„Бог мира“ брине за ојађене

БИБЛИЈА разјашњава да је Давид из старог доба знао за јад. Неколико година је живео као бегунац, немилосрдно гоњен од злог и јогунастог краља, који је решио да га убије. Током тог раздобља јада, Давид се скривао на осамљеним местима. Али чинио је и нешто више. Усрдно се молио Јехови у вези са својом несрећом. „Гласом својим Господа призивам“, писао је касније у погледу свог тешког искушења. „Изливам пред њим јаде своје, тугу своју пред њим казујем“ (Псалам 142:2, 3).

Данас би се неки ругали Давидовом ослањању на Бога. Рекли би да је молитва само једна психолошка поштапалица и да је она, практично речено, губљење времена. Ипак, Давидово поуздање у Бога није било изневерено, јер су његови непријатељи на крају били поражени. Осврћући се на своје искуство, Давид је написао: „Када несрећник завапи, чује њега Господ, и избавља га од свих невоља његових“ (Псалам 34:7). Истинити Бог коме се Давид обратио, на другом месту назива се „Бог мира“ (Филипљанима 4:9; Јеврејима 13:20). Да ли ће он донети ослобођење од јада, што ће за нас значити мир?

Јехова брине за тебе

Јехова се не држи по страни у погледу несрећа свог народа (Псалам 34:16). Он пази на потребе не само својих слугу као групе већ и на потребе сваког појединца који га се боји. Када је посвећивао храм у древном Јерусалиму, Соломон је молио Јехову да саслуша „сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човјека или од свега народа твојега Израиља, ко позна муку своју и бол свој“ (2. Дневника 6:29, ДК). Као што је Соломон признао, сваки појединац има свој јединствени јад који треба да поднесе. За једну особу то може бити физичка болест. За другу, емоционална тескоба. Неки могу бити ојађени смрћу вољене особе. Незапосленост, економска тешкоћа и породични проблеми такође су уобичајени јади у овим тешким временима.

Размисли за тренутак о ’својој муци и о свом болу‘. Можда се понекад осећаш као псалмиста Давид, који је писао: „Чекам хоће ли се коме сажалити, али нико ме не жали; хоће ли ме ико утешити, али нико ме не теши.“ Ипак, можеш бити сигуран да Бог брине за твоју ситуацију, јер је касније у том истом псалму Давид написао: „Бог чује убоге, и не напушта сужања својих“ (Псалам 69:21, 34).

Примењујући Давидове речи у ширем смислу, можемо бити сигурни да Створитељ човечанства чује молитве оних који су, такорећи, сужњи својих јада. И више од тога, он реагује на њихову муку. Размотри следеће изјаве које откривају Јеховину самилост према ојађенима.

„Немој цвелити удовице и сироте. Ако их уцвелиш и они се к мени обрате, чућу ја вапај њихов, и распалиће се гнев мој“ (Излазак 22:22-24).

„Како ли неће Бог право дати избранима својим који вапију дан и ноћ, и хоће ли се он устезати према њима?“ (Лука 18:7).

„Он [ће] избавити убогога који цвили, и невољнога који помоћи нема. Смиловаће се јадницима и убогима, и душе ће сиромаха спасти. Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће крв њихова бити пред очима његовим“ (Псалам 72:12-14).

„Ко у вас [Божји народ на земљи] дирне дира у зеницу ока његова“ (Захарија 2:8).

Ових неколико примера илуструје дубоку заинтересованост нашег Створитеља за добробит свог народа. Дакле, имамо добар разлог да следимо савет апостола Петра: „Све своје бриге метните на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:7). Али, како ће нам Бог помоћи у време јада?

Како Бог помаже ојађенима

Као што смо видели, када је Давид подносио јад, усрдно се молио Богу за вођство. Истовремено, преузео је иницијативу да олакша ту ситуацију користећи домишљатост како би побегао од својих гонилаца. Дакле, ослањање на Јехову заједно с личним трудом омогућило је Давиду да поднесе своју несрећу. Шта из овога можемо научити?

Кад смо суочени с јадом, сигурно није погрешно да преузмемо разумну иницијативу да решимо проблем. Рецимо, ако је неки хришћанин незапослен, зар се неће потрудити да нађе посао? Или ако пати од неке физичке болести, зар неће потражити медицинску помоћ? Заиста, чак је и Исус, који је имао моћ да лечи све врсте болести, признао да ’болеснима треба лекар‘ (Матеј 9:12; упореди с 1. Тимотеју 5:23). Наравно, неке несреће се не могу уклонити; оне се напросто морају подносити. Међутим, прави хришћанин не сматра да је патња сама по себи врлина, као што неки сматрају. (Упореди с 1. Краљевима 18:28.) Уместо тога, он предузима све могуће кораке не би ли изашао на крај са својим јадом.

Ипак, у исто време је разумно да изнесемо ту ствар Јехови у молитви. Зашто? Прво, то што се ослањамо на нашег Створитеља помаже нам да се ’уверимо у важније ствари‘ (Филипљанима 1:10, NW). На пример, кад тражимо посао, ослањање на Бога у молитви помоћи ће нам да не прихватимо посао који се коси с библијским начелима. Такође ћемо избећи да ’зађемо од вере‘ због среброљубља (1. Тимотеју 6:10). Заиста, кад доносимо важне одлуке — у вези са запослењем или било којом другом фасетом живота — треба да следимо Давидов савет: „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне“ (Псалам 55:22, ДК).

