4. Шта Давид одговара на дивов изазов?

⁴ Шта Давид одговара на то? На дивов изазов он реагује речима: „Ти идеш на ме с мачем и с копљем и кацигом, а ја идем на те у име Јехове над војскама, Бога војске Израелове, коју си ти ружио. Данас ће те Јехова мени у руке дати, и убићу те, и скинућу главу с тебе и даћу ја данас меса војске Филистејске птицама небеским и зверима пољским, и познаће сва земља да Израел има Бога, и знаће све ово мноштво да Јехова не спасава мачем и копљем. Јер ЈЕ ПОБЕДА ОД ЈЕХОВЕ, и он вас предаје у руке наше“ (1. Самуилова 17:45-47, Ба).

5. Какав је исход битке, и коме припада заслуга?

⁵ Давид храбро креће у борбу. Камен из његове праћке погађа свој циљ и Голијат пада на земљу. Да, Јехова је наградио Давидову веру и храброст тако што је непогрешиво усмерио мали куршум у дивово чело. Давид трчи ка Голијату, извлачи његов мач из корица и одсеца главу хвалисавом поборнику. Збуњени Филистејци су ударили у бег. С добрим разлогом могло се казати: ’ЈЕХОВИ ПРИПАДА БОРБА’ (1. Самуилова 17:47-51).

6. а) Зашто је Јехова сачувао детаље о тој битци из давног времена? б) Које засигурање је потребно Божјим слугама док трпе прогонство од непријатеља који могу бити слични Голијату?

⁶ Зашто је Јехова задржао опширан извештај о тој борби у својој Речи, мада се то догодило још пре 3 000 година? Апостол Павле нам каже: „Јер што се унапред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом Писма наду имамо“ (Римљанима 15:4, Ба). Данас многе верне Божје слуге трпе срамоту и жестоко прогонство од непријатеља, што можемо да упоредимо са Голијатом. Док се непријатељски притисак повећава, свима нама је потребно утешно обећање: ’ЈЕХОВИ ПРИПАДА БОРБА.’

18. а) Каква паралела постоји данас за љубав између Јонатана и Давида, и како се то јасно види? б) До чега је дошло широм света због бескомпромисног понашања класе Давида?

¹⁸ Не заборавимо: „душа Јонатанова . . . [повеза се] за душу Давидову, и Јонатан га заволи као душу своју.“ Каква изванредна паралела постоји за то у „последњим данима“! (2. Тимотеју 3:1, 14). У току свих тих бесмислених метежа нашег века насиља, једна група, наиме Јеховини сведоци су широм света на љубазан начин чували јединство. Као неутрални хришћани они су свом Створитељу, суверненом Господу целог човечанства приређивали част (Псалам 100:3). Нека савремени Рафајевци — политички рођаци „Голијата“ — и даље руже духовни Израел (2. Самуилова 21:21, 22). И нека савремени Саул — свештенство тзв. хришћанства — настави са приређивањем тешкоћа класи Давида и Јонатана (1. Самуилова 20:32, 33). Једно је сигурно: ’Јехови припада битка.’ Као суверени Господ он ће извојевати коначну победу за своје лојалне слуге. Посматрајући њихов бескомпромисни став, милиони припадника класе Јонатана — из свих земаља — прикључили су се класи Давида под ’заставом љубави’. Ту се убрајају чак и некадашњи прогониоциb (1. Самуилова 17:47; Песма над песмама 2:4).