Јачање скупштина

1-3. (а) Ко је био Павлов нови сапутник и какав је био? (б) Шта ћемо научити у овом поглављу?

ДОК иду неравним и каменитим подручјем између градова, Павле можда размишља о младићу који путује с њим. Зове се Тимотеј. Млад је и полетан, и вероватно има двадесетак година. Сваким кораком на овом новом путовању све је даље од куће. Како дан одмиче, тако Листра и Иконија полако нестају иза њих. Шта их очекује? Павле још и може да претпостави, јер је ово његово друго мисионарско путовање. Зна да ће наићи на многе опасности и проблеме. Како ће овај младић поред њега све то поднети?

² Павле верује у Тимотеја, можда чак и више него што овај понизни младић верује у себе. Због претходних догађаја Павле је свеснији него икад раније колико је важно да има доброг сапутника. Он зна да је неопходно да сарадници у путујућој служби буду непоколебљиви и сложни док посећују и јачају скупштине. Зашто је можда размишљао на тај начин? Један од разлога може бити неслагање због којег су се Павле и Варнава раније разишли.

³ У овом поглављу ћемо научити како да на најбољи начин решавамо несугласице. Такође ћемо сазнати зашто је Павле изабрао Тимотеја за сапутника и видећемо коју важну улогу имају браћа која данас служе као покрајински надгледници.

„Хајде да се вратимо и посетимо браћу“ (Дела апостолска 15:36)

4. С којим циљем је Павле кренуо на друго мисионарско путовање?

⁴ У претходном поглављу смо видели како су четворица браће, Павле, Варнава, Јуда и Сила, ојачали скупштину у Антиохији преневши им одлуку водећег тела што се тиче обрезања. Шта је Павле затим урадио? Предложио је Варнави нови план путовања рекавши: „Хајде да се вратимо и посетимо браћу у свим градовима у којима смо објављивали Јеховину реч, да видимо како су“ (Дела 15:36). Павле није мислио да само пријатељски посети ту новокрштену браћу. Дела апостолска откривају која је била сврха Павловог другог мисионарског путовања. Као прво, наставио је да скупштинама преноси одлуке које је донело водеће тело (Дела 16:4). Као друго, Павле је као путујући надгледник желео да у духовном погледу ојача скупштине и тиме им помогне да се учврсте у вери (Римљ. 1:11, 12). Како данашња организација Јеховиних сведока следи пример који су оставили апостоли?

5. Како Водеће тело у савремено доба води и храбри скупштине?

⁵ У данашње време Христ користи Водеће тело Јеховиних сведока како би водио своју скупштину. Путем писама, литературе, како у штампаном тако и у електронском формату, састанака, као и на друге начине, ти верни помазани мушкарци воде и храбре све скупштине широм света. Водеће тело такође настоји да остане у блиском контакту са сваком скупштином. То постиже преко путујућих надгледника. Водеће тело је директно наименовало хиљаде способних старешина широм света да служе као покрајински надгледници.

6, 7. Које су неке одговорности покрајинских надгледника?

⁶ Путујући надгледници у савремено доба настоје да поклоне пажњу и пруже охрабрење свима у скупштини коју посећују. Како? Тако што поступају по узору на хришћане из првог века, као што је рецимо био Павле. Он је једном другом путујућем надгледнику рекао: „Проповедај Божју реч и чини то ревно, у повољно време и у тешко време. Укоравај, прекоравај, опомињи, а притом буди врло стрпљив и вешт у поучавању [...] Проповедај добру вест“ (2. Тим. 4:2, 5).

⁷ У складу са овим речима, покрајински надгледник заједно са својом супругом, ако је ожењен, учествује са скупштинским објавитељима у различитим видовима службе проповедања. Они су ревни у проповедању и вешти у поучавању, што су особине које позитивно утичу на објавитеље (Римљ. 12:11; 2. Тим. 2:15). Та браћа у покрајинској служби су позната по самопожртвованој љубави. Они спремно служе другима, путују и по лошем времену и посећују скупштине чак и у опасним подручјима (Фил. 2:3, 4). Покрајински надгледници такође храбре, поучавају и саветују сваку скупштину путем библијских говора. Добро је да сви у скупштини размишљају о томе какав живот воде ти надгледници и да следе пример тих верних људи (Јевр. 13:7).

