Убрзо се и Марија нашла поред ње. Питала је: ’Хоћеш ли да позовем јеврејску жену да ти доји дете?‘ Неки виде велику ироничност у овим речима. Мојсијева сестра је поступила супротно фараоновој заповести који је са својим саветницима сковао заверу како би „мудро“ поступио с Јеврејима. Наравно, Мојсијев живот је био сигуран тек када се принцеза сложила с планом његове сестре. „Иди!“ одговорила је фараонова ћерка и Марија је одмах позвала своју мајку. Направљен је један изванредан договор, по коме је Јохаведа унајмљена да одгаја своје дете под краљевском заштитом (Излазак 2:5-9).

[Оквир на 11. страни]

Уговори о дојењу

Обично су мајке дојиле своје бебе. Међутим, изучавалац Бревард Чајлдс у делу Journal of Biblical Literature наводи да су „племићке [блискоисточне] породице у одређеним случајевима унајмљивале дојиље. Овај обичај се практиковао и онда када мајка није могла да храни своје дете или када се није знало ко је мајка. Дојиља је преузимала одговорност одгајања тог детета као и његовог дојења током уговореног периода“. Из древног доба Блиског истока опстало је неколико папируса с текстом уговора о дојењу. Ови документи потврђују оно што је било широко распрострањен обичај у Египту, од времена сумера до времена касног хеленизма. Уобичајена обележја ових докумената су изјаве појединаца који су у то укључени, време које је обухваћено уговором, услови рада, детаљи у вези са исхраном, новчане казне за раскид уговора, наднице и начин исплате надница. Обично су „дојиље служиле преко две или три године“, објашњава Чајлдс. „Дојиља је гајила дете у својој кући, али се понекад захтевало да се дете доведе власнику на проверу.“