Љубазност — особина која се изражава речима и делима

КОЛИКУ само утеху и охрабрење може пружити само једно добро дело или љубазан гест! Када нам неко покаже да му је стало до нас, ми смо му врло захвални. Сви волимо кад су други љубазни према нама. Како онда и сами можемо развити ту дивну особину?

Љубазна особа показује искрено занимање за добробит других, и то се види по њеним охрабрујућим речима и практичним делима. Дакле, љубазност се не своди само на лепе манире и учтивост, нешто што се види споља. Иза праве љубазности стоје искрена љубав и саосећање. Штавише, она је један од плодова Божјег светог духа, које сви хришћани треба да развијају (Гал. 5:22, 23). Будући да је љубазност толико важна особина, размотримо како је показују Јехова и његов Син и како се ми можемо угледати на њих.

ЈЕХОВА ЈЕ ЉУБАЗАН ПРЕМА СВИМА

Јехова је љубазан и обзиран према свима, па тако и према „незахвалнима и злима“ (Лука 6:35). На пример, он „даје да његово сунце излази и злима и добрима и да киша пада и праведнима и неправеднима“ (Мат. 5:45). Дакле, чак и они који га не сматрају својим Створитељем уживају у његовим великодушним даровима од којих им зависи живот.

Јехова је на посебан начин био љубазан и обзиран према Адаму и Еви. Убрзо након што су згрешили они су „сплели смоквино лишће и направили себи покривала за бедра“. Али Јехова је знао да ће им требати одговарајућа одећа за живот ван Едена, где је земља била проклета и рађала „трње и коров“. Зато се љубазно побринуо за њихове потребе и начинио им „хаљине од коже“ (Пост. 3:7, 17, 18, 21).

Иако је Јехова добар и према „злима и добрима“, он је такав нарочито према својим верним слугама. На пример, у време пророка Захарије један анђео се веома узнемирио када је видео да је обустављена градња јерусалимског храма. Јехова је саслушао анђела и одговорио му „пријатним речима, утешним речима“ (Зах. 1:12, 13). Слично је поступио и с пророком Илијом. Тај пророк је у једном тренутку био толико потиштен да је замолио Јехову да му оконча живот. Јехова је видео како се Илија осећа, па му је послао анђела да га ојача. Исто тако, уверио га је у то да није сам. Када је Илија чуо те утешне речи и добио потребну помоћ, скупио је снагу да настави да извршава свој задатак (1. Краљ. 19:1-18). Међутим, који Божји слуга је најверније одражавао љубазност какву показује Јехова?

ИСУС — УЗОР У ПОКАЗИВАЊУ ЉУБАЗНОСТИ

Док је Исус извршавао своју службу на земљи, људи су га знали као љубазног и обзирног човека. Никада није био груб или арогантан. Саосећајно је рекао: „Дођите к мени сви који сте изморени и оптерећени и ја ћу вас окрепити“ (Мат. 11:28-30). Дирнути његовом љубазношћу и добротом, људи су га следили где год да је ишао. Он се „сажалио на њих“, па их је хранио, лечио je болесне и немоћне и поучавао народ о свом Оцу (Мар. 6:34; Мат. 14:14; 15:32-38).

Колико је био љубазан види се и по обзирности и разумевању које је показивао у опхођењу према другима. Радо је примао све који су искрено тражили његову помоћ чак и када је био уморан или му је требао одмор (Лука 9:10, 11). На пример, једном приликом му је пришла жена која је 12 година боловала од крварења и дотакла његову хаљину у нади да ће оздравити од своје болести. Иако је она била обредно нечиста, Исус је није прекорио зато што га је дотакла (Лев. 15:25-28). Напротив, тој престрашеној жени је саосећајно рекао: „Кћери, твоја вера те је излечила. Иди с миром, и буди здрава од своје мучне болести“ (Мар. 5:25-34). Зар то није диван пример љубазности?

ЉУБАЗНА ОСОБА ПРУЖА КОНКРЕТНУ ПОМОЋ

Примери које смо навели показују да се права љубазност огледа у делима. Исус је истакао колико је то важно када је испричао поређење о милосрдном Самарићанину. Иако су се Самарићани и Јудејци међусобно мрзели, Самарићанин из поређења се сажалио на Јудејца ког су разбојници опљачкали, претукли и оставили полумртвог крај пута. Љубазност, која је плод духа, подстакла је Самарићанина да помогне том човеку. Превио му је ране, па га је довео у гостионицу. Платио је гостионичару да се побрине за повређеног Јудејца и чак се понудио да покрије све додатне трошкове (Лука 10:29-37).

Осим делима, љубазност се показује и обзирним и изграђујућим речима. Библија каже да „од бриге човеку срце клоне“, али да га „добра реч развесели“ (Посл. 12:25). Љубазност и добротаa подстаћи ће нас да подигнемо друге утешним и позитивним мислима. Наше љубазне речи ће им показати да нам је стало до њих и ојачаће их, па ће лакше изаћи на крај са својим животним проблемима (Посл. 16:24).

