’Начините пријатеље неправедним богатством‘

„Начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства... Ко је веран у најмањем — веран је у великом“ (ЛУКА 16:9, 10, Ча).

1. Како су Мојсије и синови Израиља хвалили Јехову након што су изашли из Египта?

ИЗБАВЉЕНИ чудом — какво искуство које јача веру! Излазак Израиља из Египта могао је да се припише ником другом до Јехови, Свемоћном. Зато није чудо што су Мојсије и Израиљци певали: „Господ је сила моја и песма моја, он је спас мој био. Он је Бог мој, ја ћу њега славити; он је Бог и оца мога, ја ћу њега узвисити“ (Излазак 15:1, 2; Деутероном 29:2).

2. Шта је Јеховин народ понео са собом кад су напуштали Египат?

² Каква је разлика била између новостечене слободе Израиља и њиховог положаја у Египту! Сада су могли да обожавају Јехову без сметње. И они нису напустили Египат празних руку. Мојсије прича: „Синови Израиљеви... заискаше од Египћана посуђа сребрног и посуђа златног и хаљина. Господ учини те народ нађе милост пред очима Египћана, те им испунише молбе. И они опленише Египћане“ (Излазак 12:35, 36). Али, како су они употребили то богатство Египта? Да ли је то довело до ’узвисивања Јехове‘? Шта ми учимо из њиховог примера? (Упореди 1. Коринћанима 10:11.)

„Прилог за Господа“

3. Како је Јехова реаговао кад је Израиљ употребио своје злато за криво обожавање?

³ Током Мојсијевог 40 дана дугог боравка на гори Синај да прими Божја упутства за Израиљ, народ који је чекао испод горе постао је нестрпљив. Скинувши своје златне минђуше, они су упутили Арона да им начини један лик да га обожавају. Арон им је такође изградио један олтар, и рано следећег дана, они су на њему принели жртве. Да ли их је та употреба њиховог злата омилела њиховом Избавитељу? Ма какви! „Остави ме сад“, објавио је Јехова Мојсију, „гнев ће се мој распалити на њих; истребићу их.“ Тек на Мојсијеве молбе Јехова је поштедео ту нацију, иако су бунтовне коловође биле погубљене једном невољом од Бога (Излазак 32:1-6, 10-14, 30-35).

4. Шта је био „прилог за Господа“, и ко га је принео?

⁴ Касније је Израиљ имао прилику да богатство које је поседово употреби на начин који јесте угодио Јехови. Они су сакупили „прилог за Господа“.a Злато, сребро, бакар, плави конац, различити обојени материјали, овнујске коже, јазавчије коже и багремово дрво били су међу поклонима за изградњу и опремање табернакла. Извештај усмерава нашу пажњу на став приложника. „Сваки у коме је срце добро расположено донеће у прилог за Господа“ (Излазак 35:5-9, наглашено од нас). Израиљ се одазвао у изванредној мери. Зато је табернакл био грађевина „лепоте и достојанствене узвишености“, да цитирамо речи једног изучаваоца.

Прилози за храм

5, 6. У повезаности са храмом, како је Давид употребио своје богатство, и како су други реаговали?

⁵ Иако је краљ Израиља Соломон водио изградњу трајне куће за Јеховино обожавање, Давид, његов отац, начинио је обимне припреме за то. Давид је сакупио велику количину злата, сребра, бакра, гвожђа, дрвене грађе и драгог камења. „Из оданости своје према дому Бога свога“, рекао је Давид свом народу, „ја дајем дому Бога свога и своје злато и сребро, осим свега што сам припремио за дом светиње: Три хиљаде таланата злата... и седам хиљада таланата чистога сребра, да се обложе зидови домова“. Давид је подстакао друге да такође буду великодушни. Одговор је био изобилан: више злата, сребра, бакра, гвожђа и драгог камења. „Из чистог срца“, народ је доносио ’добровољне прилоге Господу‘ (1. Летописа 22:5; 29:1-9).

