Михеј нам каже: „Његови [су] богаташи пуни насиља, а његови становници говоре лажи и препреден им је језик у устима“ (Михеј 6:12). Треба да будемо свесни тога да су пророци осудили превару и оне који су имали ’препреден језик у устима‘. Зато и хришћани, који сигурно не би намерно лагали, треба да се питају: ’Да ли се понекад служим преваром? Да ли понекад имам препреден језик у устима? Шта Бог тражи од мене у том погледу?‘

НЕ БУДИ НАСИЛАН

13. На који још проблем указује Михеј 6:12?

¹³ Михеј 6:12 нам говори да су припадници Божјег древног народа лоше поступали према другима јер су ’говорили лажи и имали препреден језик у устима‘. Међутим, тај стих указује на још један озбиљан проблем. У њему се каже да су ’богаташи били пуни насиља‘. Како је то долазило до изражаја, и какву поуку можемо извући из тога?

14, 15. По чему су били познати народи који су живели у близини Божјег народа?

¹⁴ Погледајмо по чему су били познати неки народи који су живели у близини Божјег народа. На североистоку се налазила Асирија, за чију је престоницу Ниниву пророк Наум написао: „Тешко крволочном граду! Пун је преваре и пљачке! У њему увек има плена!“ (Наум 3:1). Асирци су били познати по окрутном ратовању и суровости према ратним заробљеницима — неке су живе спаљивали или су им драли кожу, другима су вадили очи или су им одсецали нос, уши или прсте. У једној књизи стоји следеће: „Нинива је утиснута у свест човечанства само по убиствима, пљачкању, угњетавању и понижавању слабих, рату и свим врстама физичког насиља“ (Gods, Graves, and Scholars). У књизи пророка Јоне налазимо речи човека који је лично видео то насиље, а можда је и учествовао у њему. Када је чуо Јонину поруку, краљ Ниниве је заповедио свом народу: „Нека и људи и стока буду у кострети. Нека из све снаге вапе Богу и нека се сви одврате од свог злог пута и од зла које је у њиховим рукама“ (Јона 3:6-8).b

¹⁵ Брутално насиље није било карактеристично само за Асирију. Едом, који се налазио југоисточно од Јуде, такође је био кажњен. Зашто? „Едом ће се у пустињу, у голу пустош претворити, због насиља над Јудиним синовима, у чијој су земљи пролили недужну крв“ (Јоило 3:19). Да ли су Едомци послушали то упозорење и престали да буду насилни? Отприлике два века касније, Авдија је написао: „Твоји ће се јунаци престравити, Темане [град у Едому]... Због насиља над твојим братом Јаковом... бићеш истребљен заувек“ (Авдија 9, 10). Међутим, каква је била ситуација међу Божјим народом?

16. Који је проблем постојао у Амосово и Авакумово време?

¹⁶ Амос нам открива каква је била ситуација у Самарији, престоници северног краљевства: „’Погледајте велики метеж усред Самарије и преваре у њој! Не умеју да чине оно што је исправно‘, говори Јехова, ’они који у својим утврђеним дворима гомилају оно што су насиљем и пљачком стекли‘“ (Амос 3:9, 10). Можда мислиш да је ситуација била другачија у Јуди јер се тамо налазио Јеховин храм. Али Авакум који је живео у Јуди питао је Бога: „Докле ћу те због насиља звати у помоћ, а да ти не спасеш? Зашто ме пушташ да видим зло и зашто гледаш муку? Зашто су пљачка и насиље преда мном?“ (Авакум 1:2, 3; 2:12).

17. Шта је можда био разлог што је Божји народ развио склоност ка насиљу?

¹⁷ Да ли је можда насиље међу Божјим народом узело маха зато што су дозволили да на њих утиче став према насиљу који су имали Асирија, Едом и други народи? Соломон је упозорио да је тако нешто могуће када је рекао: „Не завиди насилном човеку, и не изабери ниједан од путева његових“ (Пословице 3:31; 24:1). Јеремија је касније био још конкретнији: „Овако каже Јехова: ’Не учите се да идете путем којим иду народи‘“ (Јеремија 10:2; Поновљени закони 18:9).