Испуњење Исаијиног пророчанства

Када је сазнао да фарисеји и припадници Иродове странке планирају да га убију, Исус се са ученицима повукао до Галилејског мора. Велико мноштво се скупило са свих страна — из Галилеје, приобалних градова Тира и Сидона, са источне обале Јордана, из Јерусалима и Идумеје на крајњем југу. Исус је многе излечио. Због тога су они који су били тешко болесни „наваљивали на њега да га дотакну“, не чекајући да он приђе њима (Марко 3:9, 10).

Било је толико много људи да је Исус својим ученицима рекао да му спреме чамац како би могао да се отисне од обале да га народ не би гурао. Из чамца их је могао поучавати, а могао је и отићи на друго подручје да и тамо помаже људима.

Ученик Матеј је запазио да Исус испуњава „оно што је било речено преко пророка Исаије“ (Матеј 12:17). О ком пророчанству је реч?

„Ево мог слуге кога сам изабрао, мог вољеног, који је по вољи душе моје! На њега ћу ставити свој дух, и он ће обзнанити народима шта је правда. Неће се свађати, нити ће викати, глас се његов неће чути на улицама. Стучену трску неће сломити, и фитиљ који тиња неће угасити, све док правду не доведе до победе. У његово име уздаће се народи“ (Матеј 12:18-21; Исаија 42:1-4).

Исус је био Божји вољени слуга, који је по његовој вољи. Он је обзнањивао народу шта је правда, будући да је она била замагљена лажним верским учењима. Фарисеји су криво примењивали Божји Закон и зато на сабат нису желели ни да помогну болесном човеку! За разлику од њих, Исус је народу доносио олакшање од традиција које су их оптерећивале тиме што је обзнањивао шта је Божја правда и показивао да је Божји дух на њему. Због тога су верске вође желеле да га убију. Како је то само тужно!

Шта је значило да се он ’неће свађати, да неће викати, да се глас његов неће чути на улицама‘? Док је лечио људе, Исус није допуштао ни њима ни демонима да „шире глас о њему“ (Марко 3:12). Није желео да се вест о њему бучно објављује по улицама, нити да се преносе преувеличане приче о његовим делима.

Поред тога, преносио је утешну поруку онима који су у симболичном смислу били попут стучене трске, која се повила до земље. Они су такође били попут тињајућег фитиља, који само што се није угасио. Исус није ломио стучену трску, нити гасио фитиљ који тиња. Управо супротно, самилосно и с љубављу је подизао кротке. Нема сумње да је Исус онај у кога се народи могу уздати!