17, 18. Како је Данилу пружена помоћ други пут, и за шта га је то оспособило?

¹⁷ Уместо да могућност примања такве једне занимљиве поруке Данила подигне на ноге, изгледа да је оно што је чуо имало сасвим супротан ефекат на њега. Извештај каже: „Док ми он говораше те речи ја оборих очи своје на земљу и ћутах.“ Али анђеоски гласник је био спреман да пружи љубазну помоћ — по други пут. Данило је рекао: „И гле, неко који изгледаше као син човечји дотаче се усана мојих. Ја отворих уста своја, те проговорих“b (Данило 10:15, 16а).

¹⁸ Данило је ојачао када му је анђео дотакао усне. (Упореди с Исаијом 6:7). С обновљеном моћи говора, Данило је могао том анђеоском гласнику да објасни тешкоће које је доживљавао. Данило је рекао: „Господару мој, виђење ме ово напуни страха, и ја сам сву снагу своју изгубио. Како би слуга господара мога могао говорити с господарем мојим? Јер сада ја више немам снаге, и ни даха не оста у мени“ (Данило 10:16б, 17).

19. Како је Данилу помогнуто трећи пут, и с каквим резултатом?

¹⁹ Данило није изустио ниједну жалбу или изговор. Он је само изнео своју невољу, а анђео је прихватио његову изјаву. Тако је анђеоски гласник трећи пут помогао Данилу. „Тада онај који изгледаше као човек опет ме се дотаче и охрабри ме“, рекао је пророк. Гласник је тај додир који је улио снагу пропратио следећим утешним речима: „Не бој се, мили човече; нек је мир с тобом! буди срчан, буди срчан!“ Тај љубазан додир и те изграђујуће речи изгледа да су биле баш оно што је Данилу требало. Какав је био резултат? Данило је казао: „Како ми он говораше, поврати ми се снага, и ја рекох: Нека говори господар мој, јер си ме укрепио.“ Данило је сада био спреман за један други изазован задатак (Данило 10:18, 19).