⁶ Помоћу тих добровољних прилога, Израиљци су изражавали дубоко цењење према Јеховином обожавању. Давид је понизно молио: „Ко сам ја и шта је народ мој да бисмо ти добровољно могли приносити ове прилоге?“ Зашто? „Све од тебе долази, и што ми теби приносимо, из твојих руку примамо... ја сам и принео све ове драговољне прилоге у чистоти срца свога“ (1. Летописа 29:14, 17).

7. Какву упозоравајућу лекцију учимо из Амосовог времена?

⁷ Ипак, племена Израиља пропустила су да обожавање Јехове држе на најистакнутијем месту у својим мислима и срцима. До деветог века пре н. е., подељени Израиљ постао је крив за духовни немар. С обзиром на северно десетоплеменско краљевство Израиљ, Јехова је објавио преко Амоса: „Тешко безбрижницима у Сиону, и онима који без страха живе на гори Самаријској.“ Он их је описао као људе који „на одрима филдишанима леже, на меканим душецима спавају; јагањце од стада једу и теоце угојене... Вино пију из пехара великих“. Али њихово изобиље није било заштита. Бог је упозорио: „Зато ће се они одводити на челу робља; и престаће вика весеља тих бекрија!“ Године 740. пре н. е., Израиљ је доживео невољу од стране Асирије (Амос 6:1, 4, 6, 7). И у своје време јужно краљевство Јуде такође је постало жртва материјализма (Јеремија 5:26-29).

Исправна употреба средстава у хришћанска времена

8. Какав добар пример пружају Јосиф и Марија с обзиром на коришћење средстава?

⁸ За разлику од тога, релативно сиромашно стање Божјих слугу у каснија времена није их спречило од показивања ревности за право обожавање. Осмотримо Марију и Јосифа. Из послушности одредби цезара Августа, они су путовали у родни град своје породице, Витлејем (Лука 2:4, 5). Тамо се родио Исус. Четрдесет дана касније, Јосиф и Марија су посетили храм у оближњем Јерусалиму да принесу прописани принос за очишћење. Марија је принела две мале птице, што указује на њихово слабо материјално стање. Ни она ни Јосиф нису се изговарали да су сиромашни. Уместо тога, они су послушно употребили своја ограничена средства (Левитска 12:8; Лука 2:22-24).

9-11. (а) Какво вођство пружају Исусове речи из Матеја 22:21 с обзиром на то како користимо новац? (б) Зашто мали прилог удовице није био дат узалуд?

⁹ Касније су фарисеји и присталице Иродове странке покушали да преваре Исуса, рекавши: „Кажи нам дакле шта ти мислиш: Треба ли дати порезу цару, или не?“ Исусов одговор је открио његову разборитост. Показујући новчић који су му дали, Исус је питао: „Чији су овај лик и овај натпис?“ Они су одговорили: „Цареви.“ Он је мудро закључио: „Подајте дакле цару царево а божје Богу“ (Матеј 22:17-21). Исус је знао да је власт која је издала тај новчић очекивала да се плаћају порези. Али, он је ту помогао својим следбеницима, а исто тако и непријатељима да увиде да прави хришћани настоје такође да врате „божје Богу“. То укључује исправну употребу материјалних поседа.

¹⁰ То илуструје један догађај коме је Исус сведочио у храму. Он је управо био осудио похлепне књижевнике који су ’јели куће удовичке‘. „Подигнувши очи, виде Исус богаташе који метаху прилоге своје у касицу за прилоге“, извештава Лука. „[Исус] виде и једну сиромашну удовицу, која меташе онде две лепте; и рече: У истину вам кажем, ова сиромашна удовица метну више од свију, јер сви метнуше у касицу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше“ (Лука 20:46, 47; 21:1-4). Неки из народа су споменули да је храм био украшен драгим камењем. Исус је одговорио: „Доћи ће дани у које од свега овога што видите неће остати камен на камену који се неће разметнути“ (Лука 21:5, 6). Да ли је мали прилог те удовице био узалудан? Сигурно да није. Она је подупирала припрему коју је Јехова био успоставио у то време.

