Јер се именују по светоме граду и ослањају се на Бога Израеловог, коме је име Јехова над војскама“ (Исаија 48:1, 2). Какво лицемерство!

Пре изгнанства у Вавилон, Јевреји су обожавали Јехову у „светоме граду“, Јерусалиму. Али то обожавање није било искрено. Срце им је било далеко од Бога, а обожавање им није било „по истини и правди“. Нису имали веру као што су је имали патријарси (Малахија 3:7).

4. Какво обожавање се допада Јехови?

⁴ Јеховине речи нас подсећају да обожавање не сме бити површно. Мора бити искрено. Чисто симболична служба — само да бисмо угодили другима или да бисмо их одушевили — не представља ’дела оданости Богу‘ (2. Петрова 3:11). То што нека особа себе назива хришћанином не мора да значи да Бог прихвата њено обожавање (2. Тимотеју 3:5). Јесте битно да признамо да Јехова постоји, али то је само почетак. Јехова жели да га обожавамо целом душом и да смо мотивисани дубоком љубављу и цењењем (Колошанима 3:23).