19. поглавље
Милијарде умрлих ће ускоро опет живети
КРАЉЕВСКА владавина Исуса Христа и његових 144 000 сувладара пружиће онима, који буду преживели ”велику невољу“, неописиве благослове. Тада се више нећемо сећати штете, коју је Адам својим грехом нанео себи и свом још нерођеном потомству, на тај начин, бисмо због тога психички или душевно, трпели. Пророк Исаија изрекао је следеће надахнуто обећање: ”Што је пре било неће се помињати нити ће на ум долазити“. (Иса. 65:17)
Те се речи могу тек онда испунити, када бол и тегобе као последице смртоносног греха буду одстрањене као да их никада није ни било. То значи, да би требале ускрснути милијарде умрлих. Зашто?
Претпоставимо да ти преживиш ”велику невољу“. Да ли би био стварно сретан, када би помислио да драги твоји пријатељи и чланови породице, који су протеклих година умрли, нису међу живима и да су тако искључени од благослова живота? Не би ли то било за тебе болно? Да би била искључена свака могућност да патимо услед таквих мисли, морају умрли ускрснути. Лоше последице греха биће тек онда потпуно одстрањење, кад буду поново живели и кад им буде помогнуто да постигну телесно и духовно савршенство.
Свето писмо одлучно тврди да ће већина умрлих поново живети. Имаће у изгледу живот који ће трајати много дуже од онога који је завршио њиховом смрћу. Јехова Бог је овластио свог сина, Исуса Христа, да ускрсне мртве. (Јов. 5:26-28) Пуномоћ ускрсавања мртвих сагласна је са чињеницом да Библија означава Христа Исуса пророчански ”вечним оцем“. (Иса. 9:6) Тиме, што буди мртве, постаје он њихов отац (упореди Пс. 45:16)
ТЕМЕЉ ЗА ТО ВЕРОВАЊЕ
Оном, ко верује у Бога, не треба бити тешко веровати и да ће уследити ускрсење. Није ли разумно прихватити да Бог, који је првом човеку дао живот, поседује и потребну мудрост да оживи мртве, односно, да поновно створи оне, који су умрли? Јехова Бог је обећао да ће мртви поново живети. Извршио је и моћна дела која јачају наше поверење и Његово обећање.
Јехова Бог је дао моћ неким од својих верних слугу да буде мртве. Тако је пророк Илија у Сарепти — која се налази недалеко од источне обале Средоземног мора — пробудио из смрти јединог сина неке удовице. (1. Цар. 17:21-23) Његов је ученик Јелисије пробудио јединог сина неке угледне и гостољубиве жене у Сунаму, северном подручју Израела. (2. Цар. 4:8, 32-37) Исус Христ је ускрснуо кћер Јаира, старешине зборничког у близини Галилејског мора; затим јединог сина неке удовице из Наина, места које се налази југозападно од Галилејског мора; па свог љубљеног пријатеља Лазара, који је већ четири дана био мртав и закопан недалеко од града Јерусалима. (Мар. 5:22, 35, 41-43; Лука 7:11-17; Јов. 11:38-45) Апостол Петар у Јопи, месту на обали Средоземног мора. пробудио је Дорку (Тавиту) из смрти. (Д. ап. 9:36-42) За време кратког задржавања у римској покрајини Азији пробудио је апостол Павле Евтиха, који је пао са прозора трећег спрата и при том смртно страдао. (Д. ап. 20:7-12)
Први хришћани, којима је припадао и апостол Павле, имали су гаранцију да је Исус ускрснуо из мртвих. Били су толико уверени да ће бити награђени ускрсењем, да су били спремни поднети најтежа прогонства, па чак и смрт.
