Па ипак, Исус није препоручивао развод од неверних партнера. Недужни брачни друг треба да одмери последице које су укључене у то и да одреди да ли он или она жели развод. Жене које размишљају о разводу на том библијском темељу такође могу узети у обзир Божју изјаву кад је он изрицао пресуду над првом женом за њен грех. Поред смртне казне, Бог је посебно рекао Еви: „Жеље [„жудња“, Стварност] ће те твоје вући к мужу своме, али ће он над тобом власт имати“ (Постање 3:16). Commentary on the Old Testament, од К. Ф. Кајла (C. F. Keil) и Ф. Делича (F. Delitzsch), описује ту ’жудњу‘ као „жељу која се граничи с болешћу“. Мора се признати да та жудња није тако јака код сваке жене, али кад недужна жена размишља о разводу, била би мудра ако би узела у обзир емоционалне потребе које су жене наследиле од Еве. Међутим, пошто ванбрачни секс од стране кривог брачног друга може довести до тога да недужни брачни партнер буде заражен сексуално преносивим болестима, укључујући сиду, неки су одлучили да прибегну разводу како га је објаснио Исус.

Јеховино изрицање пресуде над Адамом и Евом предвидело је још један фактор у невољама које ће се развити. С обзиром на њен однос са својим мужем, Јехова је рекао Еви: „Он [ће] над тобом власт имати.“ Данас многи мужеви, попут Исаоа споменутог у првом чланку, доминирају својим женама на окрутан начин без поштовања према осећањима својих жена. Ипак, многе жене и даље имају жудњу за пажњом својих мужева. Кад се та жудња не задовољи, жене могу захтевати такву пажњу и поступати себично. Пошто многи мужеви доминирају и многе жене жуде, преовладава себичност, а мир нестаје. У једном извештају објављеном под насловом „Како анализирати данашње разводе“, Шунсуке Серизава (Shunsuke Serizawa) је рекао: „Ако занемаримо темељни проблем укључен у то питање, наиме да су људи склони да предност дају властитим интересима, изненада би постало немогуће да се анализирају данашњи разводи.“