Смртоносна глад у време обиља
„Слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати“ (ИСАИЈА 65:13)
1, 2. а) Са којим проблемом се народи узалуд боре? б) На коју реалистичну наду указује Библија?
САБЛАСТ лебди над целим светом. У уводном чланку Бостон Глоуб даје се коментар о кризи: „Свет у коме скоро милијарда људи стоји пред смрћу од глади, мора пронаћи пут, да помогне најсиромашнијем народу, тако да такође бар приближно црпе из пуног као богати народи.“ Ипак, чак такозвани технички напредни народи нису сасвим слободни од оскудице животних намирница.Осим тога још увек немају програм који гарантује да ће сви њихови грађани бити нахрањени. Забринути хуманисти расправљају о растућем проблему. Постоји ли решење?
2 У горе наведеном уводном чланку признато је: „Оно што највише разочарава код проблема недовољне исхране. . . јест очигледна чињеница да свет има довољан потенцијал да може сваког исхранити.“ Ипак невоља од глади и смрти од глади се проширује. Зашто је то тако? Наш љубазни створитељ богато се побринуо за милијарде становника на Земљи. Тако је створио домовину човеку, Земљу да може произвести за свакога више него доста прехрамбених артикала (Псалам 72:16—19; 104:15, 16, 24). Чак у нашем тешком времену можемо бити уверени у то да ће наш велики Прехранитељ са довољно хране снабдети оне који гледају горе ка правом Узрочнику. Он нам говори преко онога кога је поставио за управника животних намирница: „Наставите најпре да тражите Царство и његову (Божју) Праведност, а све друго (за живот потребно) додаће вам се“ (Матеј 6:33, НС; и 1. Јованова 4:14).
Смртоносна глад
3. Која је глад од највећег значаја и како је предсказана?
3 Од највећег значаја је жалосна духовна глад која данас влада на Земљи. Она стоји у директном односу са немиром у свету. Човечанство се колеба тамо—амо, очајно у потрази за излазом. Свемогући Бог је допустио свом пророку пре стотине година да о овој ситуацији напише следеће: „Гле, иду дани, говори Господ Јехова, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жећ воде, него слушања речи Господњих. И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи ријеч Господњу, и неће је наћи“ (Амос 8:11, 12).
4, 5. а) Зашто многи не налазе Бога иако га траже? б) Како је Исус имао супротно мишљење од религиозних вођа његових дана? (Матеј 15:1—14).
4 Постоји ли ипак некакав излаз из ћорсокака? Апостол Павле потврдно одговара на ово питање тиме што нас храбри речима: „Бог који је створио свет. . . поставио је одређена времена и границе њиховог настојања, да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, пошто он није тако далеко ни од једног од нас“ (Дела апостолска 17:24—27, др Чарнић).
5 Ако Бог „није далеко ни од једног од нас“ зашто га тада многи траже и не налазе? Јер га траже на прогрешном месту. Колико њих који се сами означавају као хришћани, узима за савет основни уџбеник хришћанства, наиме Свето писмо? Колико такозваних „пастира“ употребљава Божју Реч да би „овце“ учили? (Упореди Језекиљ 34:10). Исус је рекао поносним религиозним вођама његових дана да нису знали „ни писма ни силе Божје“ (Матеј 22:29; Јован 5:44). Исус је напротив знао писма и њима је учио људе са којима је осећао сажаљење, „јер бијаху сметени и расијани као овце без пастира“ (Матеј 9:36).
Како је време обиља?
6. Шта обећава Јехова својим слугама у односу на духовно обиље?
6 Јехова пружа обезбеђење свима онима који озбиљно настоје да га упознају. Преко свог пророка Исаије он допушта да се кривим религиозним пастирима упути следеће: „Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидети“ (Исаија 65:13, 14). Али како Бог брине за своје сопствене слуге у изобиљу? Шта морамо чинити упркос данашње духовне глади да би суделовали у припреми за очување живота?
7. Која је драма на љубазан начин за нас записана?
