Јеховине слуге нису поштеђене од тих неприлика око њих. Стога како они могу да задрже божански мир у мислима и срцу? Тако што су тесно повезани са великим извором утехе и мира. То захтева, као што је у претходном чланку приказано, честу молитву и преклињање. Тада ће као што је апостол Павле писао, „мир Божји, који превазилази сваку мисао, сачувати ваша срца и мисаону снагу преко Исуса Христа“ (Филипљанима 4:6, 7, НС).

5. Зашто је Павле био уверен да је „мир Божји“ у стању да сачува наше срце?

⁵ Павле је лично издржао опасности и тешкоће. Био је у затвору и тучен од Јевреја и Римљана. Био је каменован и сматран да је већ умро. У то време је путовање било опасно; Павле је трипут доживео бродолом и често био у опасности од друмских разбојника. Провео је многе бесане ноћи и често трпео хладноћу, глад и жеђ. Свему овоме можемо додати још и „бригу за све скупштине“ (2. Коринћанима 11:24-28). Тако је Павле из свог великог личног искуства знао колико је важан „мир Божји“, који може сачувати наше срце.

6. Зашто је животоважно успоставити и одржати блиски, поверљиви однос са нашим Створитељем?

⁶ „Мир Божји“ може се објаснити као унутрашњи мир и спокојство, које почива на добром односу према Богу. Овај добар однос према Богу је од значаја за хришћане пре свега под прогонством или у невољи. Зашто? С обзиром да смо сви не савршени лако је могуће да код проблема или јачег оптерећења, код противљења или ма којег неуспеха добијемо страх. То би могло довести до тога да не сачувамо наш интегритет. Тиме би нанели срамоту Божјем имену, могли би изгубити Јеховину милост и могло би вас навести да изгубимо вечни живот. Дакле, животоважно је да тежимо за „миром Божјим“, који ће нам помоћи да се успешно сусретнемо са таквим изазовима. Овај мир сигурно припада оним добрим даровима и савршеним поклонима’, који долазе од нашег небеског Оца (Јаков 1:17).

7, 8. а) На чему почива „мир Божји“, и како превазилази сваку мисао? б) Како се такав примеран мир показао код једног брата у Африци?

⁷ Можда си већ приметио неке људе који са мирноћом и самопоуздањем иду кроз живот. Ово се често може приписати природној способности или утицају породице, извесној имућности, образовању или сличним чиниоцима. Код „мира Божјег“ је сасвим друкчије. Он не почива на повољним околностима нити је резултат људских способности или разума. Он потиче од Бога и ,превазилази сваку мисао’. Према Ј. Б. Филипсу превод Филипљанима 4:7 гласи: „Мир Божји... прелази људски разум.“ Светски људи су често задивљени, како се хришћани сукобљавају са тешким проблемима, како подносе злостављања или чак гледају смрти у очи.

⁸ Савремени пример за то је један Јеховин сведок из једне афричке државе, у којој су Јеховини сведоци, углавном због хушкања месних католика били оптужени да су терористи. Он је управо водио састанак када се одједном појавила војна полиција са натакнутим бајонетима. Полицајци су жене и децу послали кући, па су почели да туку мушкарце. Сведок се сећа: „Немам речи да опишем злостављања. Надлежни каплар нам је неувијајући рекао да ће нас претући до смрти. Мени су са дрвеном палицом задали такве ударце да сам касније 90 дана избљувавао крв. Али у том моменту сам углавном био забринут за живот моје браће. Молио сам се Јехови да заштити њихов живот, живот својих оваца.“ И сви су преживели. Каквог ли примера за чување мирноће у ужасној несрећи и бриге за друге! Да, наш љубазни небески Отац услишује молбе својих верних слугу и поклања им свој мир. Један од сметених војника је тада приметио да Бог од сведока „мора бити истинити Бог“.

9. Како читање Библије и размишљање о прочитаном може деловати?

⁹ У данашње тешко време многи хришћани имају проблеме који их тиште и обесхрабрују. Изврсна могућност да се сачува душевни мир је у томе да се чита Библија и о прочитаном размишља. Тако се може испунити са потребном снагом и одлучношћу за даљње напредовање и остати чврст. „Божја реч је жива и делотворна“ (Јеврејима 4:12).

10. Како би сећање на библијске одломке могло бити благослов?

¹⁰ Али шта ако доспемо у незгодну ситуацију а немамо Библију на располагању? На пример, један хришћанин би могао изненада бити ухапшен и стрпан у затвор а да нема Библију код себе. У таквом случају био би прави благослов да он може да се подсети на текстове као Филипљанима 4:6, 7, Приче Соломунове 3:5, 6, 1. Петрова 5:6, 7 и Псалм 23. Зар не би био врло захвалан ако би се могао сетити таквих одломака и о њима размишљати? У грозној атмосфери затвора било би то као да би Јехова с тобом лично разговарао. Божја реч може излечити повређене мисли, ојачати бојажљиво срце и страх заменити са миром (Види Псалам 119:165): Да, то је врло важно да одломке из Писма урежемо у наше мисли, док за то још имамо могућности.

11. Како је један брат из Холандије испољио своју потребу за духовном храном?