Дошло је до „жестоке свађе“ (Дела апостолска 15:37-41)

8. Да ли је Варнава прихватио Павлов предлог?

⁸ Варнава је прихватио Павлов предлог да посете браћу (Дела 15:36). Њих двојица су већ лепо сарађивали у путујућој служби и познавали су та подручја и људе које је требало посетити (Дела 13:2–14:28). Зато је можда изгледало логично и практично да заједно крену на то путовање. Али појавио се један проблем. У Делима апостолским 15:37 пише: „Варнава је захтевао да поведу и Јована званог Марко.“ Варнава није само дао предлог, већ је „захтевао“ да на то мисионарско путовање поведу његовог рођака Марка.

9. Зашто се Павле није сложио с Варнавом?

⁹ Павле се није сложио с тим. Зашто? У извештају се каже да је Павле „мислио да није у реду да поведу [Марка] јер их је он у Памфилији напустио и није наставио да проповеда с њима“ (Дела 15:38). Марко је био с Павлом и Варнавом на њиховом првом мисионарском путовању али није остао с њима до краја (Дела 12:25; 13:13). Још на почетку тог путовања, док су били у Памфилији, Марко их је напустио и вратио се кући у Јерусалим. У Библији се не каже зашто их је напустио, али је апостол Павле очигледно сматрао да је Марко неодговорно поступио. Можда је мислио да није поуздан.

10. У шта су прерасле несугласице између Павла и Варнаве и до чега је то довело?

¹⁰ Па ипак, Варнава је инсистирао на томе да поведу Марка. С друге стране, Павле нипошто није хтео да га поведу. „Тада је дошло до жестоке свађе, тако да су се раздвојили“, каже се у Делима апостолским 15:39. Варнава је отпловио на Кипар одакле је био родом и повео је Марка са собом. Павле је наставио пут онако како је планирао. Извештај каже следеће: „Павле је изабрао Силу. Након што су се браћа помолила да му Јехова укаже незаслужену доброту, отишао је на пут“ (Дела 15:40). Заједно су путовали кроз Сирију и Киликију и јачали скупштине (Дела 15:41).

11. Које особине треба да имамо да не бисмо остали у лошим односима с неким ко нас је повредио?

¹¹ Овај догађај нас можда подсећа на то колико смо несавршени. Павле и Варнава су били наименовани за посебне представнике водећег тела. Вероватно је и сам Павле постао члан водећег тела. Па ипак, у овом случају су и код Павла и код Варнаве дошле до изражаја њихове слабости. Да ли су дозволили да због тога остану у лошим односима? Иако несавршени, Павле и Варнава су били понизни људи и размишљали су попут Христа. Нема сумње да су с временом показали братску љубав и опростили један другом (Еф. 4:1-3). Касније је Павле сарађивао с Марком на неким другим теократским задацимаa (Кол. 4:10).

12. Које особине, по узору на Павла и Варнаву, треба да красе данашње надгледнике?

¹² Уопште није личило на Павла и Варнаву да се тако жестоко посвађају. Варнава, који се у ствари звао Јосиф, био је познат по срдачности и великодушности. Апостоли га управо због тога нису ословљавали правим именом, већ су га прозвали Варнава што значи „син утехе“ (Дела 4:36). Павле је такође био познат по својој обзирности и благости (1. Сол. 2:7, 8). По узору на Павла и Варнаву, сви надгледници међу данашњим Божјим народом, укључујући и покрајинске надгледнике, увек треба да се труде да буду понизни и обзирни према другим старешинама као и према осталој браћи и сестрама (1. Петр. 5:2, 3).

О њему су браћа добро говорила (Дела апостолска 16:1-3)

13, 14. (а) Ко је био Тимотеј и у каквим околностима је упознао Павла? (б) Зашто је Павле обратио посебну пажњу на младог Тимотеја? (в) Коју је одговорност добио Тимотеј?

