце, Исус Навин им је рекао: „Признајте [„Добро знате“, NW]... да није изостало ништа од свега добра што вам је обрекао Јехова, Бог ваш“ (Исус Навин 23:14).

Иако су ове речи изговорене пре неколико хиљада година, оне су још увек тачне. Библија садржи мноштво значајних Божјих обећања, као и тачне историјске извештаје о томе како су се она испунила. Његова пророчанска обећања толико су поуздана да се о њима понекад извештава као да су се већ испунила у време када су дата.

Због тога за Библију можемо рећи да је књига наде. Док проучавате извештај о Божјем поступању с људима, имаћете све више разлога да се уздате у њега. Апостол Павле је записао: „Јер све што је раније написано, написано је нама за поуку, да бисмо својом истрајношћу и утехом из Писма имали наду“ (Римљанима 15:4).

Какву нам наду пружа Бог?

Када нам је нада најпотребнија? Зар не онда када се суочавамо са смрћу? Међутим, многима се управо у таквим тренуцима — на пример, када им смрт одузме вољену особу — чини да им нада највише измиче. Уосталом, постоји ли ишта што изазива већи осећај безнађа од смрти? Она се надвија над сваким од нас. Можемо је избећи неко време али смо ипак беспомоћни пред њом. Библија сасвим прикладно назива смрт ’последњим непријатељем‘ (1. Коринћанима 15:26).

Како можемо пронаћи наду чак и када се суочавамо са смрћу? Па, библијски стих у коме је смрт названа последњим непријатељем такође каже да ће тај непријатељ бити ’уништен‘. Јехова Бог је моћнији од смрти. Он је то много пута доказао. На који начин? Тако што је ускрсавао мртве. Библија говори о девет различитих случајева када је Бог користио своју моћ да би оживео особе које су биле мртве.

У једној изузетној прилици, Јехова је дао моћ свом Сину, Исусу, да ускрсне свог драгог пријатеља по имену Лазар, који је био мртав већ четири дана. Исус то није учинио тајно, већ у јавности, пред мноштвом посматрача (Јован 11:38-48, 53; 12:9, 10).

Можда се питате: ’Зашто су ти људи ускрснути? Зар ионако нису остарили и на крају поново умрли?‘ Да, јесу. Па ипак, захваљујући поузданим извештајима о ускрсењу као што је овај, можемо имати и више од пуке жеље да наши вољени који су умрли поново оживе — ми имамо разлог да верујемо да ће се то догодити. Другим речима, ми имамо истинску наду.

Исус је рекао: „Ја сам ускрсење и живот“ (Јован 11:25). Јехова ће њега опуномоћити да врши ускрсења широм наше планете. „Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у спомен-гробовима чути [Христов] глас и изаћи ће“, рекао је Исус (Јован 5:28, 29). Да, сви они који спавају смртним сном имају изглед да ће бити ускрснути да живе у рају на земљи.

Пророк Исаија је сликовито описао дирљиви призор ускрсења: „Твоји ће мртви оживети, њихова ће тела поново устати. Они који спавају у праху земаљском пробудиће се и радосно клицати; јер је твоја роса, роса блиставе светлости, и земља ће вратити оне који су већ дуго мртви“ (Исаија 26:19, The New English Bible).

Зар то није утешно? Мртви се налазе на најсигурнијем могућем месту, попут детета које је заштићено у материци мајке. Заиста, они који почивају у гробу, сачувани су у бескрајном сећању Свемоћног Бога (Лука 20:37, 38). Ускоро ће бити враћени у живот као житељи једног срећног света у коме ће им бити изражена добродошлица, што је веома слично начину на који породица пуна љубави дочекује новорођено дете! Према томе, нада постоји, чак и упркос смрти.

Шта нада може учинити за нас

Од апостола Павла можемо научити много о томе колико је нада вредна. Он ју је упоредио с једним веома важним делом духовне ратне опреме — са кацигом (1. Солуњанима 5:8). Шта је тиме желео да каже? Па, у библијска времена, војник је током битке носио металну кацигу, испод које је била капа од филца или коже. Захваљујући томе, већина удараца у главу који би га иначе усмртили, одбијала се о кацигу. Шта је суштина Павловог поређења? Као што кацига штити главу, тако нада чува ум то јест способности размишљања. Ако имате чврсту наду која је у складу с Божјом намером, ваш душевни мир неће бити нарушен претераним страховањем или очајањем када се суочите с потешкоћама. А коме од нас није потребна таква „кацига“?