¹¹ Исус је рекао својим правим следбеницима: „Никакав слуга не може два господара служити, јер или ће једнога мрзети а другога љубити, или ће једноме одан бити а другога ће презирати. Не можете ви служити и Богу и Мамону [„богатству“, NW]“ (Лука 16:13). Дакле, како можемо показати исправну равнотежу у коришћењу наших финансијских средстава?

Верни настојници

12-14. (а) Хришћани су настојници каквих средстава? (б) На какве изванредне начине Јеховин народ данас верно води своје настојништво? (в) Одакле долази новац за подупирање Божјег дела данас?

¹² Кад свој живот предајемо Јехови, ми у стварности кажемо да све што имамо, сва наша средства, припадају њему. Како, онда, треба да користимо оно што имамо? Осматрајући хришћанску службу у скупштини, брат Ч. Т. Расел, први председник Watch Tower Societyja, писао је: „Свако треба да сматра себе као да је наименован од Господа да буде настојник властитог времена, утицаја, новца, итд., и свако треба да настоји да користи те таленте најбоље што може, на Господареву славу“ (The New Creation, страна 345).

¹³ „Од настојника се тражи да је веран“, наводи 1. Коринћанима 4:2. Као међународна организација, Јеховини сведоци настоје да живе у складу с тим описом, користећи што је више могуће свог времена у хришћанској служби, брижљиво развијајући своје способности поучавања. Осим тога, тимови добровољаца под вођством Регионалних одбора за изградњу спремно улажу своје време, снагу и искуство да саграде дивне дворане за састајање у сврху обожавања. Јехова је са свиме тиме веома задовољан.

¹⁴ Одакле долази новац да се подупире та огромна акција поучавања и дело изградње? Од појединаца спремног срца, као што је то био случај у време изградње табернакла. Да ли као појединци имамо учешћа? Да ли начин на који користимо своја финансијска средства показује да је за нас Јеховина служба од највеће важности? Што се тиче новчаних ствари, будимо верни настојници.

Образац великодушности

15, 16. (а) Како су хришћани Павловог времена показали великодушност? (б) Како треба да гледамо на нашу текућу расправу?

¹⁵ Апостол Павле је писао о великодушном духу хришћана у Македонији и Ахаји (Римљанима 15:26). Иако су и сами били у невољи, они су спремно прилагали да помогну својој браћи. Павле је охрабрио коринтске хришћане да на сличан начин великодушно дају, поклањајући свој вишак да се покрије оскудица других. Нико није могао с правом да оптужи Павла за изнуђивање. Он је писао: „Који мало сеје, мало ће и пожњети, а који обилно сеје, обилно ће пожњети. Сваки нека приложи по вољи свога срца, а не са жалошћу или од невоље, јер Бог љуби онога који радо даје“ (2. Коринћанима 8:1-3; 9:5-7, 13).

¹⁶ Великодушни прилози које наша браћа и заинтересоване особе данас дају за светско дело Краљевства пружају доказ тога колико високо они цене ту предност. Али, као што је Павле подсетио Коринћане, било би добро да осмотримо ту расправу као један подсетник.

17. На какав је образац давања Павле подстакао, и да ли то може да се примени данас?

¹⁷ Павле је подстакао браћу да следе један образац у свом давању. „Сваки први дан недеље“, рекао је он, „нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може“ (1. Коринћанима 16:1, 2). То може да послужи као пример за нас и нашу децу у нашем прилагању, било да то чинимо преко скупштине или директно најближој подружници Watch Tower Societyja. Један мисионарски пар додељен да проповеда у једном источноафричком граду позвао је заинтересоване да им се придруже на библијском студију. На крају тог првог састанка, мисионари су дискретно ставили нешто новчића у кутију означену „Прилози за дело Краљевства“. Други пратиоци учинили су то исто. Касније, када су ти нови били организовани у хришћанску скупштину, покрајински надгледник их је посетио и прокоментарисао редовност њихових прилога (Псалам 50:10, 14, 23).

18. Како можемо помоћи нашој браћи у невољи?

