Стрпљивост — зашто тако ретка?

ЕМИЛИО је био у својим 60–им.a Дошао је на острво Оаху због једне тужне мисије — да сахрани свог одраслог сина. Док је ишао мирним путем једне падине и разговарао с неким пријатељима, Емилија је пренуо један ауто који је брзо уназад излазио из дворишта. Ауто га је скоро ударио и, због гнева и нестрпљивости, Емилио је дрекнуо на возача и руком ударио по ауту. Уследила је расправа. Изгледа да је возач гурнуо Емилија, који је пао и ударио главу о тврди тротоар. За неколико дана, Емилио је био мртав због повреде главе. Какав тужан исход!

Живимо у свету где је стрпљивост ретка особина. Све већи број возача аутомобила пребрзо вози. Други возе преблизу аутомобила̂ пред собом — аутомобила̂ који иду максималном брзином. Други пак везу с траке на траку пошто не подносе да буду иза неког другог возила. У дому, чланови породице можда дају одушка гневу и постају насилни. Чак неки хришћани можда постају претерано узнемирени због пропуста или грешака своје духовне браће.

Зашто је стрпљивост тако ретка? Да ли је увек било тако? Зашто је у наше време тако тешко бити стрпљив?

Примери нестрпљивости

Библија говори о једној жени која није чекала да се посаветује са својим мужем пре доношења једне критичне одлуке. Звала се Ева. Трчећи испред Адама, можда делимично због нестрпљивости, она је јела забрањени плод (Постање 3:1-6). А шта је било с њеним мужем? И он је можда показао нестрпљивост следећи Еву у греху а да се прво није обратио свом небеском Оцу, Јехови, за помоћ или упутство. Њихова похлепа, вероватно комбинована с нестрпљивошћу која је водила у грех, има фаталне последице за све нас. Од њих смо такође добили као наслеђе тенденцију да чинимо грехе, укључујући грехе ароганције и нестрпљивости (Римљанима 5:12).

Око 2 500 година након греха наших прародитеља, Божји изабрани народ, Израелци, показали су дубок, упоран недостатак вере, као и недостатак стрпљивости. Иако их је на чудесан начин Јехова управо избавио из ропства у Египту, они брзо „заборавише... дела његова“ и „не почекаше вољу његову [„његов савет“, NW]“ (Псалам 106:7-14). Пошто нису били стрпљиви, они су увек изнова чинили озбиљне преступе. Направили су златно теле и обожавали га; гунђали су у вези с Јеховином материјалном припремом мане за њих; а многи од њих чак су се побунили против Јеховиног божански наименованог представника, Мојсија. Заиста, њихов недостатак стрпљивости водио их је у жалост и катастрофу.

Први људски краљ Израела, Саул, изгубио је прилику за своје синове да буду његови краљевски наследници. Зашто? Зато што је пропустио да сачека пророка Самуила, од којег се очекивало да принесе жртву Јехови. Страх од човека навео је Саула да трчи испред Самуила у приношењу жртве. Замисли како се Саул морао осећати када се Самуило појавио тек што је он довршио своју церемонију! Да је само сачекао још неколико минута! (1. Самуилова 13:6-14).

Да је Ева само сачекала Адама уместо што је брзоплето посегнула за плодом! Да су Израелци само упамтили да чекају на Јеховин савет! Да, стрпљивост је могла помоћи да сачува њих и нас од много жалости и бола.

Узроци нестрпљивости

Библија нам помаже да разумемо основни узрок нестрпљивости данас. Треће поглавље Друге Тимотеју описује нашу генерацију као ону која живи у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘. Оно каже да ће људи „бити љубитељи себе, љубитељи новца, умишљени, охоли... без самосавладавања, свирепи, без љубави према доброти“ (стихови 2 и 3, NW). Такав похлепан и самољубив став постоји у срцу и мислима многих људи, отежавајући свима, чак и правим хришћанима, да исказују стрпљивост. Када видимо световне људе како пребрзо возе или упадају преко реда или када нам одбрусе, наша стрпљивост може бити крајње испитана. Можда смо искушани да их опонашамо или да им се осветимо, спуштајући се тиме на њихов ниво себичног поноса.

