Хоћеш ли следити Јеремијин животни пут?

1, 2. Зашто је логично да пазимо на своју духовност и духовност своје породице?

НАКОН што је позвао Израелце да изаберу коме ће служити, Исус Навин је рекао: „Ја и мој дом служићемо Јехови“ (Ис. Нав. 24:15). Он је био одлучан да остане веран Богу и био је сигуран да ће то и његова породица бити. Много касније, док се уништење Јерусалима ближило, Јеремија је рекао краљу Седекији да ће, ако се преда Вавилонцима, ’он и његова породица остати живи‘ (Јер. 38:17). Краљев лош избор погодио је њега и његове жене и синове. Сви његови синови су били побијени пред њим, а он је био ослепљен и одведен у заробљеништво у Вавилон (Јер. 38:18-23; 39:6, 7).

² У наведеним случајевима, у делу писаном косим словима, користе се заменице ја и он, чиме се указује на особе као на појединце. То је логично, будући да је свака одрасла особа одговорна Богу. Међутим, у оба случаја помиње се и дом, то јест породица, јер је већина Израелаца била у браку и имала породицу. Породица има важно место и у животу хришћана. То видимо и у Библији и на нашим састанцима када се разматра материјал о браку, одгајању деце и поштовању унутар породице (1. Кор. 7:36-39; 1. Тим. 5:8).

НЕОБИЧНА ЗАПОВЕСТ

3, 4. У ком смислу су се Јеремијине животне околности разликовале од околности већине и како се то показало добрим?

³ Јеремија је преживео страхоте свог времена и, као врхунац, уништење Јерусалима (Јер. 21:9; 40:1-4). Његове животне околности су се разликовале од околности већине његових сународника. Бог му је рекао да се не жени и да нема потомство. Такође му је рекао да не учествује у стварима уобичајеним за Јевреје тог доба. (Прочитати Јеремију 16:1-4.)

⁴ За Јеремијино време и тадашњу културу било је уобичајено ступати у брак и имати децу. Већина Јевреја је то радила и тако засигурала да наслеђена земља остане у оквиру племена и породицеa (Пон. зак. 7:14). А зашто је Јеремија поступио другачије? Због онога што је предстојало, Бог му је рекао да не учествује у уобичајеним тужним и радосним приликама. Није требало да теши оне који су туговали над смрћу вољене особе, нити да једе с њима након сахране. Такође, није требало да учествује у весељу јеврејских венчања. Такве гозбе и славља се ускоро нису више нигде чули (Јер. 7:33; 16:5-9). Јеремијин другачији начин живота могао је помоћи другима да прихвате његову поруку и схвате колико ће бити страшна невоља која ће их задесити. А та невоља је на крају заиста и дошла. Можеш ли замислити осећања оних који су из очаја прибегли канибализму или оних који су гледали лешеве својих вољених? (Прочитати Јеремију 14:16; Тужб. 2:20.) Зато Јеремију не треба жалити што није био у браку. У току годину и по дана опсаде и крвопролића, многе породице су биле десетковане. Међутим, Јеремија је био поштеђен бола услед губитка брачног друга или деце.

5. Какво значење за хришћане имају речи из Јеремије 16:5-9?

⁵ Међутим, да ли ми треба да поступамо према речима из Јеремије 16:5-9? Не. Хришћани треба да ’теше оне који су у било каквој невољи‘ и да се ’радују с онима који се радују‘ (2. Кор. 1:4; Римљ. 12:15). Знамо да је Исус био на једној свадби и увеличао њено весеље. Међутим, оно што чека овај зао свет веома је озбиљно. Чак се и хришћани могу сусрести с невољама и оскудицом. Зато је Исус нагласио да треба да будемо спремни да учинимо све што је потребно да бисмо истрајали и остали верни, као што су то учинила наша браћа која су у првом веку побегла из Јудеје. Због свега тога, вреди озбиљно размислити да ли остати сам, ући у брак и да ли имати децу. (Прочитати Матеја 24:17, 18.)

6. Ко све може извући користи из онога што је Бог заповедио Јеремији?

