13. За шта је још Исус укорио хришћане у Пергаму и зашто је тој скупштини био потребан тај укор?

¹³ Исус свој укор упућен хришћанима у Пергаму наставља следећим речима: „Тако имаш и оне који се на исти начин држе учења Николине секте“ (Откривење 2:15). Нешто раније, Исус је похвалио Ефешане за то што су мрзели дела те секте. Међутим, хришћанима у Пергаму требало је дати савет да чувају скупштину од секташтва. Морали су заступати хришћанска мерила с више одлучности да би се сачувало јединство за које се Исус молио (Јован 17:20-23). Требало је ’подстаћи чланове скупштине служећи се здравим учењем, али и укорити оне који том учењу противрече‘ (Титу 1:9).

14. (а) С ким се још од самог почетка хришћанска скупштина морала борити и како је апостол Павле описао те људе? (б) Које Исусове речи треба озбиљно да схвате сви они који нагињу да следе неку групу издвојену од скупштине?

¹⁴ Још од самог почетка, хришћанска скупштина се морала борити с охолим отпадницима који су слатким и ласкавим речима ’стварали поделе и наводили друге да се спотичу у вери, насупрот учењу‘ које је Јехова посредовао преко својих заступника (Римљанима 16:17, 18). Апостол Павле је упозоравао на ту опасност у скоро свим својим посланицама.a И данас, након што је Исус обновио чисту и уједињену хришћанску скупштину, опасност од секташтва и даље постоји.

15. Како настаје секта?

¹⁵ Како настаје секта? Можда неки самозвани учитељ почне да сеје сумње доводећи у питање неко библијско учење (на пример да живимо у последњим данима), и затим се постепено једна група одваја од скупштине и почиње да га следи (2. Тимотеју 3:1; 2. Петрова 3:3, 4). Или можда неко почне да критикује начин на који се обавља Јеховино дело и можда подстиче друге на себичан дух, тврдећи да поруку о Краљевству није потребно објављивати од куће до куће и да то Библија не тражи од нас. Када би опонашали пример Исуса и његових апостола, они би ишли у службу проповедања и она би им помогла да буду понизни. Међутим, њима више одговара да се отцепе од скупштине и престану да се напрежу, тако да на крају можда само још повремено читају Библију као засебна група (Матеј 10:7, 11-13; Дела апостолска 5:42; 20:20, 21). Они долазе до властитих замисли о обележавању Христове смрти, о библијској заповести да се уздржавамо од крви, о прослави празника и пушењу. Осим тога, умањују важност Јеховиног имена и веома брзо се поново врате у Вавилон Велики где је све дозвољено. Што је још горе, Сатана неке од њих наведе да ’почну тући друге робове‘, своју некадашњу браћу (Матеј 24:49; Дела апостолска 15:29; Откривење 17:5).