Гнев — шта је то?

ТИМЕ што сузбијате гнев, који вам је дао Бог, убијте сами себе“. Тако је упозорио један чланак у часопису Њусвик. Већ годинама многи психолози популаришу идеју да сузбијање гнева може проузроковати такве поремећаје као што су високи крвни притисак, срчана обољења, депресија, забринутост и алкохолизам.

С друге стране, Библија већ хиљаде година саветује: „Утишај гнев и остави јарост“ (Псалам 37:8). Библија даје следећу дијагнозу: „Не буди нагао у духу свом на гњев, јер гњев почива у њедрима безумних“ (Проповедник 7:9).

Ко је у праву? Световни стручњаци или Библија? Шта је у ствари гнев? Да ли је добро за нас да дамо одушка гневу?

Дати одушка гневу

„Гнев“ је општи израз који описује јако осећање или реакцију незадовољства и супротстављања. Постоје и друге речи које показују колики је степен јачине љутње или начин на који се испољава. Бес, јарост, означава врло јаку љутњу. Бес може бити разоран. Огорчење се може односити на љутњу услед праведног узрока, а бес често подразумева освету или казну.

Гнев је обично одређен: љути смо због нечега. Али, како испољавамо гнев или како га савладавамо, то је нешто сасвим друго.

Занимљиво, премда неки стручњаци инсистирају на томе да је давање одушка гневу корисно, недавна психолошка проучавања су показала да многи који допуштају себи да се гневе, пате од помањкања самопоштовања, депресије, комплекса кривице, повећаног непријатељског става или забринутости. Штавише, „скидање нечега са срца“ или „попуштање паре“, што је вероватно пропраћено изливима гнева, вриштањем, викањем или чак физичким нападом, обично ствара више проблема него што их решава. Гневна особа постаје још гневнија, а осећање увређености расте код других (Приче Соломунове 30:33; 1 Мојсијева 49:6, 7).

Кад у гневу вичемо, често не постижемо резултат који се надамо постићи, јер је друга особа обично изазвана и узвраћа. На пример, претпоставимо да док возиш аутомобил, неки други возач учини нешто што те разљути. Реагујеш тако да вичеш и притискаш сирену. Твој излив гнева могао би лако изазвати оног другог, који онда узвраћа. Понекад такве ситуације доводе до трагедија. На пример, један човек у Бруклину у Њујорку био је убијен док се свађао због места за паркирање у једној улици. Библија указује на тај проблем кад каже: „Гневљив човек замеће свађу и ко је напрасит, много греши“ (Приче Соломунове 29:22). Како је само мудро послушати следећи савет: „Никоме не враћајте зло за зло. . . Ако је могуће, колико од вас зависи, будите мирољубиви са свим људима!“ (Римљанима 12:17, 18, НС).

Зато нам давање одушка гневу не помаже у друштвеном погледу. Но, је ли то у физичком смислу за нас добро? Бројни лекари су закључили да није. Проучавања су показала да они који су склони испољавању гнева имају највиши крвни притисак. Неки извештаји показују да је гнев изазвао срчана узбуђења, главобоље, крварење из носа, вртоглавицу или губитак гласа. С друге стране, онај ко нам је дао живот објашњава: „Мирно је срце живот тијелу“ (Приче Соломунове 14:30, СТ). Исус је рекао: „Срећни су мирољубиви, јер ће бити названи Божјим синовима“ (Матеј 5:9, НС).

Узроци гнева

Неки од узрока гнева су напади на наше самопоштовање, лично критиковање, увреда, непоштени однос, те неоправдана фрустрација. Кад су људи гневни, они преносе изражајну поруку: „Ти угрожаваш моју срећу и сигурност! Ти повређујеш мој понос! Лишаваш ме мог самопоштовања! Искоришћаваш ме!“

Понекад људи користе гнев као покривало за нешто друго. На пример, један 14—годишњак из Њујорка непрестано је био гневљивог расположења и увек је упадао у свађе. Уз помоћ лекара, дечак је коначно признао: „Никад не бих рекао, добро, потребна ми је помоћ, требам некога с ким бих разговарао. . . Бојите се да вас људи неће волети.“ Дакле, оно што му је заправо било потребно била је пажња и љубав.

Један брачни пар из Калифорније упадао је у изливе гнева сваки пут када је жена посетила своју пријатељицу. Мужевљево гневно понашање изазвало је сличну реакцију и код ње. Приликом саветовања са лекаром, муж јој је коначно рекао нешто што никад пре није никоме рекао. Кад је жена отишла негде без њега, чак и на кратко, дубоко у себи он се бојао да ће га она напустити, јер га је отац напустио кад је био мали. Кад је жена схватила узрок мужевљевог гнева — страх од напуштања — то јој је помогло да угуши свој гнев и да га увери у своју љубав.

На тај начин, гнев може бити симптом нечега. У таквим случајевима можемо се одговарајуће понашати онда кад утврдимо његов дубљи узрок.