⁶ Шта можемо научити из тога што је Бог заповедио Јеремији да се не жени и да нема децу? Данас неке Божје слуге нису у браку, а неки парови немају децу. Шта они могу научити из Јеремијиног примера? И зашто чак и хришћани који су у браку и имају децу треба да размисле о овом аспекту Јеремијиног живота?

7. Зашто је данас вредно пажње то што Јеремија није имао децу?

⁷ Осмотримо прво то што је Јеремија морао бити без деце. Исус није заповедио својим следбеницима да не смеју имати децу. Ипак, он је рекао да ће бити тешко трудницама и дојиљама кад Јерусалим задеси невоља која је трајала од 66. до 70. н. е. Тај период је био нарочито тежак за њих имајући у виду њихову ситуацију (Мат. 24:19). Пред нама је сада још већа невоља. Зато хришћански парови треба добро да размисле пре него што одлуче да ли ће имати децу. Зар се не слажеш да је све теже и теже изаћи на крај с овим тешким временима? Многи парови су признали да је веома изазовно одгајати децу која ће остати на путу живота током времена краја овог света. Иако сваки пар мора сам за себе донети одлуку да ли ће имати децу, вредно је узети у обзир Јеремијин пример. Шта можемо научити из заповести коју је Бог дао Јеремији да се чак и не ожени?

ШТА УЧИМО ОД ЈЕРЕМИЈЕ КАО САМЦА

8. Зашто можемо рећи да брак није неопходан да бисмо угодили Богу?

⁸ Када је рекао Јеремији да се не жени, Бог није успоставио неко правило ког треба да се придржавају све његове слуге. Нема ништа лоше у томе да се ступи у брак. Јехова га је основао да би настанио земљу и да би мушкарац и жена у њему осећали задовољство и срећу (Посл. 5:18). Па ипак, нису сви ступали у брак. У време када је Јеремија пророковао, можда је било евнуха који су били повезани с Божјим народом.b Поред тога, било је удовица и удоваца. Значи, Јеремија није био једини Божји слуга који није имао брачног друга. Али он је имао посебан разлог што није ступио у брак, као што је то случај и с многим хришћанима данас.

9. Који надахнути савет о браку треба озбиљно размотрити?

⁹ Многи хришћани ступају у брак, али не и сви. Знамо да Исус није био ожењен и да је рекао како ће неки његови ученици моћи да одлуче у свом срцу и уму да остану сами. Он је подстакао оне који имају такав дар, да у складу с њим и живе. (Прочитати Матеја 19:11, 12.) Зато би било на месту да похвалимо, а не да задиркујемо оне који не ступају у брак јер желе да учине више у Божјој служби. Истина, неки хришћани су због околности барем неко време сами. На пример, можда нису нашли одговарајућег партнера који је у истини и зато је за сваку похвалу њихова одлучност да се придржавају Божјег мерила да ступају у брак „само у Господу“ (1. Кор. 7:39). Наравно, ту су и Божје слуге које су саме зато што су удовци или удовице.c Никада не треба да забораве да Бог и Исус одувек брину за све такве појединце (Јер. 22:3; прочитати 1. Коринћанима 7:8, 9).

10, 11. (а) Шта је помогло Јеремији да буде срећан иако није био у браку? (б) Која савремена искуства показују да они који нису у браку могу водити срећан живот?

¹⁰ Пошто је знао да Јехова брине, Јеремија је тражио његову подршку. На који начин? Присетимо се да је уживао у његовој речи. Она му је била извор снаге и утехе током низа деценија док је ревно извршавао службу коју му је он поверио. Поред тога, избегавао је друштво оних који би му се ругали због тога што није у браку. Није хтео да буде с онима који су били склони томе, већ је био спреман да ’седи сам‘. (Прочитати Јеремију 15:17.)

