Јехова је и појединцима био наследство

8. Шта је мучило Левита Асафа?

⁸ Јехова је био наследство Левитима као племену. Међутим, неки од њих су рекли: „Јехова је наследство моје“ када су говорили о својој личној блискости с Богом и поуздању које су имали у њега (Тужб. 3:24). Један од њих је био Левит који је компоновао и певао псалме. Познат је као Асаф, иако је он можда био само један од чланова породице Асафа, Левита који је предводио певаче у време краља Давида (1. Лет. 6:31-43). У 73. псалму читамо да је он био збуњен и да је завидео злима који су наизглед лепо живели. Чак је рекао: „Узалуд сам срце своје очистио, и невиношћу прао руке своје.“ Изгледа да је изгубио из вида да је служба коју му је Јехова поверио била посебна. Заборавио је да је Јехова његово наследство. Био је збуњен „све док [није] отишао у величанствено светилиште Божје“ (Пс. 73:2, 3, 12, 13, 17).

11. Шта је Јеремија питао Јехову и шта му је он одговорио?

¹¹ Пророк Јеремија је још један Левит који је рекао да је Јехова његово наследство. Погледајмо шта је он тиме желео да каже. Јеремија је живео у Анатоту, левитском граду недалеко од Јерусалима (Јер. 1:1). У једном тренутку је и њега мучило питање зашто су зли успешни док праведници пате (Јер. 12:1). Видевши шта се дешава у Јерусалиму и Јуди, пожалио се Јехови. Знао је да је Јехова праведан. Јехова је одговорио на Јеремијино питање тако што му је рекао да објави пророчанство о уништењу, а затим је испунио своје обећање. У складу с тим пророчанством, они који су следили Јеховине смернице ’добили су своју душу као плен‘, док зли нису обраћали пажњу на упозорење па су страдали (Јер. 21:9).

12, 13. (а) Зашто је Јеремија рекао да је Јехова његово наследство и на шта је био спреман? (б) Зашто су сва израелска племена такође морала да буду спремна да чекају?

¹² Касније, када је Јеремија гледао разорену земљу, осећао се као да хода по мраку. Изгледало је као да га је Јехова ставио ’да седи као они који су одавно мртви‘ (Тужб. 1:1, 16; 3:6). Јеремија је рекао Израелцима да се врате свом небеском Оцу, али они су постали толико зли да је Јехова морао да уништи Јерусалим и Јуду. Јеремији је било тешко због тога, иако није он био крив за то. Чак и у тако великој жалости, пророк се присећао Божјег милосрђа и рекао: „Нисмо сасвим изгинули“. Јеховино милосрђе се сваког јутра обнавља. Јеремија је одмах затим био подстакнут да каже: „Јехова је наследство моје.“ И даље је имао част да служи као пророк. (Прочитати Тужбалице 3:22-24.)

¹³ Требало је да земља Израелаца 70 година буде пуста и разорена (Јер. 25:11). Али Јеремијине речи: „Јехова је наследство моје“, показују да је он веровао да је Бог милосрдан и да има разлога да га „спремно чека“. Сва израелска племена су изгубила наследство и зато су и она морала да покажу исти став као овај пророк. Јехова је био једина њихова нада. Након 70 година, Божји народ се вратио у своју домовину и добио прилику да му тамо служи (2. Лет. 36:20-23).