Наш Вођа користи то Водеће тело да би наименовао квалификовану браћу — било да су духом помазани или не — као старешине у локалним скупштинама. У том погледу, свети дух, за који је Јехова дао власт Исусу да га користи, игра врло важну улогу (Дела апостолска 2:32, 33). Пре свега, ти надгледници морају испуњавати захтеве изложене у Божјој Речи која је надахнута светим духом (1. Тимотеју 3:1-7; Титу 1:5-9; 2. Петрова 1:20, 21). Препоруке и наименовања се врше после молитве и под вођством светог духа. Осим тога, особе које се наименују пружају доказ да доносе плод тог духа (Галатима 5:22, 23). Зато се на све старешине, било да су помазаници или не, подједнако примењује овај Павлов савет: „Пазите на себе и на све стадо, у коме вас је свети дух именовао за надгледнике“ (Дела апостолска 20:28).

У ствари, поступање у складу с предањем и крштењем подразумева да признајемо правоваљаност духом постављеног ауторитета у скупштини и да му се спремно подлажемо. Наше крштење ’у име светог духа‘ је јавна објава да признајемо свети дух и да признајемо улогу коју он игра у Јеховиним намерама (Матеј 28:19). То крштење подразумева да сарађујемо с духом и да ништа не чинимо да бисмо омели његово деловање међу Христовим следбеницима. Пошто свети дух игра врло важну улогу у препоручивању и наименовању старешина, да ли можемо бити стварно верни свом предању уколико пропуштамо да сарађујемо с припремом старешинства у скупштини?