7 Пошто преживљење зависи потпуно од тога да упознамо Јеховине захтеве и уверљиво по томе поступамо, обратимо се радосно Божјој Речи у настојању да упознамо његову вољу и да разумемо како са нама поступа (Јован 17:3). Из тог разлога желимо осмотрити библијску драму која је паралела данашњим догађајима. У главној улози ове драме је патријарх Јосиф. Као што је Јехова у мудром предвиђању направио припреме преко Јосифа за свој народ, тако он љубазно води и оне који га данас траже (Упореди Римљанима 15:4; 1. Коринћанима 10:11, НС, фуснота (*); Галатима 4:24).
Јосиф, чувар живота
8, 9. а) Које паралеле налазимо у касније време са Јосифом као и са Јаковом и Фараоном? б) Како можемо и сами суделовати у испуњењу?
8 Јосиф, Јаковљев син је играо изванредну улогу чувара живота. Да ли је то представљало нешто за касније време? Па помислимо како је Јосиф под неправедним понашањем од стране његове браће издржао, како је у туђој држави савладао искушења и пробе проверавања, како је показао неуздрману веру, своју беспрекорност сачувао и узвишен на место мудрог управника у време катастрофалне глади одакле је вршио своје службене дужности (1. Мојсијева 39:1—3, 7—9; 41:38—41). Не спознајемо ли паралелу са Исусовим животом?
9 Исус је морао прво кроз многе неприлике да постане хлеб живота усред света који гори од жеђи да „слуша речи Јеховине“ (Амос 8:11; Јеврејима 5:8, 9; Јован 6:35). Како Јаков тако и Фараон подсећају нас што се тиче њиховог односа према Јосифу на Јехову и на то што је Јехова преко свог сина учинио (Јован 3:17, 34; 20:17; Римљанима 8:15, 16; Лука 4:18). У овој драми која се у стварности одиграла, учествовали су и други и ми ћемо са интересовањем испитати њихове улоге. То ће нас несумњиво подсетити на нашу сопствену зависност о већем Јосифу, Исусу Христу. Како смо захвални за то да ће нас спасти од смртоносне глади у току погоршања „задњих дана“ (2. Тимотеју 3:1, 13).
Драма почиње
10. а) Како је Јосиф припремљен на велику улогу коју је требао играти? б) Које је особине показао још у младим годинама?
10 У Јосифовим данима није нико могао унапред да зна како се је Јехова побринуо за свој народ. Али када је Јосиф позван, да изврши своју важну улогу, Јехова га је већ поучио и усавршио, што се тиче његовог оспособљавања. О прошлим годинама његовог живота стоји у извештају: „Јосиф кад бјеше момак од седамнаест година, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његова; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу својему“ (1. Мојсијева 37:2). Он је доказао лојалност према интересима свог оца исто као што се Исус у неуздрманој лојалности бринуо за стадо његовог Оца усред једне „неверне и наопаке генерације“ (Матеј 17:17, 22, 23).
11. а) Зашто су Јосифова полубраћа почела да га мрзе? б) У којој сличној ситуацији се налазио Исус?
11 Јосифов отац, Израиљ је тада Јосифа више волео него сву његову браћу и повластио га је тиме што му је направио дугачку шарену хаљину. Из тог разлога његова браћа су почела „мрзити на њ тако да му не могаху лијепе ријечи проговорити“. Нашли су још више разлога да га мрзе када је снио два сна, које су протумачили у томе да ће он владати над њима. Исто тако су јудејске вође почеле да мрзе Исуса и то ради његове лојалности, његове убедљиве уметности поучавања и опште познатог благослова са Јеховине стране (1. Мојсијева 37:3—11; Јован 7:46; 8:40).
12. а) Зашто је Јаков био забринут за добро својих синова? б) Какву паралелу налазимо између Јосифовог и Исусовог начина поступања?