¹¹ Артур Винклер из Холандије дубоко је ценио Библију, нарочито за време националооцијалистичке окупације, када су Јеховини сведоци били приморани да своју хришћанску делатност спроводе подземно. Гестапо је редовно спроводио лов на брата Винклера. Када су га најзад ухватили, безуспешно су покушавали да га наговоре на сарадњу. Након тога су га тако дуго тукли док није изгубио свест. А онда су га са избијеним зубима, исчашеном доњом вилицом и од удараца израњављеним телом одвели у тамницу. Али један од чувара је био саосећајан и љубазан. Брат Винклер се молио Јехови за вођство. Осетио је велику потребу за духовном храном па је замолио чувара за помоћ. Касније су се ћелијска врата отворила и неко је убацио једну Библију у ћелију. „Како ли сам само био срећан“ извештава брат Винклер, „да свакодневно читам угодне речи истине! ... приметио сам како сам духовно био ојачан“a

Божански мир ће те сачувати

12. Зашто морамо нарочито да сачувамо наше срце и нашу мисаону снагу?

¹² Јехова обећава да ће мир ,сачувати наше срце и нашу мисаону снагу’ (Филипљанима 4:7). То је јако важно. Срце је седиште мотивација и осећаја. У овим последњим данима наше срце може без даљњега да ослаби ради страха или узнемирености а може нас навести и да погрешимо. Начин живота у целини приметно губи на свом нивоу. Зато морамо бити стално опрезни. Осим потребе за јаким срцем, такође морамо допустити Богу да утиче и да јача нашу „мисаону снагу“ преко своје речи и скупштине.

13. Од какве користи може бити ако сачувамо мисаону снагу?

¹³ Према професору др Херману Менгеу грчка реч ноема (преведена са „мисаона снага“), има смисао као „одлука“ или „план“ (Менге-Гетинг, Лангеншајдс велики грчко-немачки речник). Према томе „мир Божји“ нас може ојачати у нашој хришћанској одлучности или постављању циља, може нас заштитити од сваког нагињања ка колебању и мењања нашег мишљења без јаког разлога. Обесхрабрења или проблеми нас тада неће тако лако збунити. На пример, ако намеравамо да служимо Јехови на посебан начин (можда у пуно временској служби као пионир или у једном подручју где је већа потреба за Божјим слугама), тада ће нам „мир Божји“ бити велика помоћ да упорно тежимо том циљу. (Упореди Лука 1:3; Дела апостолска 15:36; 19:21; Римљанима 15:22-24, 28; 1. Солуњанима 2:1, 18). За даљње јачање твоје мисаоне снаге одвој себи довољно времена за проучавање речи Божје и одржавање хришћанског друштва. На тај начин ћеш твој разум и твоје срце испунити чистим и изграђујућим мислима. Да ли си у стању да уложиш довољно времена за проучавање инспирисаних Божјих „казивања“? Да ли треба да им поклониш више пажње?

14. На који инспирисани савет треба савесно да пазимо, и зашто?

¹⁴ Као што видиш, укључено је срце а и ум или мисаона снага, када се ради о томе да се постигне „мир Божји“ и из тога извуче корист. То долази до изражаја у божанском савету: „Сине мој, слушај ријечи моје, пригни ухо своје бесједи мојој. Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца својега. Јер су живот онима који их налазе и здравље свему тијелу њихову. Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот“ (Приче Соломонове 4:20-23).

15. Што се тиче „мира Божјег“ коју улогу игра Исус?

¹⁵ „Мир Божји“ који настаје услед присног, поверљивог односа са Јеховом, чува наше срце и нашу мисаону снагу „преко Исуса Христа“ (Филипљанима 4:7). Коју улогу код тога игра Исус? Павле објашњава: „Благодат вам и мир од Бога, оца и Господа нашега Исуса Христа. Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега свијета злога, по вољи Бога и оца нашега“ (Галатима 1:3, 4). Да, Исус је љубазно дао свој живот да би ми могли бити откупљени (Матеј 20:28). Дакле, „преко Исуса Христа“ нам је могуће да за Јехову будемо прихватљиви и да се као његове слуге радујемо божанском миру, који нас може сачувати.

20. Шта би требао да учини онај који је починио тежак грех?

²⁰ Ако би неко био крив за озбиљан грех и ако би га прикривао, несумњиво би изгубио Јеховино признање и остао би без „мира Божјег“ који је имао. Такође неће више имати мира у срцу. (Упореди 2. Самуилова 24:10; Матеј 6:22, 23). Из тога можеш спознати да је за једног хришћанина, који је починио тежак грех безусловно потребно да призна свој грех како Јехови тако и љубазним старешинама, који могу потпомоћи његово духовно оздрављење (Исаија 1:18, 19; 32:1, 2; Јаков 5:14, 15). Онај који је изгубио духовну равнотежу на клизавој стази греха а тражи помоћ зреле браће, неће имати узнемирену савест нити ће морати да буде без „мира Божјег“.

21. Какав разлог данас имамо за велику захвалност према Јехови, и на шта треба да будемо одлучни?

²¹ Каква ли је само предност бити данас крштени Јеховин сведок! Све што нас окружује у сотонском свету, пуца и распада се у рушењу. Ускоро ће свет проћи. Многи људи су онесвешћени „од страха и очекивања онога што иде на настањену Земљу“. Али ми можемо подићи наше главе јер знамо да се наше „избављење приближава“ (Лука 21:25-28, НС). Зато учинимо све што је у нашој моћи да верно служимо „Богу, који даје мир“ и да тако покажемо колико смо захвални Јехови за његов „мир..., који превазилази сваку мисао“ (Римљанима 15:33; 1. Коринћанима 15:58).