33. (а) Како је започело 70-годишње опустошење, „да би се испунила Јеховина реч“? (б) Који се историјски проглас спомиње у последња два стиха Друге летописа?

³³ На крају се Седекија побунио против вавилонског јарма, али Навуходоносор овог пута није имао милости. Јехова је био веома гневан и Јудин народ више није могао да избегне казну. Јерусалим је био освојен, његов храм опљачкан и спаљен, а преживели су након 18-месечне опсаде били одведени у заробљеништво у Вавилон. Јудина земља била је опустошена. Управо те године, 607. пре н. е., земља је почела да почива „да би се испунила Јеховина реч коју је објавио преко Јеремијиних уста... док се није навршило седамдесет година“ (36:21). Писац летописа затим прескаче готово 70 година како би у последња два стиха забележио Киров историјски проглас који је био издат 537. пре н. е. Јудејски заробљеници биће ослобођени! Јерусалим ће бити обновљен!

35. Које важне ствари су доказане у завршним стиховима Друге летописа?

³⁵ Завршни стихови Друге летописа (36:17-23) уверљиво доказују да се испунило пророчанство из Јеремије 25:12 и уз то показују да је требало да прође пуних 70 година од потпуног опустошења земље до обнављања обожавања Јехове у Јерусалиму 537. пре н. е. Из тога се може закључити да је то опустошење започело 607. пре н. е.c (Јер. 29:10; 2. Краљ. 25:1-26; Језд. 3:1-6).