12 Једном су Јосифова браћа чувала овце у близини Сихема. Јосифов отац је с правом био забринут, јер је то био предео где је Сихем осрамотио Дину, на шта су Симеун и Левије заједно са својом браћом поубијали људе оног града. Јаков је замолио Јосифа да оде до тамо и види да ли су добро, да би му могао поднети извештај. Упркос непријатељства његове браће према њему, Јосиф је одмах кренуо на пут к њима. Исус је такође радосно прихватио Јеховину доделу овде на Земљи, иако је то за њега значило много патње, за време усавршавања као главног посредника спасења. Како је само изврсна предслика за све нас постао Исус кроз своју устрајност! (1. Мојсијева 34:25—27; 37:12—17; Јеврејима 2:10; 12:1, 2).
13. а) Како су Јосифова полубраћа дала одушка свом бесу? б) Са чиме се може упоредити Јаковљева бол?
13 Јосиф је од његове десет полубраће још издалека био угледан. Одмах су се разбеснели на њега и планирали како да га се реше. Прво су хтели да га убију. Али Рувим, покренут својом одговорношћу прворођенца, успео је да Јосиф буде бачен у једну исушену јаму за воду, јер је имао у мислима да се касније врати и да га ослободи. У међувремену је Јуда ипак наговорио своју браћу да га продају као роба каравану Исмаиљаца који се приближавао. После тога браћа су узела Јосифову дугачку хаљину, умочили је у крв једног јарца и послали је свом оцу. Кад ју је Јаков прегледао повикао је: „То је дугачка хаљина мога сина! Мора да га је прождерала злоћудна дивља звер! Јосиф је сигурно растргнут!“ Овакву жалост мора да је и Јехова осећао када је Исус код испуњења његовог налога на Земљи морао трпети (1. Мојсијева 37:18—35; 1. Јованова 4:9, 10).
Јосиф у Египту
14. Како нам данас може користити ова драма из старог доба?
14 Не смемо закључити да се драматични догађаји у вези са Јосифом испуњавају у тачном хронолошком редоследу. Напротив, видимо низ примера који нам данас служе за поуку и побуду. Апостол Павле је одговарајуће рекао: „Све што је унапред написано, написано је нама за поуку, да истрајношћу и утехом из Писма имамо наду. А сада нека вам Бог, који даје издржљивост и утеху, да̂ да имате међусобно исти душевни став који је Исус Христ имао, да једнодушно једним устима славите Бога и Оца нашег Господа Исуса Христа“ (Римљанима 15:4—6, НС).
15. Зашто је Јосифу у Петефријевом дому било добро?
15 Јосиф је одведен у Египат и тамо продат једном Египћанину по имену Петефрије, заповеднику Фараонове страже. Показало се да је Јехова био са Јосифом, који се као и пре држао високих темељних начела, које му је улио његов отац, иако је био јако удаљен од куће свога оца. Јосиф није напустио обожавање Јехове. Петефрије, његов господар је ценио Јосифове изванредне особине, стога га је поставио над целим својим домаћинством. Ради Јосифа Јехова је благословио Петефријев дом (1. Мојсијева 37:36; 39:1—6).
16, 17. а) Како се Јосиф сусрео са даљњим испитом беспрекорности? б) Шта се може спознати из Јосифовог искуства у затвору у односу на управљање догађаја?
16 Касније је Петефријева жена покушала да заведе Јосифа. Али он је постојано одбио. Једног дана је ухватила његову хаљину а он је побегао и оставио ју је у њеној руци. Окривила га је код Петефрија да јој се приближио са неморалном намером и Петефрије је Јосифа бацио у затвор. Тамо су га неко време ставили у гвоздене окове. Ипак, и поред одвратности његовог хапшења, Јосиф је и даље доказивао да је био човек беспрекорности. Зато га је тамничар поставио над свим затвореницима (1. Мојсијева 39:7—23; Псалам 105:17, 18).
