„Олтар твој обилазим, Јехова“
„НЕВИНОШЋУ руке своје мијем, и тако олтар твој обилазим, Јехова“ (Псалам 26:6). Овим речима је древни краљ Давид обзнанио своју оданост Јехови. Међутим, зашто би он ’обилазио‘ Јеховин олтар, и у ком смислу?
Давиду је средиште Јеховиног обожавања био шатор од састанка са олтаром за жртве који је био обложен бакром, а за време његове владавине налазио се у Гаваону, северно од Јерусалима (1. Краљевима 3:4). Олтар је био велик свега око 2,2 квадратна метра, и био је много мањи од величанственог олтара који ће бити подигнут у дворишту Соломоновог храма.a Па ипак, Давид је налазио велико задовољство у шатору од састанка с његовим олтаром, што је било средиште чистог обожавања у Израелу (Псалам 26:8).
Жртве паљенице, заједничке жртве и жртве за грех приношене су на олтар, а годишњи Дан помирења био је истакнут по томе што су се приносиле жртве у корист народа. Олтар и жртве на њему имају значење и за данашње хришћане. Апостол Павле је објаснио да олтар представља Божју вољу, у складу с којом он прихвата одговарајућу жртву за откуп човечанства. Павле је рекао: „Споменутом ’вољом‘ посвећени смо приносом тела Исуса Христа једном за свагда“ (Јеврејима 10:5-10).
Када су се спремали да служе око олтара, свештеници су по обичају прали руке у води да би се очистили. Одговарајуће томе, краљ Давид је „невиношћу“ опрао своје руке пре него што је ’обишао око олтара‘. Он је поступао „с целим и правим срцем“ (1. Краљевима 9:4). Да није опрао руке на такав начин, његово обожавање — његово ’обилажење око олтара‘ — не би било прихватљиво. Свакако, Давид није био Левит и није имао предност да обавља свештеничку службу код олтара. И премда је био краљ, није му било дозвољено да буде чак ни у трему шатора од састанка. Па ипак је, као верни Израелац, био послушан Мојсијевом закону и редовно је доносио жртве за приношење на олтар. Он је обилазио око олтара у том смислу што је чисто обожавање било средиште његовог живота.
Можемо ли и ми данас следити Давидов пример? Да. И ми можемо прати своје руке невиношћу и обилазити Божји олтар уколико исказујемо веру у Исусову жртву и „чиста срца и невиних руку“ свесрдно служимо Јехови (Псалам 24:4).
[Фуснота]
a Тај олтар је био велик око 9 квадратних метара.
[Слика на 23. страни]
Олтар представља Јеховину вољу у складу с којом он прихвата одговарајућу жртву за откуп човечанства