Павле је користио још једну живописну илустрацију како би приказао да је нада повезана с Божјом вољом. Он је написао: „Ту наду имамо као сидро душе, сигурно и чврсто“ (Јеврејима 6:19). Будући да је преживео више од једног бродолома, Павле је добро знао колико је сидро важно. Кад би брод био захваћен олујом, морнари су спуштали сидро. Ако би се оно закачило за морско дно и остало причвршћено за њега, брод је релативно безбедно могао да издржи олују уместо да ношен ветром удари у обалу и разбије се о стене.

Слично томе, ако имамо „сигурну и чврсту“ наду на темељу Божјих обећања, то ће нам помоћи да пребродимо недаће које нас сналазе у овим бурним временима. Јехова обећава да ће ускоро доћи време када човечанство више неће патити због ратова, криминала, туге па ни смрти. (Видите оквир на 10. страни.) Ако чврсто пригрлимо ту наду, она ће нам помоћи да избегнемо катастрофу, и пружиће нам даљњи подстицај да живимо по Божјим мерилима уместо да се препустимо хаотичном, неморалном духу који преовладава у данашњем свету.

Јехова пружа наду свим људима, укључујући и вас лично. Он жели да и ви живите у онаквом свету у каквом је намеравао да људи живе. Његова жеља је да се „све врсте људи спасу“. Како? Пре свега, свако мора ’доћи до тачног спознања истине‘ (1. Тимотеју 2:4). Издавачи овог часописа позивају вас да усвајате то животодајно спознање истине из Божје Речи. Нада коју ће вам Бог на тај начин пружити далеко је боља од било које наде која се може наћи у овом свету.

С таквом надом, никада се нећете осећати беспомоћно, јер вам Бог може дати потребну снагу да остварите све оне циљеве који су у складу с његовом вољом (2. Коринћанима 4:7; Филипљанима 4:13). Управо такву наду сви тражимо, зар не? Зато, ако вам је потребна нада, ако сте трагали за њом, подигните главу. Нада је ту, можете је пронаћи!

[Оквир⁄Слика на 10. страни]

Разлози за наду

Следеће мисли из Светог писма могу вам помоћи да имате чвршћу наду:

◼ Бог обећава срећну будућност.

Његова Реч каже да ће цела наша планета постати рај у ком ће живети срећна, уједињена људска породица (Псалам 37:11, 29; Исаија 25:8; Откривење 21:3, 4).

◼ Бог не може лагати.

Он мрзи све врсте лажи. Јехова је неупоредиво свет или чист, тако да није могуће да он лаже (Пословице 6:16-19; Исаија 6:2, 3; Титу 1:2; Јеврејима 6:18).

◼ Бог има неограничену моћ.

Само је Јехова Свемоћан. У свемиру не постоји нико ко би га могао спречити да испуни своја обећања (Излазак 15:11; Исаија 40:25, 26).

◼ Бог жели да живимо вечно.

(Јован 3:16; 1. Тимотеју 2:3, 4).

◼ Бог тражи добро у нама.

Он се не концентрише на наше грешке и мане, већ на наше добре особине и труд који улажемо (Псалам 103:12-14; 130:3; Јеврејима 6:10). Он се нада да ћемо радити оно што је исправно и срећан је када то чинимо (Пословице 27:11).

◼ Бог обећава да ће нам помоћи да остваримо циљеве који су у складу с његовом намером.

Његове слуге никада не треба да се осећају беспомоћно. Бог нам помаже тако што нам великодушно даје свој свети дух, најјачу силу која постоји (Филипљанима 4:13).

◼ Поуздање у Бога никада не води до разочарања.

Пошто је сасвим поуздан и достојан поверења, он нас никада неће изневерити (Псалам 25:3).

[Слика на 12. страни]

Као што кацига штити главу, тако нада штити ум

[Слика на 12. страни]

Попут сидра, чврсто утемељена нада може нам помоћи да будемо постојани

[Извор]

Courtesy René Seindal/Su concessione del Museo Archeologico Regionale A. Salinas di Palermo