„Част Господу дај имањем својим“ — како?
„ЧАСТ Господу дај имањем [„вредним стварима“, NW] својим, првинама свих плодова својих.“ Оно што је садржано у овим надахнутим, мудрим речима, записаним пре око 2 600 година, јесте кључ да особа искуси обилне Јеховине благослове, пошто писац истиче: „Биће ти пуне све житнице твоје и обиловаће вино у подрумима твојим“ (Пословице 3:9, 10).
Али шта заправо значи давати част Богу? Шта су вредне ствари којима треба да дајемо част Богу? И како то можемо чинити?
„Част Господу [Јехови] дај“
У Писму је главна реч за част кавохд, која дословно значи „тежина“. Према томе давати част особи значи сматрати је значајном, импресивном или особом која вреди. Друга хебрејска реч за част је јегар, такође се преводи „драгоценост“ и „драгоцене ствари“. Слично томе, грчка реч тими, у Библији преведена „част“, преноси мисао о цењењу, вредности, драгоцености. Према томе, неко одаје част другој особи тако што јој показује дубоко поштовање и цењење.
Надаље, исказивање части има и друге аспекте. Размотри извештај у вези с верним Јеврејином Мардохејем, који је једном приликом разоткрио заверу против Асвира, краља древне Персије. Касније, када је краљ схватио да ништа није учињено како би се за то дело Мардохеју указала част, упитао је свог председника владе Амана, како на најбољи начин да дају част ономе који је одушевио краља. Аман је помислио да ће таква част бити за њега, али како је само био у заблуди! У сваком случају, Аман је рекао да таква особа треба да буде одевена у „краљевске хаљине“ и да јаше „коња на коме краљ јаше“. Он је закључио: „Да га [неки од највећих кнезова краљевих] проведе на коњу кроз трг градски, и виче пред њим: Овако се чини човеку кога краљ хоће да почасти!“ (Јестира 6:9). У овом случају, давати част једној особи укључује узвисивати је јавно тако да би је сви људи веома ценили.
На сличан начин, исказивати част Јехови има два аспекта: лично му показивати велико уважавање и узвисивати га јавно, учествујући у делу јавног објављивања његовог имена и подупирући га.
„Својим вредним стварима“ — шта су оне?
Наше вредне ствари сигурно обухватају наш живот, наше време, таленте и нашу снагу. Шта је с нашим материјалним поседима? Размотри Исусове речи када је видео сироту удовицу како у храмску касу убацује два новчића мале вредности. Он је казао: „Ова сиромашна удовица метну више од свију, јер сви метнуше у касицу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше“ (Лука 21:1-4). Исус је похвалио ову удовицу јер је свој материјални иметак користила за унапређивање обожавања Јехове.
Јасно је дакле да вредне ствари које је Соломон поменуо, обухватају и материјалне поседе које можда имамо. А израз „првинама свих плодова својих“ носи мисао о давању Јехови наших највреднијих ствари.
Међутим, како прилагање материјалних ствари даје Богу част? Зар те ствари ионако не припадају њему? (Псалам 50:10; 95:3-5). „Све од тебе долази“, признао је краљ Давид у једној дубоко осећајној молитви Јехови. А што се тиче великих донација које су за изградњу храма приложили он и његов народ, Давид је рекао: „Што ми теби приносимо, из твојих руку примамо“ (1. Летописа 29:14). Зато када Јехови приносимо дарове, ми само враћамо оно што он, због доброте свога срца, дарује нама (1. Коринћанима 4:7). Међутим, као што је раније напоменуто, давати част Јехови укључује и величати га у очима других. И материјални дарови који се користе за напредак правог обожавања, одају част Јехови. Библија садржи изврсне примере оваквог начина давања части Јехови.
Примери из прошлости
Пре око 3 500 година, када је дошло време да Јехова у пустоши обезбеди шатор од састанка, као место обожавања за Израелце, изникла је потреба за разноликим драгоценим предметима који су се захтевали по нацрту, пруженом божанским путем. Јехова је Мојсију заповедио ’сваки у коме је срце добро расположено донеће прилог за Господа‘ (Излазак 35:5). У извештају даље стоји: „Сви они које срце побуди, и које добра воља покрете, вратише се и донесоше прилог за Господа за грађење шатора од састанка и за сву службу његову и за свете одежде“ (Излазак 35:21). У ствари, њихово добровољно прилагање показало се као толико много више од оног што је потребно за рад, да се народу ’забрани да доноси више прилога‘! (Излазак 36:5, 6).
Размотри још један пример. Када је шатор од састанка послужио својој намени и када је требало почети с припремама за изградњу храма, Давид је лично дао велики прилог за храм који ће изградити његов син Соломон. Такође је позвао и друге да му се придруже, и народ се одазвао даровањем Јехови вредних ствари. Само злато и сребро вредело би око 50 милијарди долара у данашњој вредности. ’Народ се обрадова с добровољних прилога својих‘ (1. Летописа 29:3-9; 2. Летописа 5:1).
’Добровољни прилози‘ у наше доба
Како ми можемо учествовати у радости прилагања добровољних прилога у наше доба? Најважније дело које се у ово време обавља на земљи јесте проповедање Краљевства и прављење ученика (Матеј 24:14; 28:19, 20; Дела апостолска 1:8). Јехова сматра подесним да земаљске интересе Краљевства повери својим Сведоцима (Исаија 43:10).