Понекад су наши властити погрешни закључци ти који нас наведу да изгубимо стрпљивост. Запази како је мудри краљ Соломон осликао везу између пренагљеног, мањкавог расуђивања и нестрпљивог, љутитог понашања: „Бољи је дух стрпљив од духа бесног. Не буди нагао у духу своме на гнев, јер гнев почива у недрима безумних“ (Проповедник 7:8, 9). Ако узмемо времена да стекнемо потпуну, тачну слику о ситуацији пре него што реагујемо на њу, вероватно ћемо бити пунији разумевања, саосећајнији, стрпљивији према другима. С друге стране, охол, самољубив дух могао би нас навести да будемо ускогруди, нестрпљиви и огорчени, попут тврдоглавих Израелаца мрмљача који су мучили Мојсија (Бројеви 20:2-5, 10).

Још један узрок растућег недостатка стрпљивости овога света јесте његово безнадежно стање, које произлази из отуђености од Јехове. Давид је изразио човекову потребу за надањем у Јехову: „Само се у Богу смири [„Бога чекај“, NW], душо моја, јер од њега је надање моје“ (Псалам 62:5). Многи људи који не познају Јехову имају ограничен, суморан изглед, па покушавају да, пре него што њихово време истекне, уграбе сваки делић задовољства и користи који могу. Попут свог духовног оца, Сотоне Ђавола, они често не брину о томе како њихови поступци можда повређују остале (Јован 8:44; 1. Јованова 5:19).

Зато не чуди што је стрпљивост данас тако ретка. Овај зли, себични систем ствари, његов бог Сотона, и грешне склоности нашег палог тела отежавају свакоме, чак и искреним особама, да буде стрпљив. Ипак, Библија нас подстиче да ’будемо... стрпљиви‘, посебно што се тиче испуњења Божјих намера (Јаков 5:8). Зашто је стрпљивост тако драгоцена? Које нам награде она може донети?

Стрпљивост — зашто тако драгоцена

„Служе и они који само стоје и чекају.“ Ове речи је пре више од триста година изрекао енглески песник Џон Милтон (John Milton) у свом сонету „О његовом слепилу“. Раније у тој поеми, он је изразио своју фрустрираност и забринутост у погледу свог осећаја немогућности да потпуно служи Богу зато што је ослепео у својим 40–им. Али као што се одражава у завршном стиху поеме који је горе цитиран, увидео је да особа може обожавати Бога стрпљиво подносећи невољу и тихо тражећи расположиве могућности службе. Милтон је увидео вредност стрпљивог ослањања на Бога.

Већина нас може имати добар вид, али сви имамо ограничења која нас могу навести да постанемо љути или узнемирени. Како можемо стећи и исказивати стрпљивост?

Охрабрујући примери

Библија нам даје неколико изврсних примера стрпљивости. Јеховина стрпљивост омогућава вечни живот за милионе и милионе људи (2. Петрова 3:9, 15). У свом љубазном позиву да узмемо његов јарам и ’нађемо мир [„окрепу“, NW] душама својим‘, Исус савршено одражава дивну стрпљивост свог Оца (Матеј 11:28-30). Медитирање о примерима Јехове и Исуса може нам помоћи да будемо стрпљивији.

Онај ко је изгледа имао довољно разлога да буде љут, огорчен или осветољубив био је Јаковљев син Јосиф. Његова браћа су врло неправедно поступила с њим, смишљајући његову смрт и коначно га продајући у ропство. У Египту, упркос својој савесној, лојалној служби Петефрију, Јосиф је био неправедно оптужен и затворен. Стрпљиво је поднео све своје невоље, вероватно разумевајући да су такви испити могли служити Јеховиним намерама (Постање 45:5). Пошто је развијао веру и наду у Јехову заједно с понизношћу и разумевањем, Јосиф је могао да исказује стрпљивост чак и под врло искушавајућим околностима.