¹³ Павле је на свом другом мисионарском путовању посетио римску провинцију Галатију, где је било основано неколико скупштина. Тако је „стигао у Дерву, а потом је отишао у Листру“. Извештај каже: „Тамо је живео један ученик по имену Тимотеј, чија је мајка била Јудејка која је прихватила веру, а отац му је био Грк“ (Дела 16:1).b

¹⁴ Павле се по свему судећи упознао с Тимотејевом породицом када је 47. године н. е. први пут био у том крају. Када их је после две или три године поново посетио, Павле је обратио посебну пажњу на младог Тимотеја. Зашто? Зато што су о њему „добро говорила браћа у Листри и Иконији“. Нису само браћа у његовој скупштини имала лепо мишљење о њему већ је био на добром гласу и у другим градовима. Браћа и из Листре и из Иконије, која је била удаљена тридесетак километара, добро су говорила о њему (Дела 16:2). Старешине су под вођством светог духа повериле младом Тимотеју велику одговорност да прати Павла и Силу у путујућој служби (Дела 16:3).

15, 16. На основу чега је Тимотеј био на добром гласу?

¹⁵ На основу чега је Тимотеј био на тако добром гласу још као младић? Да ли на основу интелигенције, изгледа или својих способности? Људи су обично одушевљени тиме. Чак је и на пророка Самуила једном приликом претерано утицао спољашњи изглед. Међутим, Јехова га је подсетио: „Бог не гледа оно што човек гледа, јер човек гледа оно што се очима види, а Јехова гледа оно што је у срцу“ (1. Сам. 16:7). Тако је Тимотеј због својих добрих особина, а не због својих способности, стекао добро име међу сухришћанима.

¹⁶ Годинама касније, Павле се осврнуо на неке од особина које је Тимотеј имао као добар хришћанин. Описао је његов добар став, самопожртвовану љубав и марљивост у извршавању теократских одговорности (Фил. 2:20-22). Тимотеј је био познат и по нелицемерној вери (2. Тим. 1:5).

17. Како се млади могу угледати на Тимотеја?

¹⁷ У данашње време многи млади по узору на Тимотеја развијају особине које се допадају Богу. Тако стичу добро име код Јехове и његовог народа чак и док су веома млади (Посл. 22:1; 1. Тим. 4:15). Они показују нелицемерну веру и не желе да воде двоструки живот (Пс. 26:4). Зато многи млади, попут Тимотеја, могу имати важну улогу у скупштини. Сви они који воле Јехову веома су охрабрени кад виде младе како постају објавитељи добре вести и с временом се предају Јехови и крсте се.

Скупштине су „јачале у вери“ (Дела апостолска 16:4, 5)

18. (а) Које су посебне задатке Павле и Тимотеј извршавали у својству путујућих слугу? (б) Како су скупштине реаговале и како им је то користило?

¹⁸ Павле и Тимотеј су годинама сарађивали. У својству путујућих слугу, извршавали су многе задатке које им је поверило водеће тело. Библијски извештај каже: „Док су путовали од града до града, преносили су тамошњој браћи одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму и подстицали их да их се држе“ (Дела 16:4). Скупштине су очигледно следиле вођство апостола и старешина из Јерусалима. Захваљујући таквој послушности, скупштине су „јачале у вери и расле из дана у дан“ (Дела 16:5).

19, 20. Зашто Божје слуге треба да буду послушне онима који међу њима предводе?

¹⁹ Слично томе, и Јеховиним сведоцима данас користи када су подложни и послушни вођству које пружају они који међу њима предводе (Јевр. 13:17). Будући да се сцена овог света стално мења, за нас као Божје слуге је веома важно да будемо у току с духовном храном коју обезбеђује „верни и разборити роб“ (Мат. 24:45; 1. Кор. 7:29-31). То ће нам помоћи да не застранимо од истине и да се чувамо прљавштине овог света (Јак. 1:27).

²⁰ Истина, данашњи надгледници, укључујући и чланове Водећег тела, јесу несавршени, баш као што су били Павле, Варнава, Марко и друге помазане старешине у првом веку (Римљ. 5:12; Јак. 3:2). Али Водеће тело је доказало да је достојно поверења јер се стриктно држи Божје Речи и поступа по узору на апостоле (2. Тим. 1:13, 14). Због тога су скупштине све јаче и чвршће у вери.