4. Који савет апостола Павла треба да послушамо ако желимо да охрабримо друге?

⁴ Ако желимо да охрабримо друге, неопходно је да послушамо савет који је апостол Павле дао хришћанима јеврејског порекла. Он им је рекао: „Размишљајмо једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела,

Јевр. 10:24

„РАЗМИШЉАЈМО ЈЕДНИ О ДРУГИМА“

5. Шта значи размишљати о другима и како то можемо чинити?

⁵ Размишљати о другима заправо значи узети у обзир њихове потребе. Да ли можемо заиста увидети које потребе други имају ако их само кратко поздравимо у Дворани Краљевства или разговарамо с њима само о небитним стварима? Наравно да не можемо. Додуше, ми се не ’мешамо у туђе ствари‘ већ се ’бавимо својим послом‘ (1. Сол. 4:11; 1. Тим. 5:13). Па ипак, ако желимо да храбримо своју браћу, неопходно је да их добро упознамо, то јест да знамо њихове животне околности, особине, њихову духовност, као и њихове врлине и мане. Неопходно је да браћа у нама виде пријатеље и да буду сигурни да их волимо. Зато треба да будемо уз њих и то не само када су обесхрабрени због неких проблема већ и у другим приликама (Римљ. 12:13).

6. Шта ће помоћи старешинама да буду добри пастири?

⁶ Божја Реч подстиче скупштинске старешине да драговољно и горљиво ’пасу Божје стадо које им је поверено‘ (1. Петр. 5:1-3). Да ли они могу да буду добри пастири ако не познају стадо које им је поверено? (Прочитати Пословице 27:23.) Када су старешине спремне да поклоне пажњу својој браћи и сестрама и када радо с њима проводе време, тада ће њиховим суверницима вероватно бити лакше да им се обрате за помоћ и да им изнесу своја осећања и бриге. Тако ће старешине знати како да им помогну.

7. Да ли треба да узимамо к срцу ’непромишљене речи‘ обесхрабрене особе?

⁷ Апостол Павле је хришћанима у Солуну написао следеће: „Помажите слабима.“ (Прочитати 1. Солуњанима 5:14.) За потиштене и обесхрабрене особе у извесном смислу се може рећи да су слабе. У Пословицама 24:10 пише: „Ако се обесхрабриш у дан невоље, ослабиће снага твоја.“ Када су веома обесхрабрени, људи могу рећи нешто непромишљено (Јов 6:2, 3). Добро је да имамо на уму да оно што кажу није увек оно што стварно мисле. Рахела, чија мајка болује од тешке депресије, зна то из личног искуства. Она каже: „Често се дешава да мама каже нешто што ме стварно повреди. Зато се трудим да не изгубим из вида да је она у суштини брижна, добра и великодушна особа. Увидела сам да депресивне особе кажу много тога што уопште не мисле. Најгоре што можете учинити јесте да вратите истом мером.“ У Пословицама 19:11 пише: „Разумевање човека задржава од гнева, и част му је да пређе преко преступа.“

8. Коме посебно треба да покажемо љубав и зашто?

⁸ Како можемо охрабрити некога ко још увек осећа стид и потиштеност због тога што је починио неки грех иако је након тога урадио све што може да исправи ту грешку? Када се један преступник из Коринта покајао, апостол Павле је хришћанима у том граду написао следеће: „Спремно [му] опростите и утешите га, да га не би сломила превелика жалост. Зато вас молим, покажите му да га волите“ (2. Кор. 2:7, 8). Потиштена особа једноставно не може знати да је волимо и да нам је стало до ње ако јој то не покажемо речима и делима.

’ПОДСТИЧИМО СЕ НА ЉУБАВ И ДОБРА ДЕЛА‘

9. Шта значи подстицати друге на љубав и добра дела?

⁹ Апостол Павле је написао: „Размишљајмо једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела.“ Треба да подстичемо сухришћане да показују љубав и чине добра дела. Рецимо, када ватра почне да се гаси, неопходно је да је распламсамо (2. Тим. 1:6). Слично томе, можемо учинити нешто да подстакнемо браћу и сестре да показују љубав према Богу и ближњима. На пример, веома је важно да их похвалимо када нешто добро учине.

10, 11. (а) Коме је све потребна похвала? (б) Наведи пример који показује како похвала може помоћи некоме ко је направио неки погрешан корак.

¹⁰ Свима нама је потребна похвала, без обзира на то да ли смо тренутно обесхрабрени или не. Један старешина је рекао: „Мој отац ме никада није похвалио за оно што сам добро урадио и зато никада нисам имао довољно самопоуздања [...] Иако сада имам 50 година, још увек ми значи када ме пријатељи похвале за оно што радим као старешина [...] Из личног искуства сам научио колико је важно храбрити друге и истински се трудим да то радим.“ Искрена похвала прија свима, укључујући и пионире, старију браћу и сестре, као и оне који се боре са обесхрабрењем (Римљ. 12:10).

¹¹ Од старешина се очекује да исправе онога ко је погрешио. Добро је да тада с љубављу пруже савет преступнику и да га похвале за нешто што је на месту, јер га то може подстаћи да се поправи (Гал. 6:1). То је очигледно из онога што је доживела сестра по имену Миријам. Она је рекла: „Било ми је страшно тешко када су неки моји пријатељи напустили истину и када је у исто време мој отац доживео излив крви у мозак. Постала сам веома потиштена. Почела сам да се забављам с једним младићем који није служио Богу мислећи да ћу тако решити своје проблеме.“ Међутим, због тога је осећала да није достојна Јеховине љубави и размишљала је о томе да напусти истину. Али била је дирнута када ју је један старешина подсетио на то како је раније верно служила Богу. Прихватила је помоћ старешина, који су је уверили у то да је Јехова воли. То је поново распламсало њену љубав према истини тако да је раскинула с момком и наставила да служи Јехови.

12. Зашто није добро мотивисати друге путем упоређивања, критиковања и стварања осећаја кривице?

¹² Па ипак, треба да пазимо како ћемо подстаћи браћу да још ревније служе Богу. Не бисмо смели да их упоређујемо с другима, да их критикујемо што се не држе неких наших правила нити да код њих стварамо осећај кривице што не раде више. То би их могло подстаћи да се мало више потруде, али ти резултати би били кратког даха. Много је боље да их похвалимо и покажемо да верујемо у то да они искрено воле Бога. (Прочитати Филипљанима 2:1-4.)