„Уплакано“ дрво и његове вишеструко употребљиве „сузе“

„Мелема за ране дајте“, каже Јеремија 51:8. Потрага за једним од извора ове изузетно умирујуће и лековите супстанце води нас до острва Хиос у Егејском мору.

ПОЧЕТКОМ лета, ратари на Хиосу се на веома необичан начин припремају за убирање плода. Након што почисте земљу, они око жбунастог зимзеленог дрвећа званог мастиково дрво направе равну подлогу од беле глине. Ратари затим засеку кору дрвећа проузрокујући да оно „плаче“. Затим дрвету почињу да цуре бледожуте „сузе“ од смоле. После две или три недеље, капи смоле се згрушавају и ратари их скупљају директно са стабла или с глине испод дрвећа. Ове „сузе“, зване гумена мастика, користе се за справљање балзама.

Међутим, пре убирања плода захтева се стрпљење и напоран рад. Усукана, сива стабла дрвећа расту веома споро. Потребно је 40 до 50 година да би се једно дрво у потпуности развило до нормалне висине од два до три метра.

Осим засецања стабла и скупљања „суза“, изискује се још додатног посла да би се произвела мастика. Након што ратари скупе „сузе“ с мастиковог дрвећа они их проберу, оперу и сортирају по величини и квалитету. Касније се мастика још једном пере, а затим се може користити на многе начине.

Историја ове драгоцене биљке

Реч мастика потиче од грчке речи која значи „шкргутати зубима“ (Матеј 8:12; Откривење 16:10). Ово име указује на то да се од древних времена смола мастиковог дрвета користила као жвакаћа гума за освежавање даха.

Најстарији податак о мастици потиче од Херодота, грчког историчара из петог века пре н. е. Други древни писци и лекари — укључујући и Аполодора, Диоскорида, Теофраста и Хипократа— спомињали су коришћење мастике у медицинске сврхе. Премда мастиково дрвеће расте дуж медитеранске обале још од отприлике 50. н. е., мастика се производи скоро искључиво на Хиосу. Мастика је највише интересовала оне који су освајали Хиос, почев од Римљана преко Ђеновљана па до Турака.

Вишеструко употребљива мастика

Древни египатски лекари су користили мастику у лечењу различитих обољења, укључујући и дијареју и артритис. Такође су је користили као тамјан и за мумифицирање. Мастиково дрво је можда било један од извора ’мелема у Гилеаду‘ који се спомиње у Библији због медицинских својстава и због употребе у козметици и балсамовању (Јеремија 8:22; 46:11). Чак се претпоставља да је савитљиво дрво стакте, што је један од састојака мирисног светог тамјана који се користио само у свете сврхе, из породице мастиковог дрвећа (Излазак 30:34, 35).

Данас се мастика налази у лаку који штити уљане слике, намештај и музичке инструменте. Она се користи као изолациони и водоотпорни материјал, и сматра се једним од најбољих стабилизатора за боје на тканинама и за сликарске боје. Мастика се такође користи за лепкове и за штављење коже. Због своје пријатне ароме и других својстава она се користи и за сапуне, козметичке препарате и парфеме.

Мастика је наведена у 25 службених медицинских спискова широм света. Још увек се често користи у традиционалној медицини у арапском свету. Мастика такође налази место у зубној смоли и у унутрашњем заштитном слоју лекова у капсулама.

Као извор балзама, вишеструко употребљиве „сузе“ „уплаканог“ мастиковог дрвета су вековима ублажујуће и исцељујуће. Зато с добрим разлогом Јеремијино пророчанство каже: „Мелема за ране дајте.“

[Слике на 31. страни]

Хиос

Убирање плодова мастике

„Сузе“ мастиковог дрвета се пажљиво сакупљају

[Извори]

Хиос и цртеж: Courtesy of Korais Library; остало: Kostas Stamoulis