он ће утврдити савез с многима за недељу дана, а за половину недеље уставиће жртву и принос“ (Данило 9:26а, 27а, ДК). То критично време било је ’у половини недеље‘, то јест, у средини последње годишње недеље.

24, 25. (а) Као што је проречено, када је Христ умро, и шта су његова смрт и ускрсење окончали? (б) Шта је Исусова смрт омогућила?

²⁴ Јавна служба Исуса Христа почела је у другом делу 29. н. е. и трајала је три и по године. Као што је проречено, почетком 33. н. е., Христ је био „погубљен“ када је умро на мученичком стубу, дајући свој људски живот као откупнину за човечанство (Исаија 53:8; Матеј 20:28). Кад је ускрснули Исус Христ представио вредност свог жртвованог људског живота Богу на небесима, престала је потреба за животињским жртвама и приносима које је прописивао Закон. Иако су јеврејски свештеници наставили да приносе жртве све до уништења јерусалимског храма 70. н. е., такве жртве нису више биле прихватљиве Богу. Оне су замењене бољом жртвом, жртвом која се никада не мора поновити. Апостол Павле је писао: „[Христ] је заувек принео једну жртву за грехе... Јер је једним жртвеним приносом заувек учинио савршенима оне који бивају посвећени“ (Јеврејима 10:12, 14).

26. (а) Премда је савез Закона био укинут, који савез је ’задржан на снази недељу дана‘? (б) Шта се одиграло на крају 70. недеље?

²⁶ Тако је Јехова уклонио савез Закона путем Христове смрти 33. н. е. Зашто се онда могло рећи да ће Месија „утврдити [„задржати на снази“, NW] савез с многима за недељу дана“? Зато што је он задржао на снази аврахамски савез. Све док се 70. недеља није завршила, Бог је благослове тог савеза пружао Аврахамовом јеврејском потомству. Али на крају годишњих „седамдесет недеља“, 36. н. е., апостол Петар је проповедао једном побожном Италијану, Корнелију, његовом домаћинству и другим паганима. И од тог дана па надаље, добра вест је почела да се објављује међу људима свих нација (Дела апостолска 3:25, 26; 10:1-48; Галатима 3:8, 9, 14).

29. Шта је требало да се догоди поново изграђеном Јерусалиму, и из ког разлога?

²⁹ Гаврило је пре тога прорекао да ће Јерусалим бити поново изграђен. Сада прориче уништење тог поново изграђеног града и његовог храма, говорећи: „Народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата... и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређенога излиће се на пустош“ (Данило 9:26б, 27б, ДК). Премда ће се ово опустошење догодити после „седамдесет недеља“, оно ће бити директна последица догађаја током завршне „недеље“, када су Јевреји одбацили Христа и дали да се погуби (Матеј 23:37, 38).

30. Као што показује историјски извештај, како се испунила одредба Великог Господара времена?

³⁰ Историјски извештаји показују да су 66. н. е., римске легије под сиријским гувернером Цестијем Галом опколиле Јерусалим. Упркос јеврејском отпору, римске снаге су носећи своје идолопоклоничке амблеме, то јест заставе, продрле у град и почеле да поткопавају храмски зид на северу. Њихово стајање тамо учинило их је ’одвратном ствари‘ која је могла да проузрокује потпуно опустошење (Матеј 24:15, 16). Године 70. н. е., Римљани су под генералом Титом дошли као ’потоп‘ и опустошили град и његов храм. Ништа их није зауставило, јер то је било од Бога „одређено“. Велики Господар времена, Јехова, поново је испунио своју реч!