Одговорни сносе кривицу ако не осуде грех. Бог је збацио Јерусалим „с неба на земљу“ и допустио да буде уништен, као и „подножје његових ногу“, храм (Псалам 132:7). Тако је он ’оскрвнуо царство’ Јуде. Непријатељи, чија је вика личила на празничну галаму разорили су храм као обичну колибу. Умирући деца су молила мајке да им дају храну. Али, ко је сносио главну кривицу? Лажни пророци који су давали погрешне објаве, уместо да су осудили грехе Јерусалима (Јеремија 14:13). Било је прикладно молити се, јер су многи изгинули у тај „дан срџбе Јеховине“ (2:1-22).

◻ 2:6 – Божја ’ограда’ (’сеница’, СТ). био је храм у Јерусалиму. Кад су Вавилонци опустошили то светилиште, Јехова је допустио да буде ’разваљен’ као обична колиба у врту. То привремено склониште било је разорено јаким сунцем.