Јасно је да је потребан новац како би се финансирало дело које Јеховини сведоци данас обављају. Изградња и одржавање Дворана Краљевства, конгресних дворана, канцеларија подружнице, фабрика и бетелских домова, изискује новац. Издавање и дистрибуција Библија, и публикација темељених на Библији на разним језицима, такође обухвата издатке. Како се покривају такви организациони издаци? Прилозима који су стриктно добровољни!
Већина прилога потиче од појединаца који — као и удовица коју је запазио Исус — имају скромна примања. Пошто не желе да пропусте овај аспект давања части Јехови, они прилажу скромне износе „по могућству своме“ и покаткад, чак и „преко могућства“ (2. Коринћанима 8:3, 4).
„Сваки нека приложи по вољи свога срца, а не са жалошћу или од невоље, јер Бог љуби онога који радо даје“, рекао је апостол Павле хришћанима у Коринту (2. Коринћанима 9:7). Радосно давање захтева добро планирање. Павле је Коринћанима рекао: „Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да се не чека на мој долазак за збирање поклона“ (1. Коринћанима 16:2). Слично томе, на личан и добровољан начин, они који желе давати прилоге за подупирање данашњег дела Краљевства, могу у ту сврху да на страну издвајају нешто од свог прихода.
Јехова благосиља оне који му одају част
Док материјално благостање само по себи не води до духовног благостања, великодушно коришћење наших вредних ствари —нашег времена, наше снаге, наших материјалних средстава — да би Јехови давали част, доноси богате благослове. То је зато што нам Бог, коме све припада, засигурава: „Наситиће се душа подашна, ко напаја сам ће бити напојен“ (Пословице 11:25).
Након смрти краља Давида, његов син Соломон је, по Јеховиној заповести, употребио добровољне прилоге које је његов отац сакупио да би изградио прекрасни храм. И све дотле док је Соломон остао веран у свом обожавању Бога, „Јуда и Израиљ бејаху без страха, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломонова“ (1. Краљевима 4:25). Складишта су била пуна, бачве вина су се преливале — све док је Израел ’давао част Јехови својим вредним стварима‘.
Касније, преко пророка Малахије, Јехова је рекао: „Окушајте мене тако, говори Господ над војскама, и видећете нећу ли уставе небеске отворити, нећу ли ја на вас обилан благослов излити“ (Малахија 3:10, 11). Духовно благостање у ком данас уживају Јеховине слуге, доказ је да Бог држи своје обећање.
Јехови је сигурно мило када чинимо свој део у унапређивању интереса Краљевства (Јеврејима 13:15, 16). И он обећава да ће нас подржати ако се ми ’најпре старамо за краљевство Божје и за правду његову‘ (Матеј 6:33). С великом радошћу у срцу, нека бисмо ’давали част Јехови својим вредним стварима‘.
[Оквир на странама 28, 29]
Начини како неки добровољно дају прилоге за светско дело
Многи у буџету издвајају, или предвиде, извесну суму коју стављају у кутије за прилоге с натписом „Прилози за дело Краљевства (Матеј 24:14)“. Сваког месеца скупштине прослеђују те суме локалној канцеларији Заједнице или подружници.
Добровољне донације у новцу, такође се могу послати директно на канцеларију Заједнице или подружницу која опслужује вашу земљу. Такође се може поклањати накит или друге драгоцености. Такве прилоге треба да прати кратко писмо у коме се каже да је то непосредан поклон.
Споразум о условној донацији
Новац се може поверити Заједници, под посебним споразумом у којем, ако би донатор имао неку личну потребу, донација би му се вратила. За даљње информације молимо вас ступите у везу с канцеларијом Заједнице или подружницом у вашој земљи.
Планирана давања:
Осим директних поклона у новцу и условних донација новца, постоје и други начини давања у корист службе за Краљевство широм света. Они обухватају:
Осигурање: Заједница може бити именована као корисник полисе животног осигурања или пензијског осигурања. Заједница треба да буде обавештена о било каквим таквим припремама.
Банковни рачуни: Банковни рачуни, депозитне потврде, или појединачни пензијски рачуни могу се дати Заједници, као депоновани или се могу учинити наплативим у случају смрти у складу с локалним банковним захтевима. Заједница треба да буде обавештена о свакој таквој припреми.
Вредносни папири и обвезнице: Вредносни папири и обвезнице могу се дати Заједници, било као директан дар или уз споразум да доходак настави да се плаћа дароваоцу.
Некретнине: Некретнине које се могу продати, могу се дати Заједници, било као директан дар или као доживотно власништво донатора који може до краја живота остати да живи у њима. Пре преношења било којих некретнина Заједници, особа треба да ступи у везу са Заједницом.
Тестаменти и задужбине: Имовина или новац може се завештати Заједници путем законски састављеног тестамента, или Заједница може бити именована као корисник задужбине. Тестамент у корист религиозне организације може омогућити одређене пореске олакшице. Копију тестамента или задужбине треба послати Заједници.
Они који су заинтересовани за било који од ових споразума о планираном давању, треба да ступе у везу с канцеларијом Заједнице на следећој адреси: Јеховини сведоци — хришћанска верска заједница, П. фах 173, 11080 Београд, телефони (011) 196-224 и 197-109, или да ступе у везу с канцеларијом Заједнице или подружницом која опслужује њихову земљу.