Ако си читао историју старе Грчке, тада знаш да је Александар Велики ту земљу учинио империјом. То је проречено по библијском пророку Данилу. У складу с тим пророчанством, након смрти тог ’моћног краља’ 323. пре н.е. царство је раздељено ’према четири ветра’ — између четворице његових војсковођа (генерала) (Данило 11:2—4). Од њих је Селеукид I Никатор преузео територије Сирије и Месопотамије — подручја која се налазе северно и источно од Данилове постојбине Јудеје. Птоломеј Лагус, други грчки војсковођа, преузео је Египат и Палестину, па је тако био јужно и западно од домена Селеукида I Никатора. Њихов узајамни положај донео им је називе ’краљ севера’ и ’краљ југа’ (Данило 11:5, 6).

„Север“ и „југ“ постали су симболи снажних нација које су испуњавале одређене пророчанске улоге.a Током векова различите нације су испуњавале улогу та два „краља“; али, те нације су увек одговарале пророчким идентитетима. Увек су биле познате по свом супарништву и обично су контролисале подручја која су узајамно стајала северно или јужно једно насупрот другом.

Данас ове улоге одговарају ознакама „Исток“ и „Запад“. И то су симболични термини, јер се подручја преклапају. Библијске ознаке „север“ и „југ“ исто су тако прикладни симболи, мада се и у том погледу ова подручја преклапају.