УСКРСЕЊЕ ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
Исусово ускрсење даје спознати да мртви кад буду ускрсавали, неће устати у оном истом телу које су раније имали. Исус није био ускрснут у земаљски, већ у духовни живот. О томе је писао апостол Петар: ”Јер и Христ једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши телом, но оживљевши духом“. (1. Петр. 3:18) Исус није, приликом свог ускрсења, добио тело од крви и меса, него тело које је било подесно за небески живот. (1. Кор. 15:40, 50)
То духовно тело било је, наравно, невидљиво за људске очи. Да би Исусови ученици могли видети свог Господа након Његовог ускрсења, морао се утеловити. Важно је запазити да Исус није био покопан у својим хаљинама, већ је његово тело било умотано у фине ланене завоје. Након његовог ускрсења ти завој и лежали су у гробу. Исус је, дакле, морао материјализовати одећу, а да би био видљив за своје, дакле, морао је узети и људско тело. (Лука 23:53; Јов. 19:40; 20:6, 7)
Чудно? Не, јер су то у старо време чинили и анђели који су се јављали људима. Чињеница, да је Исус узео људско тело, објашњава зашто га ученици нису одмах препознали, зашто се он могао непосредно појавити и затим нестати. (Лука 24:15-31; Јов. 20:13-16, 20)
Само ће оних 144 000 Христових сунаследника, који ће заједно с њим владати, доживети исто такво ускрсење. Библија говори о ускрсењу у духовни живот:
”Ти што сејеш неће оживети ако не умре. И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како. А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело. . . . Тако и ускрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост; сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили; сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно. Тако је и писано: први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује. Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно. Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба. Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески таки су и небески, И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.“ (1. Кор. 15:36-49)
УСКРСЕЊЕ ЗА ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ
Али како је с онима, који ће супротно Исусу Христу и 144 000 његових сувладара, ускрснути за живот на Земљи? Да, они су се ”вратили у прах“. Зар ће Бог морати опет сакупити све атоме који су некада сачињавали њихово тело, како би у сваком погледу њихово тело било оно исто као у тренутку њихове смрти?
Не, то не може бити! Зашто не? Јер би то значило да су ускрснути у стању у којем су се налазили у тренутку своје смрти. Особе, које су у прошлости биле ускрснуте из мртвих, нису биле пробуђено у болесном стању, у којем су се налазиле пред своју смрт. Оне, додуше, нису у време свог ускрсења биле савршене, али су имале потпуно здраво тело.
Не би било разумно тврдити да морају бити сакупљени управо они исти атоми да би се саставило тело, које ће неко ускрсењем добити. Након смрти. људско се тело распада и претвара у друге органске и неорганске материјале. Њих могу црпсти биљке, а људи могу опет појести њих, или њихове плодове. Тако атоми, из којих се састојало тело умрлога, доспевају коначно у организам других људи. То јасно показује да приликом ускрсења неће за сваку особу која ће оживети моћи бити употребљени баш они исти атоми, из којих се она пре састојала.
Но, шта значи ускрсење за појединца? Значи, да ће поново оживети као иста она особа, која је некада била. А, чиме постаје неко особа која је? Јесу ли за то одговорни хемијски елементи његовог тела? Не, јер се молекуле његовог тела редовито обнављају. Оно, што неког човека разликује од некога другога, је његова појава, његов глас, његова особност, његово животно искуство, његова духовна зрелост и његово сећање. Кад Јехова Бог буде кроз свог сина Исуса Христа некога ускрснуо из мртвих, тада ће му сигурно дати тело са оним истим битним својствима која је и пре имао. Ускрснула особа ће имати сећање, у којем ће бити освежени сви доживљаји њеног пређашњег живота, а она ће их и бити потпуно свесна. Особа ће знати ко је она, и други, који су је познавали, препознаће је.
Но, можда ће сада неко приметити: ”Ако неки човек буде на тај начин поново створен, да ли је он стварно иста особа која је раније био? Није ли он само копија?“ Не, јер ко год тако пита превиђа управо споменуту чињеницу да је наше тело чак за време живота подвргнуто сталној промени. Наше је тело пре отприлике седам година било састављено од сасвим других молекула него што је данас. Ми данас чак и изгледамо другачије него пре неколико година. Не показују ли наши врхови прстију још увек исти кожни рељеф? Нисмо ли још увек она иста особа? Сасвим сигурно.