Молитва нам такође помаже да задржимо менталну равнотежу, тако да нас јад не савлада. Апостол Павле је писао: „У свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, с давањем хвале.“ С којим резултатом? „Мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу“ (Филипљанима 4:6, 7). Да, мир, мир Божји. Тај мир „превазилази сваки разум“, тако да нас може стабилизовати када смо оптерећени тескобним емоцијама. Он ће ’сачувати наше срце и мисли‘, помажући нам тако да избегнемо брзоплете и немудре реакције које би могле допринети нашем јаду (Проповедник 7:7).

Молитва може учинити још и више. Она може променити развој ситуације. Размотри један библијски пример. Када је апостол Павле био затворен у Риму, охрабрио је сухришћане да се моле за њега. Зашто? „Особито вас молим да то чините“, писао им је, „да бих што пре био вама повраћен“ (Јеврејима 13:19). Павле је знао да устрајне молитве његових суверника могу утицати на то када ће бити ослобођен (Филимону 22).

Да ли ће молитва променити исход твог јада? Можда. Међутим, треба да схватимо да Јехова не одговара увек на наше молитве на начин на који ми то можда очекујемо. Рецимо, Павле се увек изнова молио у погледу свог ’жалца у месу‘ — можда неког физичког проблема повезаног с његовим видом. Уместо да отклони тај јад, Бог је рекао Павлу: „Доста ти је моја милост, јер се моја сила у слабости испољава“ (2. Коринћанима 12:7-9).

Дакле, понекад наше невоље неће бити уклоњене. Уместо тога, имаћемо прилику да докажемо да се ослањамо на нашег Створитеља (Дела апостолска 14:22). Осим тога, можемо бити сигурни да чак и ако Јехова не уклони јад, он ће „спремити и средства да [бисмо] му могли одолети“ (1. Коринћанима 10:13). Да, Јехова је с добрим разлогом назван „Бог сваке утехе, који нас теши у свакој невољи нашој“ (2. Коринћанима 1:3, 4). Он нам даје оно што нам је потребно да бисмо устрајали са поприличним миром.

Ускоро — свет без јада!

Створитељ обећава да ће посредством свог Краљевства ускоро уништити јаде човечанства. Како ће он то постићи? Тиме што ће уклонити Сотону Ђавола, главног подстрекача јада и најистакнутијег непријатеља мира, кога Библија идентификује као ’бога овога света‘ (2. Коринћанима 4:4). Али, ускоро ће се његова контрола над човечанством окончати. Његово уклањање отвориће пут безбројним благословима које ће доживети они који се боје Бога. Библија обећава да ће Јехова „отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде“ (Откривење 21:1-4).

Да ли свет без јада звучи сувише добро да би било истинито? Толико смо навикли да живимо с несрећама да нам је тешко замислити да их нема. Али слобода од страха, бриге и несреће јесте баш оно што је Бог намеравао за човечанство приликом стварања, а његова намера ће се испунити (Исаија 55:10, 11).

Соња, Фабијана и Ана, споменуте у уводном чланку, пронашле су ту наду. Соња, чија су два сина умрла од сиде, стекла је велики мир због наде коју пружа Библија — ускрсења праведника и неправедника (Дела апостолска 24:15). „Једно је сигурно“, каже она, „наша нада надмашује ма који бол.“

Док је још живела у сиротишту, Ану је посетила једна Јеховина сведокиња. „Показала ми је Јеховино име у Библији“, каже Ана, „и плакала сам од радости. Ужасно ми је била потребна помоћ, и сазнала сам да постоји Бог који брине за нас.“ Кад је напустила сиротиште, Ана је прихватила библијски студиј и сазнала је више о Јеховиним обећањима. Затим је предала свој живот Јехови и симболизовала то крштењем. „Отада се ослањам на Јехову кроз молитву, и утешена сам засигурањем да ће ми он помоћи.“

Фабијана је такође нашла доста утехе и душевног мира у својим јадима тиме што је сазнала о Божјим обећањима за будућност. „Упознавање истине из Библије јесте као да напуштате веома мрачно и суморно место и улазите у чисту, светлу и пријатну собу.“ (Упореди с Псалмом 118:5.)

Али како и када ће бити остварен дословни мир на читавој планети? Погледајмо то у следећим чланцима.

[Оквир на 6. страни]

Многе фасете јада

▪ Приближно четвртина светског становништва живи у крајњем сиромаштву, а још многи милиони живе у нељудским условима који прете њиховом опстанку.

▪ Више од 200 милиона деце је неисхрањено.

▪ Сваке године дијареја убија око три милиона деце испод пет година старости.

▪ Инфективне болести убиле су око 16,5 милиона људи само 1993. године. Пошто неке земље другачије категоришу болести, прави број би могао бити много већи.

▪ Процењује се да је 500 милиона људи погођено неком врстом менталних проблема.

▪ Међу младима стопа самоубистава расте много брже него у било којој другој старосној групи.

▪ „Глад и незапосленост постали су љага света“, наводи The Unesco Courier. „У седам најбогатијих земаља света има 35 милиона незапослених, а само у Бразилу има 20 милиона радника за које то што имају посао не значи да ће имати довољно и за јело.“

[Слике на 7. страни]

Молитва нам може помоћи да се усредсредимо на Божје обећање о свету без јада