Можемо замислити како је било Ноју и његовој породици првих четрдесет дана након што је Јехова затворио врата арке. Док немилосрдна киша дан за даном добује по крову, њих осморо се већ полако навикавају на нов начин живота — брину једни о другима, одржавају свој дом и старају се о животињама. А онда се у једном тренутку та огромна конструкција снажно уздрмала. Арка се покренула! Набујале воде је носе и подижу све више и више, све док није „пловила високо изнад земље“ (Постанак 7:17). Какав изванредан доказ силе Свемоћног Бога, Јехове!

’СПАСЛИ СУ СЕ ПРОШАВШИ КРОЗ ВОДУ‘

Док је арка препуштена узбурканом мору, њени путници ослушкују завијање и шкрипу огромних дасака. Да ли се Ноје брине да арка неће издржати под налетом таласа? Не. Можда данашњи скептици то доводе у питање, али Ноје није гајио сумње. Библија каже: „Вером је Ноје [...] саградио арку“ (Јеврејима 11:7). У шта је Ноје веровао? Јехова је склопио савез с њим — обећао је да ће њега и његову породицу заштитити током Потопа (Постанак 6:18, 19). Зар онај који је створио свемир, земљу и сва жива бића на њој не може да сачува арку? Наравно да може. Ноје се с добрим разлогом узда у то да ће Јехова одржати обећање. И заиста, он и његова породица су се ’спасли прошавши кроз воду‘ (1. Петрова 3:20).

Након четрдесет дана и четрдесет ноћи, киша коначно престаје. По нашем календару, било је то негде у децембру 2370. пре н. е. Али путовање арком још није дошло свом крају. Ово усамљено пловило плута на бескрајној воденој површини, високо изнад планинских врхова (Постанак 7:19, 20). А унутра све врви животом. Ноје са својим синовима, Симом, Хамом и Јафетом, обавља теже послове у бризи око животиња. Они их хране, брину о њиховом здрављу и чисте места где спавају. Као што је учинио да та дивља створења буду питома када су улазила у арку, Бог се сигурно побринуо да тако остане и за време Потопа.a