14, 15. На основу чега знамо да Исус разуме људска осећања и да ће „избавити убогога који у помоћ зове“?

¹⁴ Грешно човечанство је у јадном стању и очајнички му је потребна помоћ. Ипак, има наде за нас. (Прочитати Псалам 72:12-14.) Исус, Већи Соломон, саосећа с нама јер зна да смо несавршени. Штавише, Исус је пропатио ради праведности и Бог је допустио да лично доживи кушње. Исус је доживео толико тешку душевну патњу да му је зној „постао као капи крви које су падале на земљу“! (Лука 22:44). Касније је на мученичком стубу повикао: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мат. 27:45, 46). Упркос томе што је много пропатио и што је Сатана на сваки начин покушавао да га одвоји од Јехове, Исус је показао да је веран Јехови Богу.

16. Зашто је Соломон могао да саосећа са својим поданицима?

¹⁶ Пошто је био мудар и разборит, Соломон се несумњиво ’сажалио на сиромаха‘. Осим тога, и у његовом животу је било тужних и трауматичних догађаја. Његов брат Амнон је силовао његову сестру Тамару, због чега га је Соломонов брат Авесалом убио (2. Сам. 13:1, 14, 28, 29). Авесалом је отео Давидов престо, али тај преврат није успео, па је Јоав убио Авесалома (2. Сам. 15:10, 14; 18:9, 14). Касније је Соломонов брат Адонија покушао да преузме краљевство. Да је успео, то би несумњиво значило смрт за Соломона (1. Краљ. 1:5). На основу онога што је Соломон рекао у молитви приликом посвећења Јеховиног храма очигледно је да је разумео људску патњу. Он се у вези с тим овако молио: „Свако зна своју невољу и свој бол... [Јехова] опрости и дај свакоме према свим његовим путевима“ (2. Лет. 6:29, 30).

17, 18. С којим болом неке Божје слуге морају да се боре и шта им помаже у тој борби?

¹⁷ Наш бол може бити последица нечега што смо доживели у прошлости. Маријаa је Јеховин сведок и има нешто више од 30 година. Она каже: „Имам много разлога да будем срећна, али моја прошлост често у мени ствара осећање стида и гађења. Због тога сам веома тужна и често ми се плаче, као да се све јуче догодило. Дубоко урезана сећања још увек у мени стварају снажна осећања безвредности и кривице.“

¹⁸ Многе Божје слуге се боре са сличним осећањима. Шта им може дати снагу да истрају? Марија каже: „Срећна сам што имам праве пријатеље и духовну породицу. Такође настојим да се усредсредим на будућност коју је Јехова обећао и уверена сам у то да ће се моји вапаји за помоћ претворити у радосне усклике“ (Пс. 126:5). Своје наде треба да полажемо у Божјег Сина, Владара ког је он поставио. О њему је овако проречено: „Сажалиће се на сиромаха и на убогога, и душе ће убогих спасти. Од тлачења и насиља откупиће душу њихову, крв њихова биће драгоцена у очима његовим“ (Пс. 72:13, 14). Ово је заиста охрабрујуће!