17 Неко време после тога Фараон се разљутио на старешину над пехарницима и на старешину над пекарима, па их је ставио у затвор. Јосифу је наређено да им служи. Опет је Јехова управљао током догађаја. Оба дворанина су снила снове који су их узнемирили. Након што је Јосиф нагласио да су тумачења ствар Божја рекао им је шта су снови значили. Тачно као што је Јосиф рекао, пехарника су три дана касније, на Фараонов рођендан, поново поставили у његову службу, а старешину над пекарима су обесили (1. Мојсијева 40:1—22).
18. а) Како је дошло до тога да су се сетили Јосифа? б) У чему су се састојали Фараонови снови?
18 Иако је Јосиф молио пехарника да се код Фараона заузме за њега, прошле су две године док се он сетио Јосифа. И то само зато што је Фараон у једној ноћи двапут снио узнемиравајуће снове. Када ниједан од Краљевих чаробњака није могао да открије њихово значење, пехарник је испричао Фараону да Јосиф зна да тумачи снове. Зато је Фараон довео Јосифа, који је у понизности указао на узрочника истинитих тумачења рекавши: ,,Бог ће јавити добро Фараону.„ На то је владар Египта описао снове као што следи:
„У свом сну стојим на обали Нила. И гле! Из Нила изиђе седам дебелих и лијепих крава. Пасле су по шашу. Послије њих изађе других седам крава. Биле су мршаве врло ружне и коштуњаве. Још никад не видјех онако ружних крава у свој земљи египатској! И седам мршавих и ружних крава прождру првих седам дебелих крава. Па иако су их прогутале, није се видело да им је што у трбуху: биле су ружне као и прије. . . Затим сам у сну видео како на једној стабљици узрасте седам пуних и лијепих класова. Али послије њих узрасте седам класова згрчених, штурих, источњаком опаљених. И штури класови прождру седам једрих класова. Казао сам ово и врачарима, али нема никога да ми разјасни„ (1. Мојсијева 40:23 до 41:24, СТ).
19. а) Како је Јосиф показао понизност? б) Која је вест била пренешена кроз тумачење снова?
19 Како чудни снови! Ко би их могао добро објаснити? Јосиф, али он то није учинио на своју сопствену част. Рекао је: „Фараонов сан је само један. . . Бог јавља фараону што кани учинити.„ Тада је Јосифу открио снажну пророчанску вест тих снова:
„Долази, ево, седам година великог обиља свој земљи египатској. А послије њих настат ће седам гладних година, када ће се заборавити све обиље у земљи египатској. Како глад буде харала земљом. .. .А што се фараонов сан поновио, значи да се Бог на то заиста одлучио и да ће то ускоро провести“ (1. Мојсијева 41:25—32).
20, 21. а) Како је Фараон реаговао на најављивање? б) Како су Јосиф и Исус били слични у овом погледу?
20 Шта је Фараон могао да предузме против ове претеће глади? Јосиф је препоручио да би Фараон требао да направи припреме, тиме да постави једног разборитог и мудрог човека над земљом, који ће вишак жетве родних година сместити у стоваришта. За то време Фараон је спознао Јосифове изванредне особине. Узео је свој печатни прстен са своје руке и ставио га на Јосифову руку, чиме га је поставио над целом египатском земљом (1. Мојсијева 41:33—46).
21 Јосиф је имао 30 година када је изашао пред Фараона, исто толико година је имао и Исус Христ када је био крштен и почео са својом службом. Следећи чланак ће показати како је Јосиф од Јехове употребљен да предочи Јеховиног „главног Посредника и Спаситеља“ у време духовне глади и то у погледу на наше данашње време (Дела апостолска 3:15; 5:31).
Како одговараш?
◻ Како глад данас влада у двоструком погледу?
◻ Које је изванредне особине показао Јосиф док је био код своје полубраће?
◻ Шта можемо научити из Јосифовог раног искуства у Египту?
◻ Какву сигурност имамо ради Јеховиног старања за Јосифа и глађу угрожене људе;
[Истакнути текст на 9. страни]
Новинар Санди Стара (Торонто, 30. март 1986.) рекао је о великим црквама: „Оне бедно отказују кад се ради о томе да брину за велику духовну глад данашњих људи, жена и младог света“