¹⁸ Запази речи пророчанства из Данијела 9:24, 25: „Седамедесет је недеља одређено твоме народу и твоме граду светоме, да се сврши отпад и да се очисти безакоње [„грех“, NW], да се доведе вечна правда... до помазаника [„Месије“, хебрејски Mashíach], до војводе.“ Мора се запазити веза која је у овом тексту повучена између „Месије“ (Помазаника) и тога „да се сврши отпад и да се очисти безакоње [„грех“, NW]“.

²⁰ Из горњих разлога, учење да ће Месијина смрт омогућити потпуно опроштење греха у Божјим очима многи Јевреји првог века лако су разумели. Они су знали да Писма говоре о човековој наслеђеној несавршености (Проповедник 7:20). Потреба за жртвом да искупи грехе била је поука које су били свесни сваки дан; то је било индиректно укључено у сами оквир и природу савеза Закона. Догађаји описани у извештајима о Исусовом животу приказују га као савршеног човека чија смрт може донети искупљење за грех човечанстваf (Матеј 20:28; Лука 1:26-38). Кад су Хришћанска грчка писма истакла да су различите жртве под Законом наговештавале ту једну коначну и потпуну жртву, пружено је потпуније разумевање целог оквира Закона, као и других делова Писамаg (Јеврејима 10:1-10).