КАКО РАЗВИЈАТИ ЉУБАЗНОСТ

Пошто смо створени „по Божјој слици“, сви можемо развијати љубазност (Пост. 1:27). На пример, римски стотник Јулије, под чијим надзором је апостол Павле путовао у Рим, био је љубазан према Павлу и с њим је „поступао човечно и допустио му да посети своје пријатеље и да се они побрину за њега“ док је био у граду Сидону (Дела 27:3). Нешто касније, кад су Павле и његови сапутници доживели бродолом, становници Малте „показали су [...] посебну љубазност“ према Павлу и другим бродоломницима. „Наложили су ватру“ и све их „спремно примили“ (Дела 28:1, 2). Њихово добро дело заслужује сваку похвалу. Ипак, истинска љубазност укључује много више од тога да повремено прискочимо некоме у помоћ.

Да бисмо угодили Богу у сваком погледу, љубазност и доброта морају постати део наше личности и наш начин живота. Јехова нас зато подстиче да се „обучемо“ у те особине (Кол. 3:12). Истина, то понекад није лако. Зашто? Можда нас у томе кочи стидљивост, недостатак самопоуздања, противљење других или себичност коју нисмо у потпуности искоренили из свог срца. Међутим, ми те препреке можемо савладати тако што се ослањамо на свети дух и опонашамо Јехову (1. Кор. 2:12).

Да ли постоје нека подручја на којима можемо у још већој мери показивати љубазност? Добро је да се питамо: Да ли саосећајно слушам друге? Да ли се трудим да запазим туђе потребе? Када сам последњи пут показао љубазност према некоме ко није члан моје породице или блиски пријатељ? Након тога можемо себи поставити циљеве, на пример да боље упознамо људе с којима смо у контакту, нарочито чланове хришћанске скупштине. На тај начин можемо сазнати с чиме се суочавају у животу и каква би им помоћ добро дошла. Исто тако, треба да се трудимо да показујемо љубазност онако како бисмо волели да је други показују према нама да смо на њиховом месту (Мат. 7:12). Јехова ће благословити наша настојања ако га молимо да нам помогне да стекнемо ту особину (Лука 11:13).

ЉУБАЗНОСТ ЈЕ ПРИВЛАЧНА ОСОБИНА

Апостол Павле је навео многе привлачне особине по којима се Божје слуге могу препознати (2. Кор. 6:3-6). Људи су радо проводили време с Павлом зато што је показивао занимање за њих, како обзирним речима тако и делима (Дела 28:30, 31). Слично томе и ми можемо својом љубазношћу и хришћанским понашањем привући људе истини. Ако смо љубазни према свима, укључујући и оне који нам се противе, могли бисмо да смекшамо њихово срце и да их подстакнемо да промене свој став према нама (Римљ. 12:20). Можда ће се с временом чак заинтересовати за библијску поруку.

Кад на земљи буде обновљен рај, ускрснуће безброј људи. Сигурно ће бити одушевљени када, можда први пут у животу, буду осетили истинску љубазност. Захвалност ће их подстаћи да и они буду такви према другима. Они који тада не буду желели да буду љубазни и обзирни према другима неће моћи да вечно живе под влашћу Божјег Краљевства. С друге стране, онима који буду обзирни и љубазни Бог ће дати вечни живот (Пс. 37:9-11). Биће то заиста миран и безбедан свет! Али како нам показивање љубазности може већ сада користити?

ЗАШТО СЕ ИСПЛАТИ БИТИ ЉУБАЗАН

Библија каже: „Добар човек чини добро души својој“ (Посл. 11:17). Други се лепо осећају у друштву добре и љубазне особе, а и сами се труде да буду такви према њој. Исус је рекао: „Каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити“ (Лука 6:38). Љубазна особа лако стиче нове пријатеље и има трајна пријатељства.

Апостол Павле је хришћане из ефешке скупштине подстакао: „Будите добри једни према другима, самилосни, спремно опраштајући једни другима“ (Еф. 4:32). Свима у скупштини је добро када њени чланови показују саосећање и љубазност и када помажу једни другима. Такве особе никада нису грубе, заједљиве или саркастичне. Не оговарају друге, него се труде да својим речима делују охрабрујуће (Посл. 12:18). Скупштине које се састоје од хришћана који показују љубазност као плод духа стабилне су и радосно служе Јехови.

Као што видимо, љубазност је особина која се огледа у речима и делима. Када смо љубазни, одражавамо особине нашег срдачног и великодушног Бога, Јехове (Еф. 5:1). На тај начин јачамо своју скупштину и подстичемо друге да упознају истинитог Бога. Увек будимо познати као народ који показује љубазност!