Павле је Филипљанима дао следећи важан савет: „Не брините се тескобно ни за шта, већ у свему изнесите своје молбе Богу молитвом и преклињањем, заједно са захвалама. И мир Божји, који превазилази сваку мисао, чуваће ... ваша срца и мисаону снагу“ (Филипљанима 4:6, 7, НС).

6, 7. а) Како се могу смањити оптерећења? б) Како можемо одржавати блиску везу са Јеховом?

⁶ Страх и бриге проузроковане проблемима или великом одговорношћу могу каткад да се одразе на наше здравље и душевно расположење. Свакако, један медицински стручњак пише у књизи Не паничи: „Ако људи могу да разговарају о својим проблемима са неким кога поштују ..., често се веома јако смањује оптерећење.“ Ако се то већ односи на измену мисли са другим људима, колико ли је тада већа помоћ ако се говори са Богом! Кога би могли више поштовати од Јехове?

⁷ Зато је за данашње хришћане битан блиски лични однос са Јеховом. Зреле Божје слуге то знају врло добро. Стога избегавају сваку врсту друштва са светским људима и сваку врсту разоноде, кроз које би се овај однос могао покварити (1. Коринћанима 15:33) Они такође схватају колико је важно да у молитви призивају Јехову, и то не само једанпут или двапут на дан, већ више пута. Посебно се требају трудити млади или нови Хришћани да негују ову блиску везу са Јеховом, и то кроз редовно проучавање, размишљање о Божјој речи, као и кроз хришћанску заједницу и хришћанску службу. Нас позивају: „Приближите се Богу и он ће се приближити вама“ (Јаков 4:8, НС).

11, 12. Како је неким хришћанима према властитом осећају у одговору на њихове молитве Јехова помогао?

¹¹ Већина људи ипак нагиње да се брине за будућност, нарочито онда када настану тешкоће. Али хришћани могу а и треба да се у вери обрате Јехови, Осмотримо Елеанорин случај. Њен муж је због тешке болести био годину дана неспособан за посао. Пошто је требала да брине за своје двоје мале деце и свог остарелог оца, није јој било могуће да прихвати пуно радно време. Молила је Јехову за помоћ. Кратко после тога, једног јутра био је убачен омот писма испод врата. У њему је била већа сума новца — довољно да се породица могла одржати док муж није поново почео да ради. Сви су били веома захвални за ову помоћ у право време. Истина, нема библијске основе за очекивање да ће се сваком хришћанину који је у нужди нешто слично десити, па ипак можемо бити уверени да Јехова чује наш позив за помоћ и да нам на различите на чине може помоћи.

¹² Једна хришћанска удовица на југу Африке је била приморана да тражи посао како би могла бринути за своје двоје деце. Али је имала јаку жељу да ради само пола дана, да би и за децу имала времена. Један посао који је нашла морала је напустити јер је пословођа требао секретарицу за пуно радно време. Поново без посла, ова сестра је усрдно молила Јехову за помоћ. Три недеље касније дошао је њен бивши пословођа са молбом да она поново почне да ради код њега. Како ли се она радовала! Осећала је да је Јехова услишио њене молитве.

Преклињи Јехову

13. а) Шта је мишљено са ,,преклињати“? б) Које библијске примере имамо за преклињање?

¹³ Молимо запази да је Павле након савета „Не брините се одвећ ни за шта“ још додао: „већ у свему изнесите своје молбе Богу молитвом и преклињањем, заједно са захвалама“ (Филипљанима 4:6, НС). Зашто он говори о „преклињању“? Та реч значи „понизно молити“ или „молити заклињући“. То значи из дубине срца молити Бога, као на пример под великим притиском или у великој опасности. Као затвореник, Павле је молио своје сухришћине да преклињањем моле за њега тако да би он „као посланик у оковима“ могао без страха да проповеда „добру вест“ (Ефежанима 6:18-20). Римски официр Корнелије је такође „непрестано преклињао Бога“. Колико ли га је то само морало узбудити, када му је један анђео рекао: „,Твоје молитве и милосрдни дарови уздигоше се за сећање пред Бога“! И колика ли је била предност за њега да припада првим нејеврејима који су били помазани светим духом! (Дела апостолска 10:1-4, 24, 44-48).