Још једна важна помоћ јесте Јеховин свети дух. Ако, на пример, имамо нагао темперамент и заједљив језик, можемо молити за помоћ светог духа тако да бисмо могли гајити његове плодове. Медитирање о сваком од ових плодова, као што су дуготрпљивост и самосавладавање, помоћи ће нам да увидимо како су дубоко повезани са стрпљивошћу (Галатима 5:22, 23).

Награде стрпљивости

Бивање стрпљивим може нам донети многе користи. То јача наш карактер и штити нас од вршења брзоплетих, будаластих дела. Ко од нас није направио штетне грешке због тога што смо били пребрзи да реагујемо на тешке или стресне услове? Можда смо рекли нељубазну реч или смо се понашали на неучтив начин. Можда смо дозволили да неки безначајан случај прерасте у свеопшти сукоб воља̂ с неком драгом вољеном особом. Након много гнева, фрустрације и бола, можда смо скрушено мислили: ’Да сам још само мало сачекао.‘ Исказивање стрпљивости може нас заштити од свих врста жалости. Сама та чињеница даје нашем животу толико више мира, стабилности и задовољства (Филипљанима 4:5-7).

Бивање стрпљивим може нам такође помоћи да имамо спокојно срце, пуно поверења. То може водити до тога да уживамо боље физичко, емоционално и духовно здравље (Пословице 14:30). Неконтролисан, жесток бес може изазвати озбиљну емоционалну и физичку болест и смрт. С друге стране, тиме што смо стрпљиви можемо стећи позитивнији став према другима, нарочито према нашој духовној браћи и члановима породице. Тада ћемо бити склонији да будемо обзирни и од помоћи уместо да иритирамо и критикујемо. За узврат, други ће установити да им је лакше и пријатније да буду с нама.

Старешине у хришћанској скупштини нарочито треба да показују стрпљивост. Понекад, сухришћани им се обраћају с озбиљним проблемима. Те искрене особе могу бити збуњене, узнемирене или депресивне, док и саме старешине могу бити уморне или растројене својим личним или породичним проблемима. Ипак, како је битно што старешине исказују стрпљивост у таквим искушавајућим околностима! На овај начин они могу поучавати „с благошћу“ и „поступати са стадом с нежношћу“ (NW) (2. Тимотеју 2:24, 25; Дела апостолска 20:28, 29). Драгоцени животи су на коцки. Какав су благослов за скупштину старешине које су љубазне, пуне љубави и стрпљиве!

Поглавари породица треба с домаћинством да поступају са стрпљивошћу, разумевањем и љубазношћу. Такође треба да очекују од свих чланова породице и да их охрабрују да показују те исте особине (Матеј 7:12). То ће увелико допринети љубави и миру у дому.

Показивање стрпљивости док учествујемо у служби на терену помоћи ће хришћанским слугама да се потпуније радују овој служби. Биће у бољем стању да поднесу било коју равнодушност и противљење на које наиђу. Уместо препирања с љутитим станаром, стрпљиве слуге ће бити у стању да дају благ одговор или ће тихо отићи, задржавајући тако мир и радост (Матеј 10:12, 13). Даље, када хришћани са сваким поступају са стрпљењем и љубазношћу, овцама сличне особе биће привучене поруци Краљевства. Јехова је благословио стрпљиве напоре на светском нивоу, пошто се сваке године стотине хиљада кротких тражилаца истине сабирају у Јеховину љубазну скупштину.

Заиста, исказивање стрпљивости донеће нам изврсне награде. Избећи ћемо многе незгоде и проблеме проузроковане срљањем или тиме што смо брзи на језику. Бићемо срећнији, смиренији и вероватно здравији. Доживећемо већу радост и мир у нашој служби, у скупштини и у дому. Али испред свега, радоваћемо се ближем односу с Богом. Зато чекај на Јехову. Исказуј стрпљивост!

[Фуснота]

[Слике на 10. страни]

Колико си стрпљив у свакодневном животу?