Како се Ана осећала након што је излила своје срце Јехови и поклонила му се у храму? У извештају се наводи: „Отишла [је] својим путем, јела је и лице јој више није било забринуто“ (1. Самуилова 1:18). Један други превод каже: „Лице јој није више било тужно.“ Ана је осетила олакшање. Она је такорећи пребацила терет свог душевног бола на неког ко је био неупоредиво већи и јачи од ње саме, на свог небеског Оца (Псалам 55:22). Постоји ли проблем који је за њега претежак? Не — ни тада, ни сада, нити икада!

Када се осећамо преоптерећено, скрхано или поражено, добро чинимо ако следимо Анин пример и отворено разговарамо с Богом „који слуша молитве“, како га Библија описује (Псалам 65:2). Ако то чинимо с вером, и ми ћемо уместо туге осетити „Божји мир који превазилази сваки ум“ (Филипљанима 4:6, 7).

Када је Фенина схватила да више нема надмоћ над Аном? У извештају се то не каже, али речи ’више није била забринута‘ говоре да је Ана од тада поново била срећна. Све у свему, Фенина је убрзо увидела да њено пакосно понашање више нема никакав утицај. Библија надаље не спомиње њено име.