Благослови добре вести

„Јехова [ме] помаза да невољнима [„кроткима“, NW] добре гласе [„добру вест“, NW] јављам; посла ме да завијем у срцу рањене... да утешим све жалосне“ (ИСАИЈА 61:1, 2).

1, 2. (а) Шта је Исус открио о себи, и како је то учинио? (б) Које благослове доноси добра вест коју је Исус објавио?

ЈЕДНОГ сабатног дана на почетку своје службе, Исус је био у синагоги у Назарету. Према извештају „дадоше му свитак пророка Исаије, а он отвори свитак и нађе место где је било написано: ’Јеховин дух је на мени, јер ме помазао да објавим добру вест.‘“ Исус је наставио да чита тај пророчански одломак. Затим је сео и рекао: „Данас се овај стих из Писма који сте управо чули испунио“ (Лука 4:16-21).

² На овај начин Исус је себе идентификовао као прореченог јеванђелизатора, то јест онога који јавља добру вест и доноси утеху (Матеј 4:23). То што је требало да Исус јави заиста је била добра вест! Он је обавестио своје слушаоце: „Ја сам светло света. Ко мене следи, нипошто неће ходити у тами, него ће имати светло живота“ (Јован 8:12). Такође је рекао: „Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици, и упознаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32). Да, Исус је имао „речи вечног живота“ (Јован 6:68, 69). Светлост, живот, слобода — то су сасвим сигурно благослови које треба ценити!

3. Какву су добру вест проповедали Исусови ученици?

³ Након Пентекоста 33. н. е., ученици су наставили са Исусовим делом јеванђелизирања. Они су проповедали ’добру вест о краљевству‘ како Израелцима тако и људима из нација (Матеј 24:14; Дела апостолска 15:7; Римљанима 1:16). Они који су се одазвали упознали су Јехову Бога. Били су ослобођени религиозног ропства и постали су део нове духовне нације, ’Израела Божјег‘, чији чланови имају у изгледу да заувек владају на небу са својим Господом, Исусом Христом (Галатима 5:1; 6:16; Ефешанима 3:5-7; Колошанима 1:4, 5; Откривење 22:5). То су заиста били богати благослови!

Јеванђелизирање данас

4. На који се начин данас испунило опуномоћење да се проповеда добра вест?

⁴ Данас помазани хришћани, које подржава све веће „велико мноштво“ ’других оваца‘, настављају да испуњавају пророчанско опуномоћење које је првобитно било дато Исусу (Откривење 7:9; Јован 10:16). Као резултат, добра вест се проповеда у обиму какав раније није виђен. У 235 земаља и подручја, Јеховини сведоци су изашли да ’невољнима добре гласе јављају... да завију у срцу рањене, да огласе сужњима слободу а заробљенима избављење; да огласе годину милости Јеховине, и дан освете Бога нашега; да утеше све жалосне‘ (Исаија 61:1, 2). Стога хришћанско дело јеванђелизирања и даље многима доноси благослове и искрену утеху ’онима који су у каквој год невољи‘ (2. Коринћанима 1:3, 4).

У испуњењу Исаијиног пророчанства, они обавештавају своје ближње о томе да је сада ’година милости Јеховине‘, време када се човечанство још увек може одазвати на добру вест. Они такође упозоравају да ће ускоро доћи „дан освете Бога нашега“, дан када ће Јехова уништити непокајничке грешнике (Исаија 61:1, 2).