23. Зашто је „Месија Вођа“ морао да умре, и када је требало да се то догоди?

²³ Шта је требало да се испуни током 70. недеље? Гаврило је рекао да је период од „седамдесет недеља“ одређен „да се сврши отпад и да се очисти безакоње, да се доведе вечна правда, и да се запечати виђење и пророштво, и да се помаже Свети над Светима.“ Да би се то остварило, „Месија Вођа“ је морао да умре. Када? Гаврило је рекао: „Послије те шездесет и двије недјеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати... он ће утврдити савез с многима за недељу дана, а за половину недеље уставиће жртву и принос“ (Данило 9:26а, 27а, ДК). То критично време било је ’у половини недеље‘, то јест, у средини последње годишње недеље.

24, 25. (а) Као што је проречено, када је Христ умро, и шта су његова смрт и ускрсење окончали? (б) Шта је Исусова смрт омогућила?

²⁴ Јавна служба Исуса Христа почела је у другом делу 29. н. е. и трајала је три и по године. Као што је проречено, почетком 33. н. е., Христ је био „погубљен“ када је умро на мученичком стубу, дајући свој људски живот као откупнину за човечанство (Исаија 53:8; Матеј 20:28). Кад је ускрснули Исус Христ представио вредност свог жртвованог људског живота Богу на небесима, престала је потреба за животињским жртвама и приносима које је прописивао Закон. Иако су јеврејски свештеници наставили да приносе жртве све до уништења јерусалимског храма 70. н. е., такве жртве нису више биле прихватљиве Богу. Оне су замењене бољом жртвом, жртвом која се никада не мора поновити. Апостол Павле је писао: „[Христ] је заувек принео једну жртву за грехе... Јер је једним жртвеним приносом заувек учинио савршенима оне који бивају посвећени“ (Јеврејима 10:12, 14).

26. (а) Премда је савез Закона био укинут, који савез је ’задржан на снази недељу дана‘? (б) Шта се одиграло на крају 70. недеље?

²⁶ Тако је Јехова уклонио савез Закона путем Христове смрти 33. н. е. Зашто се онда могло рећи да ће Месија „утврдити [„задржати на снази“, NW] савез с многима за недељу дана“? Зато што је он задржао на снази аврахамски савез. Све док се 70. недеља није завршила, Бог је благослове тог савеза пружао Аврахамовом јеврејском потомству. Али на крају годишњих „седамдесет недеља“, 36. н. е., апостол Петар је проповедао једном побожном Италијану, Корнелију, његовом домаћинству и другим паганима. И од тог дана па надаље, добра вест је почела да се објављује међу људима свих нација (Дела апостолска 3:25, 26; 10:1-48; Галатима 3:8, 9, 14).