Срећа — тако неухватљива

ГНЕВ, зебња и депресија, већ су дуго предмет научних истраживања. Међутим, недавних година, водећи научници усмеравају своје истраживање на позитиван и пожељан људски доживљај — на срећу.

Шта би људе могло учинити срећнијима? То да буду млађи, богатији, здравији, виши или мршавији? Шта је кључ за истинску срећу? Већина људи сматра да је тешко, ако не и немогуће, одговорити на ово питање. Узимајући у обзир распрострањени неуспех у проналажењу среће, можда би неки утврдили да је много лакше одговорити шта није кључ за срећу.

Као кључ за срећу, водећи психолози су дуго времена предлагали филозофију окренуту ка себи. Несрећне људе су храбрили да се искључиво усредсреде на задовољавање својих личних потреба. Привлачне фразе попут „буди свој“, „завири у себе“, „упознај себе“ користе се у психотерапији. Ипак, неколицина правих стручњака, који су популаризовали овакав менталитет, сада се слажу да такав индивидуалистички став не доноси трајну срећу. Егоизам ће неизбежно донети бол и несрећу. Себичност није кључ за срећу.

Кључ за несрећу

Они који гледају да срећу пронађу у тежњи за задовољством, траже је на погрешном месту. Размотри пример Соломона, мудрог краља древног Израела. У библијској књизи Проповедника, он образлаже: „Што су год желеле очи моје, не брањах им, нити ускратих срцу своме било које задовољство, јер је срце моје уживало у сваком раду моме, и то ми је био део који ми је додељен“ (Проповедник 2:10). Соломон је себи изградио куће, засадио винограде, уредио баште, паркове и направио језера (Проповедник 2:4-6). Једном је упитао: „Ко је јео и уживао више него ја?“ (Проповједник 2:25, ДК). Забављали су га најбољи певачи и свирачи, и уживао је у друштву најлепших жена у земљи (Проповедник 2:8).

Ствар је у томе да Соломон није устукнуо када су биле у питању активности које пружају задовољство. До ког је закључка дошао након што је у животу имао обиље задовољстава? Рекао је: „Ја стадох размишљати о свим делима руку својих и о труду који уложих да их изведем, и гле, све је то таштина и трчање за ветром, и никакве користи нема од онога што се под сунцем ради“ (Проповедник 2:11).

Закључци овог мудрог краља остају тачни и до дан-данас. Примера ради, размотри једну богату земљу као што су Сједињене Државе. У последњих 30 година, Американци су практично удвостручили своје материјалне поседе, као што су аутомобили и телевизори. Па ипак, према стручњацима за ментално здравље, Американци нису нимало срећнији. Према једном извору, „током тог истог периода, стопа депресија је скочила. Број самоубистава код тинејџера се утростручио. Стопа развода се удвостручила“. Након проучавања везе између новца и среће међу становништвом око 50 различитих земаља, истраживачи су недавно дошли до сличних закључака. Једноставно речено, срећу не можеш да купиш.

Напротив, тежња за богатством с правом би се могла назвати кључем за несрећу. Апостол Павле је упозорио: „Који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао. Јер је корен свију зала среброљубље, коме неки, предавши се, зађоше од вере и навукоше на себе муке велике“ (1. Тимотеју 6:9, 10).

Нити богатства, нити здравље, младост, лепота, моћ, нити било која комбинација истих, не може гарантовати трајну срећу. А зашто не може? Зато што немамо моћ да спречимо да се десе ружне ствари. Краљ Соломон је прикладно запазио: „Човек не познаје ни свог времена. Сличан је у томе риби која упада у мрежу, и птици која на замку налети! Као и оне, синови човечји улове се у зао час, кад он на њих изненада навали“ (Проповедник 9:12).

Циљ који измиче

Никакав опсег научних истраживања не може дати људску формулу нити стратегију за срећу. Соломон је такође рекао: „Још сам под сунцем видео да трку не добијају они који су хитрији, ни рат они који су храбрији, ни хлеб они који су мудрији, ни богатство они који су паметнији, ни наклоност они који су вештији; јер све зависи од времена и од прилика“ (Проповедник 9:11).

Многи који се слажу с овим речима, долазе до закључка да је нереално очекивати један стварно срећан живот. Један истакнути едукатор изјавио је да је „срећа некакво имагинарно стање“. Други опет верују да је кључ за срећу нека мистериозна тајна, да је способност да се открије та тајна можда ограничена на неколико интелектуално надарених мистика.

Па ипак, у трагању за срећом, људи настављају да експериментишу с различитим животним стиловима. Упркос промашају својих претходника, многи данас и даље теже за богатством, моћи, здрављем или ужитком као мелемом за своју несрећу. Потрага се наставља због тога што дубоко изнутра, већина људи верује да трајна срећа није само некакво имагинарно стање. Они се надају да срећа није некакав неухватљив сан. Могао би онда упитати: ’Како је могу пронаћи?‘