Тиме што је Павле радио за збрињавање животних потреба себе и својих судругова, потакнуо је старешине да и они марљиво раде (Дела апостолска 18:1-3; 1. Солуњанима 2:9). Поступамо ли и ми тако, помажући још и другима постићи вечни живот, разумећемо Исусове речи: ”Више је среће у давању него у примању.“ Смисао те изјаве налазимо и у Еванђељима, но само Павле ју је цитирао, било да ју је чуо или примио под надахнућем. И ми можемо бити јако срећни ако смо пожртвовани као Павле. Он се толико залагао да су старешине Ефеса били јако жалосни кад је одлазио од њих!

(20:31-38)