Особе, којима је тешко веровати у ускрсење, требају мало размислити о процесу који исто тако задивљије. То је процес који се одвија приликом стварања детета. Сићушна ћелија, која настаје спајањем семена и јајашца, крије у себи могућност да се развије у човека који се разликује од свих људи, који су икада живели. У тој се ћелији налазе снаге које управљају настајањем тог новог човека и развојем основних особних својстава, наслеђених од родитеља. Кроз искуства која тај човек стиче у животу развија се дакле његова особност. Код ускрсавања или поновног стварања неког умрлог слично је као и код рођења. Он доби ја натраг своју особност и своје свеукупно сећање. Свака ћелија његовог тела добија печат његових особина, којима се разликује од свих других особа. А у његовом су срцу, мислима и телу урезане и додатне особине, битне црте и способности. које је развио у току свог ранијег живота.
Псалмиста је под деловањем Духа Божјега писао о Створитељу: ”Заметак мој видеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједнога.“ (Пс. 139:16) Чим су приликом оплодње утврђена наследна својства, може Јехова Бог препознати основне особине детета и сачувати их у свом сећању. Стога је логично, да Он тачно зна сваку појединост у вези са неком особом и може умрлог према том знању поново створити.
Можемо се потпуно поуздати у Јеховино савршено сећање. Чак и несавршени људи могу снимити слике и гласове на филмску врпцу и касније их поново репродуковати. Божја способност да так ве ствари задржи у сећању је далеко већа, јер Он познаје по имену чак и безбројне звезде. (Пс. 147:4)
Све ово показује да мртви могу бити пробуђени или поново створени, јер они живе у Божјем сећању. Будући да се Јехова Бог може савршено сећати животног узорка и јер намерава оживети мртве, верни мужеви, као Аврам, Исак и Јаков били су живи у Његовим очима. Исус Христ је обратио пажњу неверних Садукеја на ту чињеницу кад је рекао: ”А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Јехову Бога Аврамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи“ (Лука 20:37, 38)
Вера у ускрсење или поновно стварање има заиста добар темељ. Наравно, неки можда неће веровати у ту науку. Да ли би за то било боље кад би затворио очи пред чињеницама и одбио веровати у ускрсење? Да ли би ти у том случају било лакше кад би ти смрт одузела неког члана породице или пријатеља којег си љубио? Да ли би се боље снашао с мишљу да се, живећи приближавамо смрти?
Спознања, да садашњим животом није све прошло, ослобађа појединца страха да би морао пре времена умрети насилном смрћу. Сотона, ђаво, је употребио тај страх за поробљавања људи, тако да их је кроз своја земаљска оруђа навео да врше његову вољу. (Мат. 10:28; Јевр. 2:14) Многи су људи из страха, да би могли бити убијени, угушили глас своје савести и извршавали страховите злочине над човечанством. То се нпр. догађало у концентрационим логорима националсоцијалистичке Немачке.
Ко, напротив, чврсто верује да ће ускрсење бити, тај је одлучан чинити право чак и када би то за њега могло значити смрт. За таквог човека је живот, који ће примити након ускрсења, далеко драгоценији од ових неколико година које би сада могао још проживети. Он не жели проиграти могућност добијања вечног живота покушавајући постићи нешто, што би се једва могло означити продужетком живота. Сличан је мужевима старог доба о којима извештава библијска књига ”Јеврејима“: ”А други бише побијени, не примивши избављења, да добију боље ускрсење“. (Јевр. 11:35)
Ономе, ко верује у Божје обећање да ће оживети мртве далеко је боље него ономе, који не верује у ускрсење. Он може без страха гледати у сусрет будућности.
На основу Библије можемо спознати да су одбројени дани овом садашњем свету. Он ће завршити још за живота нашег нараштаја, а замениће га праведна владавина Исуса Христа и његових сувладара. Зато ће милијарде умрлих ускоро поново оживети и уживати благослове владавине Краљевства. Како ли ће се само радовати они који буду преживели ”невољу“, што ће тада моћи изразити добродошлицу ускрснулима. Представи само себи како ћеш бити сретан када будеш поново могао уживати у заједници са драгим пријатељима и члановима породице, слушати њихов познати глас и видети да су здрави!
Како то треба на тебе деловати? Зар да те то не подстакне да будеш захвалан Богу за дивну наду ускрсења мртвих? Не треба ли те твоја захвалност навести да учиниш све што можеш како би упознао Бога и тада му верно служио?
[Слика на 143. страни]
Не може ли Бог, који даје да се развија дете у мајчиној утроби, пробудити мртве?