Учини најбоље што можеш са својим животом

ОТАЦ је био у кући, у кревету, умирући од рака. Његов син је био у радионици, сређујући очев столарски алат. Док је држао алат, размишљао је о предивним стварима које је отац помоћу њега правио. Иако је радионица била одмах уз кућу, знао је да његов отац више никада неће заћи у њу, никада више неће држати алат којим је тако вешто баратао. То време је прошло.

Син је размишљао о стиху из Проповедника 9:10: „Све што рука твоја твојом снагом може учинити, учини; јер нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти у који идеш.“ Добро је познавао тај стих. Много пута га је употребио када је друге поучавао библијској истини да је смрт стање неактивности. Сада га је снага ове Соломонове расправе погодила у срце — треба да у потпуности користимо свој живот и уживамо у својим данима док можемо, јер ће доћи време када то више нећемо моћи.

Уживај у животу

У целој књизи Проповедника, мудри краљ Соломон подстиче своје читаоце да пронађу ужитак у животу. На пример, у 3. поглављу се наводи: „Познао сам да нема за [људе] ништа боље него да настоје да су радосни, и за живота свога себи добро траже; али да и кад сваки човек једе и пије, и наужива се добра од свакога труда свога, то је од Бога дар“ (Проповедник 3:12, 13).

Бог је надахнуо Соломона да понови ову мисао: „Ево шта сам видео: да је добро и лепо човеку да једе и пије, и да ужива у задовољству усред труда свога којим се труди под сунцем за време дана живота које му је Бог дао, јер је то његов удео“ (Проповедник 5:17).

На сличан начин, он подстиче младе људе: „Уживај младићу [или девојко] за младости своје, и нек се весели срце твоје док си млад; и иди куд те срце твоје води и куда очи твоје гледају“ (Проповедник 12:1а). Како је лепо у потпуности уживати младалачку снагу и живахност! (Пословице 20:29).

’Опомени се творца свога‘

Наравно, Соломон не мисли да је мудро да тежимо за свачим што нам мами срце или око. (Упореди с 1. Јовановом 2:16.) То је јасно из онога што је затим записао: „Знај да ће те за све то [тежње које могу задовољити твоју жељу] Бог пред суд свој звати“ (Проповедник 12:1б). Без обзира колико нам је година, треба да упамтимо да Бог запажа оно што радимо с нашим животом и по томе ће нам судити.

Како би било лудо резоновати да можемо водити самовољан живот и одлагати божанску оданост до позних година! Наш живот може бити прекраћен сваког момента. Чак и ако не би био, служити Богу не постаје лакше у старости. Увиђајући ову чињеницу, Соломон пише: „Али опомени се творца свога у данима младости своје, пре него дођу зли дани и стигну године кад ћеш рећи: Немам уживања у њима“ (Проповедник 12:3).

Поодмакле године узимају свој данак. Симболичним речима, Соломон затим описује последице поодмаклих година. Руке се тресу, ноге слабе и зуба нестаје. Коса постаје седа и опада. Сан је тако лаган да га може прекинути и цвркут неке птице. Чула — вид, слух, додир, мирис и укус — слабе. Нејако тело изазива страх од пада и других „ужаса“ на јавним друмовима. На крају, особа умире (Проповедник 12:4-9).

Старост је нарочито поразна за оне који су пропустили да се ’опомену свог творца‘ у својој младости. Због тога што је протраћила живот, таква особа ’нема уживања‘ у каснијим годинама. Безбожан начин живота такође може допринети проблемима и патњама старости (Пословице 5:3-11). Жалосно је што такве особе када гледају испред себе не виде ништа сем гроба.

Радовати се у поодмаклом добу

То не значи да остареле особе не могу да уживају у животу. У Библији су ’дуљина дана и година живота‘ такође повезани с Божјим благословом (Пословице 3:1, 2). Јехова је свом пријатељу Авраму рекао: „А ти... бићеш погребен у доброј старости“ (1. Мојсијева 15:15, ДК). Упркос свим непријатностима старости, Аврам је пронашао мир и спокојство у својим касним годинама, са задовољством се осврћући на свој живот посвећен Јехови. Такође је с вером једва чекао „град који има чврсте темеље“, Божје Краљевство (Јеврејима 11:10). Стога је умро „стар и сит живота“ (Постање 25:8).

Соломон је дакле подстицао: „Да човјек живи много година и свагда се весели“ (Проповједник 11:8, ДК). Било да смо стари или млади, права радост је везана за однос с Богом.

Док је онај млади човек у радионици одлагао и последњу алатку свога оца, размишљао је о овим стварима. Размишљао је о свим људима које је познавао који су покушавали да учине најбоље што су могли са својим животом, али који нису успели да пронађу срећу зато што нису имали никакву везу са својим Створитељем. Како је онда било прикладно што је након пружања охрабрења да се особа радује током свог живота, Соломон сумирао ствари речима: „Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“! (Проповедник 12:15).