Шта се догађа с душом приликом смрти?
„Доктрина да је људска душа бесмртна и да наставља да живи после човекове смрти и распадања његовог тела, један је од темеља хришћанске филозофије и теологије“ — „NEW CATHOLIC ENCYCLOPEDIA.“
1. Шта New Catholic Encyclopedia признаје с обзиром на душу која надживљава смрт?
ГОРЕ цитирано реферално дело, међутим, признаје да се „представа да душа живи и после смрти не може тако лако разазнати у Библији“. Шта онда Библија стварно научава о томе шта се догађа с душом приликом смрти?
Мртви су несвесни
2, 3. Какво је стање мртвих, и шта библијски стихови откривају у вези с тим?
2 Стање мртвих је јасно објашњено у Проповеднику 9:5, 10, где читамо: „Мртви ништа не знају... нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти.“ Према томе, смрт је стање непостојања. Псалмиста је написао да кад особа умре, она се ’враћа у прах, и тад пропадају све њене мисли‘ (Псалам 146:4).
3 Дакле, мртви су несвесни, неактивни. Кад је изрицао осуду над Адамом, Бог је рекао: „Ти [си] прах и у прах ћеш се вратити.“ Пре него што га је Бог обликовао од земаљског праха и дао му живот, Адам није постојао. Кад је умро, Адам се вратио у то стање. Његова казна је била смрт — а не прелазак у неко друго подручје.
Душа може умрети
4, 5. Наведи библијске примере који показују да душа може умрети.
4 Кад је Адам умро, шта се догодило с његовом душом? Сети се да реч „душа“ у Библији често једноставно указује на особу. Зато кад кажемо да је Адам умро, то значи да је душа по имену Адам умрла. То може звучати необично особи која верује у бесмртност душе. Међутим, Библија каже: „Душа која згреши она ће умрети“ (Језекиљ 18:4). Левитска 21:1 (NW) говори о ’покојној души‘ [’мртвацу‘, Бакотић]. А Назирејима је било речено да не прилазе „ниједној мртвој души“ [„мртвом телу“, Lamsa] (Бројеви 6:6, NW).
5 Слично указивање на душу налази се и у 1. Краљевима 19:4. Веома ојађени Илија молио је: „Господе, прими душу моју.“ Слично томе, Јона „зажеле смрт [„да му душа умре“, NW] говорећи: Боље ми је умрети него живети“ (Јона 4:8). А Исус је употребио фразу ’погубити душу‘, која је у Бакотићу преведена ’погубити човека‘ (Марко 3:4). Тако смрт душе једноставно значи смрт особе.
’Растављање‘ и ’повратак‘
6. Шта Библија мисли кад каже да се Рахиља ’растављала‘ са својом душом?
6 Али шта је с Рахиљином трагичном смрћу, која је наступила кад је рађала свог другог сина? У Постању 35:18 читамо: „И како се она растављаше с душом, јер бејаше на умору, она му даде име Вононија, али му отац даде име Венијамин.“ Да ли овај одломак показује да је Рахиља имала неко унутрашње биће које је отишло приликом њене смрти? Ни случајно. Сети се, реч „душа“ такође може да се односи на живот који нека особа има. Зато је у овом случају Рахиљина „душа“ једноставно значила њен „живот“. Зато друге Библије фразу „растављаше с душом“ преводе „њен живот је нестајао“ (Knox), „испуштала дах“ (Jerusalem Bible) и „живот је одлазио од ње“ (Bible in Basic English). Не постоји индикација да је неки мистериозни Рахиљин део надживео њену смрт.
7. На који начин се душа удовичиног ускрснулог сина ’вратила у њега‘?
7 Слично је и с ускрсењем сина једне удовице, о којем пише у 17. поглављу 1. Краљевима. У 22. стиху, читамо да док се Илија молио над дечаком, „Господ услиши глас Илијин и душа се детиња поврати у дете и оно се поврати животу“. И овде реч „душа“ значи „живот“. Тако у New American Standard Bible стоји: „Детету се вратио живот и он је оживео.“ Да, дечаку се вратио живот, а не некакав нејасан облик. То је у складу с оним што је Илија рекао дечаковој мајци: „Види, твој је син [цела особа] жив“ (1. Краљевима 17:23).
Дилема око „прелазног стања“
8. Шта многи који исповедају хришћанство верују да ће се догодити током ускрсења?
8 Многи који исповедају хришћанство верују да ће у будућности бити ускрсење и да ће у то време тела бити сједињена с бесмртним душама. Тада ће ускрснули бити предани својој судбини — или награди за оне који су водили честит живот или казни за зле.
9. Шта се мисли изразом „прелазно стање“, и шта неки кажу да се догађа с душом у тој фази?