¹¹ Многа браћа и сестре — млади и они старији — следе Јеремијин добар пример. Искуства показују да је од велике помоћи бити заокупљен служењем Богу и свесрдно се залагати у духовним активностима. На пример, једна сестра која служи у скупштини на кинеском језику запажа: „Пионирска служба даје мом животу смисао. Као неудата сестра, водим испуњен и активан живот, што ми помаже да не будем усамљена. На крају сваког дана осећам задовољство јер видим да својом службом заиста помажем људима. Због тога сам веома срећна.“ Једна друга пионирка која има 38 година каже: „Мислим да је кључ за срећу у способности да се концентришемо на позитивне стране било које ситуације у којој се нађемо.“ Једна друга неудата сестра из јужне Европе искрено је признала: „Мој живот можда није баш онакав какав сам замишљала, али сам срећна, и то ћу и остати.“

12, 13. (а) Које је реално гледиште о животу самаца и животу оних који су у браку? (б) Шта Павлов живот и савет потврђују у вези са животом оних који нису у браку?

¹² Да ли је можда и Јеремија мислио да његов живот није био баш онакав како га је замишљао у младости? Али вероватно је мудро запазио да је то био случај и код многих који су били у браку и имали децу. Једна пионирка из Шпаније изнела је следећу истину: „Познајем оне који су срећни у браку, као и оне који нису. Та реалност ме уверава да моја срећа не зависи од тога да ли ћу се једног дана удати или не.“ Несумњиво, Јеремијин живот, а и искуство хиљада других, показује да неко ко није у браку може имати испуњен, смисаон и срећан живот. Апостол Павле потврђује ту чињеницу. Он је написао: „Онима који нису у браку и удовицама кажем: добро им је да остану као и ја“ (1. Кор. 7:8). Павле је можда био удовац. Било како било, то што није био у браку омогућило му је да постигне толико тога у мисионарској служби (1. Кор. 9:5). Зар није разумно закључити да су његове околности биле предност? Због тога је могао да ’непрестано и несметано служи Господу‘ и постигне много тога у својој служби (1. Кор. 7:35).

¹³ Павле је био надахнут да дода још нешто: ’Такви [који ступају у брак] имаће телесну невољу.‘ Бог је рекао Павлу да запише следећу велику истину: „Ако је неко у срцу одлучио да сачува своје девичанство... добро чини. Дакле, онај ко је одлучио да се одрекне свог девичанства и да ступи у брак, добро чини, али онај ко је одлучио да сачува своје девичанство и да не ступи у брак, још боље чини“ (1. Кор. 7:28, 37, 38). Јеремија никада није прочитао ове речи, али су деценије његовог живота показале да брак не мора бити кључ за испуњен живот у служби Богу. У ствари, када смо сами можемо водити веома смисаон живот концентрисан на службу Јехови. Иако је био ожењен, краљ Седекија није послушао Јеремијин савет и зато је настрадао. С друге стране, неожењени пророк Јеремија мудро је поступао и није прошао као тај краљ.

ПРУЖАЈ ОКРЕПУ И БУДИ ОКРЕПЉЕН

14. Какав је однос постојао између Акилине породице и Павла?

¹⁴ Као што смо већ рекли, већина мушкараца и жена из Јеремијиног времена били су у браку и имали су децу. Слично је било и у Павлово време. Несумњиво, већина хришћана који су имали породицу нису могли служити ван своје земље као што је то могао Павле, али су могли пуно тога учинити у својој средини. Сигурно су били подршка и окрепа неожењеној браћи и неудатим сестрама. Присети се да су Акила и Прискила радо примили Павла у свој дом када је стигао у Коринт и да су заједно радили на израђивању шатора. Али они су му пружили и више од тога. Њихово пријатељство за Павла је сигурно било окрепљујуће. Размисли о пријатним заједничким оброцима и другим приликама у којима су уживали у међусобном друштву. Да ли је Јеремија имао слично искуство? Иако је служио Богу без брачног друга, не треба да мислимо да је био неки пустињак. Вероватно је уживао у пријатном друштву породица преданих Богу, као што је можда Варухова, Авдемелехова и друге (Римљ. 16:3; прочитати Дела апостолска 18:1-3).

15. Како хришћанске породице могу бити од помоћи браћи и сестрама који нису у браку?

