3. (а) Као што показују молитве верних слугу из старог доба, шта може бити укључено у молитву? (б) Какве све молитве могу бити?

³ Апостол Павле је подстакао хришћане свог времена: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу“ (Филипљанима 4:6, 7). У Библији се налазе многи примери оних који су своје бриге изнели Богу. Међу њима су били Ана, Илија, Језекија и Данило (1. Самуилова 2:1-10; 1. Краљевима 18:36, 37; 2. Краљевима 19:15-19; Данило 9:3-21). Треба да следимо њихов пример. Запази, такође, да Павлове речи показују да постоје разни видови молитве. Поменуо је захваљивање, то јест молитву у којој изражавамо захвалност за оно што Бог чини за нас. Уз захваљивање може ићи и хвала. Усрдно мољење односи се на понизно, усрдно преклињање. Можемо изразити и своје молбе, то јест тражити од Бога нешто конкретно (Лука 11:2, 3). Нашем небеском Оцу је драго када му приступамо на било који од тих начина, и он нас слуша.

За шта можемо да се молимо?

9. Шта треба да буде на првом месту у нашим молитвама?

⁹ Присети се да је Павле рекао: „У свему... изнесите своје молбе Богу“ (Филипљанима 4:6). Дакле, личне молитве могу обухватити практично сваки аспект нашег живота. Међутим, на првом месту у нашим молитвама треба да буде Јехова и све што је повезано с његовом намером. Данило је пружио добар пример у томе. Када је Израел био кажњен због својих греха, Данило је следећим речима молио Јехову да покаже милосрђе: „Немој оклевати, због себе, Боже мој, јер твој град и твој народ носе твоје име“ (Данило 9:15-19). Да ли и наше молитве показују да је за нас најважније посвећење Јеховиног имена и остварење његове воље?

10. Како знамо да је прикладно молити се за ствари од личног значаја?

¹⁰ Наравно, прикладно је молити се и за оно што се тиче лично нас. На пример, можемо се попут псалмисте молити за дубље разумевање духовних ствари. Он се молио: „Дај ми разборитости, да бих се држао закона твога, да бих га се држао свим срцем својим“ (Псалам 119:33, 34; Колошанима 1:9, 10). Исус је „упућивао усрдне молитве и молбе ономе који га је могао спасти од смрти“ (Јеврејима 5:7). Чинећи то, он је показао да је подесно тражити снагу када се суочавамо са опасношћу или кушњама. Када је својим ученицима дао узорну молитву, Исус је укључио и ствари од личног значаја, као што је праштање грешака и добијање свакодневне хране.