Они су вршили Јеховину вољу

Јовов интегритет награђен

ЈОВ је био саосећајан човек, заштитник удовица, сирочади и унесрећених (Јов 29:12-17; 31:16-21). Онда су га, сасвим изненада, снашле ужасне невоље, изгубио је своје богатство, децу и своје здравље. Тужно је што је овај племенити човек, који је био стуб потпоре потлаченима, примио јадну помоћ у часу када му је била потребна. Чак му је и властита жена рекла: „Проклињи Бога и умри!“ А његови „пријатељи“ Елифас, Вилдад и Софар нису пружили никакву утеху. Уместо тога, они су вешто наводили на помисао да је Јов згрешио те стога и заслужује свој бол (Јов 2:9; 4:7, 8; 8:5, 6; 11:13-15).

Упркос великој патњи, Јов је остао веран. Због тога, Јехова му је на крају указао милосрђе и благословио га. Извештај о томе како је то урадио пружа засигурање свим Божјим слугама, који чувају свој интегритет, да ће благовремено и они бити награђени.

Ослобађајућа пресуда и обновљење

Као прво, Јехова је укорио Елифаса, Вилдада и Софара. Обраћајући се Елифасу, очигледно најстаријем, рекао је: „Гнев се мој распали на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као служитељ мој Јов. Зато узмите сад седам телаца и седам овнова, и идите к служитељу моме Јову, и принесите жртве паљенице за се, а Јов ће се, служитељ мој, за вас молити“ (Јов 42:7, 8). Размисли шта је то укључивало!

Јехова је од Елифаса, Вилдада и Софара захтевао приличну жртву, можда да би усадио у њих озбиљност њиховог греха. Заиста, било свесно или несвесно, они су хулили на Бога тиме што су рекли да се ’Бог ни у своје веснике не узда‘ и да му није баш много важно да ли му је Јов веран или није. Елифас је чак рекао да у Божјим очима Јов не вреди више од мољца! (Јов 4:18, 19; 22:2, 3). Није ни чудо што је Јехова рекао: „Не говористе о мени право“!

Али то није све. Елифас, Вилдад и Софар су такође згрешили лично против Јова, рекавши му да су његови проблеми оно што је сам закувао. Њихове неосноване оптужбе и потпуни недостатак способности уживљавања, покренули су Јова да се јада: „Докле ли ћете мучити душу моју, и сатирати ме говорима својим?“ (Јов 10:1; 19:2). Замисли како су били посрамљени изрази лица ове тројице кад су се сада морали појавити пред Јовом с приносом за своје грехе!

Али Јов се није наслађивао њиховим понижењем. Заиста, Јехова је захтевао да се помоли у корист својих тужилаца. Јов је учинио баш као што је био и упућен, и због тога је био благословљен. Као прво, Јехова је излечио његову ужасну болест. Затим, Јовова браћа, сестре и ранији познаници дошли су да га утеше ’дајући му сваки по кеситу и по прстен златан‘.a Штавише, Јов је имао „четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду јармова волова и хиљаду магарица“.b А и Јовова жена се несумњиво помирила с њим. С временом, Јов је био благословљен седморицом синова и трима кћеркама, и доживео да види четири колена својих потомака (Јов 42:10-17).

Поуке за нас

Јов је поставио изузетан пример Божјим слугама у савремено доба. Био је ’добар и праведан‘, човек за ког је Јехова поносно рекао ’служитељ мој‘ (Јов 1:8; 42:7, 8). Међутим, то није значило да је Јов био савршен. Једног тренутка за време својих кушњи, погрешно је претпоставио да је Бог проузроковао његову пропаст. Чак је критиковао Божје поступање с човеком (Јов 27:2; 30:20, 21). И изнео је властиту праведност уместо Божије (Јов 32:2). Али, Јов је одбио да окрене леђа Створитељу, и понизно је прихватио исправку од њега. ’Говорио сам, а да нисам разумео‘, признао је. ’Сам се осуђујем и кајем се у праху и у пепелу‘ (Јов 42:3, 6).

Када смо под кушњом, и ми можемо мислити, говорити и поступати на начин који није прикладан. (Упореди с Проповедником 7:7.) Међутим, ако је наша љубав према Богу дубока, нећемо се побунити против њега нити ћемо се љутити на њега зато што дозвољава да преживљавамо тегобе. Уместо тога, сачуваћемо свој интегритет и стога на крају пожети велики благослов. Псалмиста је о Јехови рекао: „Са оним ко је лојалан поступаћеш у лојалности“ (Псалам 18:25, NW).

Пре него што се Јову вратило здравље, Јехова је захтевао да се моли у корист оних који су му скривили. Какав добар пример за нас! Јехова од нас захтева да опраштамо онима који су се огрешили о нас пре него што наши греси могу бити опроштени (Матеј 6:12; Ефесцима 4:32). Ако нисмо вољни да другима опраштамо када је посреди чврста основа за то, да ли можемо с правом очекивати да ће Јехова бити милосрдан према нама? (Матеј 18:21-35).

Сви се ми с времена на време суочавамо са искушењима (2. Тимотеју 3:12). Па ипак, попут Јова и ми можемо сачувати интегритет. Поступајући тако, пожњећемо велику награду. Јаков је написао: „Гле, блажене називамо оне који мирно трпише. Трпљење Јобово чусте, и крај који му удели Господ видесте. Јер је Господ милосрдан и смилује се“ (Јаков 5:11).

[Фусноте]