„Заиста ћу му се смиловати“

Јехова је био посебно привржен Израелцима. Он је рекао: „Ја сам Израелов Отац, а Јефрем је мој првенац“ (Јеремија 31:9). Како би отац пун љубави одбио сина који скрушеног срца жели да се врати кући? Запазите Јеховина очинска осећања према израелском народу.

„Зар није Јефрем мој драги син, моје вољено дете? Јер колико год да говорим против њега, ипак ћу га се сетити“ (стих 20). Заиста дирљиве речи! Попут брижног родитеља који се чврсто држи оног што је исправно, Бог је морао да говори „против“ своје деце тако што их је увек изнова упозоравао на њихове грешке. Пошто су тврдоглаво одбијали да слушају, морали су да оду од куће — да буду одведени у изгнанство. Иако их је казнио, Бог их није заборавио. Он никада не би могао то да уради. Брижан отац не заборавља своју децу. Стога, како се Јехова осећао када је видео да се његова деца искрено кају?

„Моја утроба [се] узнемирила због њега.b Заиста ћу му се смиловати“ (стих 20). Јехова се веома ужелео своје деце. Њихово искрено кајање је допрло до његовог срца и био је жељан да му се врате. Попут оца у Исусовом поређењу о расипном сину, Јехова се сажалио и срдачно дочекао своју децу која су се вратила кући (Лука 15:20).

’Јехова ми је дозволио да се вратим кући‘

Речи из Јеремије 31:18-20 приближавају нам Јеховину нежну самилост и милосрђе. Он не заборавља оне који су му некад служили. Шта ако такве особе желе да му се врате? Бог је ’спреман да опрости‘ (Псалам 86:5). Никада неће одбити оне који му се обрате скрушеног срца (Псалам 51:17). Напротив, радо ће их дочекати (Лука 15:22-24).