Обожавај Јехову чистим рукама

ПСАЛМИСТА Давид је под надахнућем певао: „Невиношћу руке своје мијем, и тако олтар твој обилазим, Господе“ (Псалам 26:6).

У компоновању ових речи, Давид је можда алудирао на обичај израелских левитских свештеника да се попну на олтарску платформу и затим ставе своје жртве на ватру. Али пре него што изврше овај акт обожавања, од свештеника се захтевало да оперу своје руке и ноге. То није био незнатан детаљ. Пропуст да се учини овај претходни корак могао је свештеника коштати живота! (Излазак 30:18-21).

Фигуративно прање доводи до духовне и моралне чистоће (Исаија 1:16; Ефесцима 5:26). Јехова данас жели од нас да ’обилазимо његов олтар‘ тако што му служимо. Али он захтева да то радимо чистим рукама — као што се Давид изразио, рукама које су опране „невиношћу“. То није тривијалан захтев, јер они који практикују нечистоћу неће наследити Божје Краљевство (Галатима 5:19-21). Живот у божанским делима не даје некоме дозволу за упуштање у неморално понашање. Стога је апостол Павле писао: „Морим тело своје и уздржавам га, да не будем ја сам избачен пошто сам другима проповедао“ (1. Коринћанима 9:27).

Они који траже божанско одобравање и праву срећу морају служити Јехови чистим рукама. Попут Давида они ходају „целим и правим срцем“ (1. Краљевима 9:4).