9 Овај концепт звучи једноставно. Али они који се држе веровања у бесмртност душе тешко могу да објасне шта се догађа с душом од тренутка смрти па до времена ускрсења. Заиста, то „прелазно стање“, како се често назива, већ вековима узрок теоретисања. Неки кажу да душа током овог периода иде у чистилиште, где може да се прочисти од греха који су опростиви како би била подесна за небо.a
10. Зашто је небиблијски веровати да се душе задржавају у чистилишту после смрти, и како то потврђује Лазарево искуство?
10 Међутим, као што смо видели, душа је једноставно особа. Кад особа умре, умре и душа. Дакле, после смрти не постоји свестан живот. Заиста, кад је Лазар умро, Исус Христ није рекао да је он био у чистилишту, лимбу, нити у било ком другом „прелазном стању“. Уместо тога, Исус је једноставно рекао: ’Лазар спава‘ (Јован 11:11). Јасно је да је Исус, који је знао истину о томе шта се догађа с душом приликом смрти, веровао да је Лазар био без свести, без живота.
Шта је дух?
11. Зашто реч „дух“ не може да се односи на неки бестелесни део особе који надживљава смрт?
11 Библија каже да кад неко умре, ’из њега излази дух, он се враћа у прах‘ (Псалам 146:4). Да ли то значи да неки бестелесни дух дословно одлази и живи након смрти те особе? То не може да буде, јер псалмиста затим каже: ’Тад пропадају све помисли његове‘ [„престаје свако његово размишљање“, NEB]. Шта је онда дух, и како он „излази“ из особе приликом њене смрти?
12. Шта укључују хебрејске и грчке речи преведене у Библији „дух“?
12 У Библији речи преведене „дух“ (хебрејски, руах; грчки, пнеума) у основи значе „дах“. Тако, уместо ’дух излази из њега‘, превод од Р. А. Кнокса користи фразу „дах напушта његово тело“ (Псалам 145:4, Knox). Али реч „дух“ укључује и много више од процеса дисања. На пример, описујући уништење живота људи и животиња у време глобалног Потопа, Постање 7:22 каже: „Све што имаше даха живота [то јест дух; хебрејски, руах] у ноздрвама, све што беше на суху, све помре.“ Тако „дух“ може да се односи на животну снагу која је активна у свим живим створењима, како у људима тако и у животињама, и која се подржава дисањем.
13. На који начин се дух може упоредити с електричном струјом?
13 Да то прикажемо. Електрична струја покреће неки апарат. Ако нема струје, тај апарат престаје да функционише. Струја не добија неки свој живот. Слично томе, кад особа умре, њен дух престаје да оживљава телесне ћелије. Он не напушта тело прелазећи у неко друго подручје (Псалам 104:29).
14, 15. Како се дух приликом смрти враћа Богу?
14 Зашто онда Проповедник 12:9 каже да кад неко умре, „дух се врати Богу који га је дао“? Да ли то значи да дух дословно путује кроз свемир у Божју присутност? Ту се не мисли ништа томе слично. Сети се, дух је животна сила. Кад та животна сила једном нестане, само Бог може да је обнови. Зато се ’дух враћа Богу‘ у том смислу да свака нада те особе у будући живот сада у потпуности почива на Богу.
15 Само Бог може да обнови тај дух, то јест животну силу, чинећи да се особа врати у живот (Псалам 104:30). Али, да ли Бог то и намерава?
[Фуснота]
a Према делу New Catholic Encyclopedia, „[црквени] Оци уопште јасни су што се тиче потврђивања постојања чистилишта“. Ипак, ово реферално дело такође признаје да је „католичка доктрина о чистилишту заснована на традицији, а не на Светом писму“.
[Оквир на 23. страни]
Успомене на претходни живот
АКО ништа не надживљава смрт тела, шта је онда с успоменама на претходни живот које неки наводно имају?
Хиндуистички изучавалац Никилананда каже да се ’искуства након смрти не могу разумски доказати‘. У предавању „Модели веровања у вечност у религијама“, теолог Ханс Кинг истиче: „Ниједан од извештаја — који углавном долазе од деце или из земаља где постоји веровање у реинкарнацију — о сећању на претходни живот не може се потврдити.“ Он додаје: „Већина [истраживача који озбиљно и научно раде на том пољу] признаје да искуства која су они пронашли не пружају темељ за један стварно уверљив доказ о понављању земаљског живота.“
Шта ако осећаш да имаш личне успомене на неки претходни живот? Таква осећања могу бити због разних фактора. Већина информација које примамо похрањује се у неком скривеном углу наше подсвести зато што те информације не користимо директно или одмах. Кад заборављене успомене изроне на површину, неки људи их тумаче као доказ ранијег живота. Међутим, чињеница је да немамо проверена искуства о неком животу осим живота који сада имамо. Већина људи који живе у свету уопште се не сећа да су пре живели; нити мисле да су можда имали претходне животе.