¹⁸ Ми такође имамо предност да користимо своја средства да помажемо жртвама природних катастрофа и онима који живе у ратом погођеним подручјима. С каквим смо узбуђењем читали о хуманитарној помоћи која је била послата у источну Европу кад су економски и политички немири погодили тај део света! Прилози како у добрима тако и у новцу показали су великодушност наше браће и њихову солидарност са хришћанима у неповољном положајуb (2. Коринћанима 8:13, 14).

19. Које практичне ствари можемо да урадимо да помогнемо онима у пуновременој служби?

¹⁹ Ми високо ценимо рад наше браће која се ангажују у пуновременој служби као пионири, путујући надгледници, мисионари и бетелски добровољци, зар не? Колико нам то дозвољавају наше околности, можда им можемо директно пружити извесну материјалну помоћ. На пример, кад покрајински надгледник посећује твоју скупштину, можда му можеш пружити смештај, оброке, или помоћи да се покрију његови трошкови путовања. Таква великодушност не пролази незапажено од стране нашег небеског Оца, који жели да његове слуге буду збринуте (Псалам 37:25). Пре неколико година један брат који је могао да пружи само лагано освежење позвао је путујућег надгледника и његову жену у свој дом. Кад је тај пар кренуо у вечерњу службу на терену, тај брат је својим гостима предао једну коверту. Унутра је била новчаница (у вредности једног америчког долара) заједно с руком написаном поруком: „За шољу чаја или литар бензина.“ Какво је дивно цењење изражено тим понизним гестом!

20. Коју предност и одговорност не желимо да занемаримо?

²⁰ Духовно говорећи, Јеховин народ је благословљен! Ми се радујемо духовним гозбама на нашим већим скуповима и конгресима, где добијамо нове публикације, дивну поуку и практичне савете. Са срцима испуњеним цењењем за наше духовне благослове, ми не заборављамо нашу предност и одговорност да прилажемо средства која ће се користити да се унапреде интереси Божјег Краљевства широм света.

’Начините пријатеље неправедним богатством‘

21, 22. Шта ће се ускоро догодити с ’неправедним богатством‘, и шта то од нас захтева управо сада?

²¹ Заиста, постоји обиље начина на које можемо показати да је Јеховино обожавање најважније у нашем животу, а посебно важан начин да то покажемо укључује наше слеђење Исусовог савета: „Начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства, да би вас примили у вечне станове — кад оно нестане“ (Лука 16:9, Ча).

²² Запази да је Исус говорио да ће неправедно богатство нестати. Да, доћи ће време кад ће новац овог система ствари постати безвредан. „Сребро своје побацаће по улицама, згадиће се њима злато њихово“, прорекао је Језекиљ. „Ни сребро ни злато њихово неће их спасти у дан гнева Господњега“ (Језекиљ 7:19). Док се то не догоди, ми морамо исказивати мудрост и разборитост у начину на који користимо своје материјалне поседе. Тако се нећемо са жаљењем осврнути на наш пропуст да следимо Исусово упозорење: „Ако дакле у неправедном богатству нисте били верни, ко ће вам у истинитом веровати?... не можете ви служити и Богу и Мамону [„богатству“, NW]“ (Лука 16:11-13).

23. Шта мудро треба да користимо, и шта ће бити наша награда?

²³ Зато сви верно следимо те подсетнике да Јеховино обожавање ставимо на прво место у свом животу и да мудро користимо сва наша средства. Тако можемо одржавати наше пријатељство с Јеховом и Исусом, који обећавају да ће нас кад новац нестане примити у „вечне станове“, с изгледом вечног живота или у небеском Краљевству, или на рајској земљи (Лука 16:9, Ча).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ Како је Израиљ реаговао на Јеховин позив да прилаже за изградњу табернакла?

◻ Зашто удовичин прилог није био узалудан?

◻ Какву одговорност имају хришћани за начин на који користе своја средства?

◻ Како можемо избећи жаљење због коришћења нашег новца?

[Слика на 15. страни]

Удовичин прилог, иако мали, није био узалудан

[Слике на странама 16, 17]

Наши прилози подупиру светско дело Краљевства