¹⁵ И данашњи хришћани који нису у браку на сличан начин уживају у пријатном дружењу какво је Акилина породица пружила Павлу. Ако имаш породицу, да ли си себи поставио циљ да будеш пријатно друштво за оне који нису у браку? Једна сестра је од срца рекла: „Оставила сам свет и не желим да се вратим у њега. Међутим, и даље ми је потребно да неко брине о мени и да ме воли. Молим се да нама који нисмо у браку Јехова пружи још више духовне хране и охрабрења. Ми нисмо сенке и немамо сви снажну жељу да ступимо у брак. Па ипак, на неки начин смо изгледа препуштени сами себи. Тачно је да се увек можемо обратити Јехови, али када нам је потребна близина других људи, да ли можемо рачунати на подршку наше духовне породице?“ На хиљаде неожењене браће и неудатих сестара могу дати потврдан одговор на ово питање. Они уживају с пријатељима у својим скупштинама. Не друже се само с браћом и сестрама својих година. Пошто уживају у друштву других, имају пријатеље различитог животног доба, како старије тако и млађе.

16. Шта можеш учинити да би био окрепа хришћанима у скупштини који нису у браку?

¹⁶ Ако мало размислимо, можемо бити извор окрепе за оне који нису у браку. Понекад их можемо укључити у наше породичне активности. На пример, можемо их позвати на наше породично проучавање. Такође их можемо позвати на наш породични оброк и то ће им значити много више од укусног јела. Можеш ли им предложити да идете заједно у службу или да радите заједно на одржавању Дворане Краљевства? Зашто понекад не бисте заједно отишли у куповину? Неке породице понуде неком удовцу, удовици или пиониру који није у браку да их повезу на конгрес. Такође иду с њима на неки одмор. Такво дружење је обострано окрепљујуће.

17-19. (а) Зашто деца треба да покажу обзирност једно према другом када доносе одлуку о бризи о остарелим или онемоћалим родитељима? (б) Коју поуку извлачимо из тога што је Исус збринуо своју мајку?

¹⁷ Још једно подручје које се тиче неожењене браће и неудатих сестара односи се на бригу о остарелим родитељима. Неки истакнути Јевреји Исусовог доба лукаво су избегли одговорност да брину о свом оцу и мајци. Тврдили су да су верска правила, која су сами измислили, изнад одговорности пред Богом да брину о својим родитељима (Мар. 7:9-13). То не сме да буде случај у хришћанским породицама (1. Тим. 5:3-8).

¹⁸ Рецимо да остарели родитељи имају више деце у истини. Уколико једно дете није у браку, да ли то значи да оно аутоматски преузима одговорност бриге о родитељима? Једна сестра из Јапана каже: „Волела бих да се удам, али то не могу зато што морам да бринем о својим родитељима. Сигурна сам да Јехова разуме колики је стрес бринути о родитељима и колико је тешко бити сам.“ Да ли она можда има браћу и сестре који су у браку и који су, не питајући је, одлучили да она мора бринути о родитељима? У таквим случајевима, вредно је запазити да је Јеремија имао браћу која су се лоше понела према њему. (Прочитати Јеремију 12:6.)

¹⁹ Јехова разуме оне који нису у браку и саосећа са онима који су у тешким околностима (Пс. 103:11-14). Остарели или онемоћали родитељи су и даље родитељи свој својој деци, а не само оној која нису у браку. Тачно је да су нека деца у браку и да имају своју децу. Међутим, тиме не прекидају природне везе са својим остарелим родитељима, нити их то ослобађа хришћанске одговорности да брину о њима. Знамо да је Исус чак и док је умирао на стубу био свестан те одговорности и да се побринуо за своју мајку (Јов. 19:25-27). Библија не износи детаљна правила како поделити бригу о остарелим или онемоћалим родитељима, али такође не указује да деца која нису у браку треба обавезно да преузму више одговорности у том погледу. Док у мислима имају пример који је Исус оставио када је збринуо своју мајку, чланови породице треба разумно и с међусобним поштовањем да разговарају о свим појединостима овог осетљивог питања.

20. Шта мислиш о дружењу са суверницима који нису у браку?

²⁰ Јеремија је под надахнућем прорекао да ће међу помазаницима владати пријатељство и да ће бити попут браће (Јер. 31:34). Слично томе, све Божје слуге уживају у таквом пријатељству у скупштини, а ту спадају и наша неожењена браћа и неудате сестре. Несумњиво, сви желимо да се међусобно крепимо и да видимо како хришћани који нису у браку остају на путу живота.